Maroko razmatra menstrualno odsustvo, a poplave u Pakistanu teraju žene da progovore o menstrualnom siromaštvu

Maroko bi mogao da postane druga afrička zemlja koja će odobriti menstrualno odsustvo. Iako veoma sporna, ova odluka dobija sve veću globalnu privlačnost, piše "All Africa.com".

Ako predlog zakona koji je predložila grupa u marokanskom parlamentu bude usvojen, Maroko bi, posle Zambije, mogao postati druga afrička zemlja koja je odobrila menstrualno odsustvo. Ako predlog postane zakon, biće implementiran u fazama, počevši od državnih službenika da procene koliko bi bio efikasan i praktičan. Zaposlene ne bi morale da daju medicinske dokaze svaki put kada treba da odsustvuju sa posla.

Iako je usvajanje zakona neizvesno, predlog predstavlja progresivan korak ka menstrualnoj pravdi i rodnoj ravnopravnosti u regionu Bliskog istoka i severne Afrike.

"Menstruacija nije bolest", "Zašto žene dižu toliku galamu oko malo krvi", "Grčevi ne mogu biti tako strašni", "Generacije žena su prolazile kroz menstruaciju", "Kako to da naše majke se nikada nisu žalile?" - samo su neki od komentara kada se povede rasprava o ovoj temi.

Osim stanovišta da je menstrualno odsustvo neprofesionalno ili nepotrebno, postoje i tvrdnje da bi to moglo da ugrozi produktivnost i učešće na radnom mestu, produži štetne stereotipe o ženama i reprodukciji i dodatno iskrivi gledanje na ravnopravnost žena u poslu.

"Women's Health" izveštava da većina žena oseća nelagodnost tokom menstruacije, njih 80 odsto iskusi menstrualnu bol u nekom trenutku, ali kod pet-deset odsto žena bol je dovoljno jak da poremeti njihovu svakodnevicu. Te žene osećaju jake bolove u stomaku, karlici ili leđima, promene raspoloženja, umor, glavobolje, mučninu, nesanicu i poteškoće sa koncentracijom.

Iako žene vremenom nauče kako da upravljaju svojim simptomima, mnogi lekovi nisu pogodni za aktivan radni dan ili radno okruženje. Ako izuzmemo socioekonomske faktore, nemaju sve žene pristup čistim toaletima na poslu.

Da li zemlje usvajaju ove rodno pozitivne politike?

Menstrualno odsustvo postoji u različitim oblicima širom sveta više od 100 godina: Sovjetski Savez je uveo nacionalnu politiku 1922, Japan 1947. i Indonezija 1948. Druge zemlje koje imaju politike plaćenog i neplaćenog menstrualnog odsustva uključuju Vijetnam, Zambiju, Tajvan, Južnu Koreju i delove Indije i Kine.

Ali to je još uvek retko u mnogim zemljama, a kamoli u kompanijama koje bi to trebalo da razmotre. Japanski zakon ne nalaže da zaposleni budu plaćeni za odsustvo, ali ne ograničava broj dana kao priznanje različite težine menstrualnih simptoma.

U Indoneziji zaposlene ne moraju da rade prvog i drugog dana menstruacije ukoliko obaveste svog poslodavca. Zambija nudi jedan dan menstrualnog odsustva mesečno, a zaposlene na Tajvanu dobijaju tri dana menstrualnog odsustva godišnje koji se ne uračunavaju u bolovanje, a dnevnice su prepolovljene. Kina i Indija nude menstrualno odsustvo samo u nekim delovima zemlje.

Italija, Čile i Meksiko su razmotrili politiku menstrualnog odsustva, a neki Australijanci su se zalagali za plaćeno menstrualno odsustvo, a ovo pitanje je veoma važno i u Španiji i Škotskoj.

Poplave u Pakistanu

"Menstrualni ciklus kod žena ne prestaje samo zato što je trećina zemlje pod vodom" - moćna poruka studentkinje Bušre Mahnur iz Lahora privukla je pažnju sveta, ali je takođe izazvala debatu na društvenim mrežama: da li su higijenski ulošci luksuz ili potreba.

Razorne poplave u Pakistanu, koje su pogodile oko 33 miliona ljudi, takođe su otkrile koliko su žene ranjive. Izveštava se da je najmanje osam miliona žena u Pakistanu u reproduktivnom dobu, a higijenski ulošci se sve više nalaze na listi osnovnih zaliha koje šalju okruzi, piše "The Print".

Komentarišući situaciju, socijalni radnik je rekao za "Dailytimes": "Pošaljite bilo šta za devojke koje imaju menstruaciju. Nemaju ništa i osećaju se izuzetno poniženo hodajući ili sedeći u skloništima sa odećom prelivenom krvlju, hrana nije ono što trenutno traže, pošaljite što više sanitarnih proizvoda".

Na "Tviteru", pod natpisom "Period Justice for Flood Victims", studentkinja Bušra poziva Pakistan i ostatak sveta da pričaju o menstruaciji i menstrualnom siromaštvu u vremenima nacionalne krize. Zajedno sa svojom prijateljicom, Anum Kalidom, pokrenula je kampanju "Mahwari Justice" ("mahwari" znači menstruacija na urdu jeziku) za distribuciju proizvoda za menstrualnu higijenu ženama koje su ugrožene nakon poplava.

Počevši od juna, dve mlade žene su mobilisale svoje prijatelje i volontere da prikupe sredstva za kupovinu sanitarnih kompleta za hitne slučajeve sa ulošcima, donjim vešom i sapunima. Takođe su apelovali za pomoć na "Tviteru".

Pokrenuvši ovu inicijativu, tim je već poslao hiljade kompleta u najteže pogođena područja. U gradu Multan, transrodna zajednica je preuzela vođstvo da podstakne lokalne napore u distribuciji kompleta. Ali Mahnur i žene koje se okupljaju iza njenog borbenog pokliča već se suočavaju sa odgovorom.

Mnogi muškarci su smatrali nepotrebnim i nepodobnim što Mahnur toliko otvoreno govori o menstruaciji. Ona je rekla za tamošnje medije da je naišla na otpor kada je prvi put razgovarala sa muškarcima o vrsti pomoći koju je "Mahwari Justice" želeo da pruži.

Not necessity this is luxury— 🇵🇰❤مُحمد عُزیر (@Uzairpanwar) August 27, 2022

"Menstruacija je veliki tabu u Pakistanu i nije bilo lako, rekla je ona za "Pakistan Daily". Takođe se osvrnula na odgovore muškaraca na društvenim mrežama. Od isticanja da je u ovakvim vremenima daleko veća potrebe za hranom, pa sve do podsmeha inicijativi i upoređivanju prikupljanja uložaka sa prikupljanjem mašinica za brijanje - što su želeli da istaknu kao "mušku neophodnost".

Iako su žene svesne da menstruacija nije nikakva sramota i da o tome treba da se govori u cilju edukacije devojčica i dizanju svesti o menstrualnom siromaštvu, neki muškarci, ipak, žele da to predstave kao nešto "prljavo, sramotno i nečisto" o čemu niko ne bi smeo da zna, pa makar se radilo i o situacijama kada treba govoriti o neophodnosti prikupljanja pomoći. Svaki korak napred ka destigmatizaciji menstruacije je samo povod i prilika da oni kojih se to ni na koji način ne tiče daju svoje neželjeno mišljenje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.