Buran život Edit Pjaf, ikone francuske šansone: "Spalila je sebe u vatri sopstvene slave"

Životne priče velikih umetnika koji su svojim raskošnim talentima obeležili različite epohe u najvećem broju slučajeva bile su teške i tragične. Takva je i biografija Edit Pjaf, pevačice šansona i nacionalne ikone Francuske koja je preminula na današnji dan 1963. godine.

Interpretatorka “La Vie en rose”, “Hymne à l'amour”, “Milord” i drugih snimila je 31 studijski album i ostavila neizbrisiv trag u muzičkoj baštini 20. veka.

Detinjstvo u bordelu

Rođena je u Parizu 19. decembra 1915. kao Edit Đovana Gasion. Njena majka Aneta radila je kao pevačica u kafeu, a otac Luj bio je ulični akrobata. Kako je Edit došla na svet kad je Aneta imala svega 17 godina, o njoj je najpre vodila brigu baka po majci. Godinu i po dana kasnije otac je odlučio da vaspitanje malene Edit prepusti svojoj majci koja je u to vreme držala bordel u Normandiji.

Buduća pevačka zvezda rasla je uz prodavačice ljubavi, što je umnogome uticalo na formiranje njenog odnosa prema životu.

Kao sasvim mala, u trećoj godini, Edit je izgubila čulo vida. Dok neki biografi navode da je Pjaf "progledala pošto je sa radnicama bordela otišla na hodočašće", drugi racionalno objašnjavaju da je ona kao devojčica imala upalu rožnjače koju je uspešno izlečila kad je napunila sedam godina.

Problem sa vidom u detinjstvu terao ju je da izoštri ostala čula.

- Kad želim da razumem pesmu i osetim je, uvek zatvaram oči - govorila je slavna šansonjerka.

Prva ljubav

Tokom odrastanja, jedno vreme provela je sa ocem pod istim krovom, a onda je u 15. godini života odlučila da započne samostalni život. Počela je da se izdržava kao ulična pevačica u Parizu.

Na ulici se i zaljubila u dostavljača hrane Luja Dipona sa kojim je dobila ćerku Marsel. Nažalost, Marsel je u drugoj godini obolela od meningitisa i preminula, što Edit nikada nije uspela da preboli.

Karijera

Kad je napunila 20 godina, Edit je dobila angažman u noćnom klubu, a paralelno sa njim i nadimak koji će je pratiti do kraja života. S obzirom na to da je bila veoma niska, vlasnik noćnog kluba dao joj je nadimak “La Mome Piaf”, što u prevodu znači “mali vrabac”.

Iste godine snimila je prvu ploču i suočila se sa novim šamarom sudbine - vlasnik kluba u kom je pevala je ubijen, a Edit je bila optužena, ali ne i osuđena za saučesništvo u zločinu. Pred sudom je morala da dokazuje da nije bila ni blizu mesta na kom je njen mentor izgubio život.

Pet godina kasnije oprobala se i u glumačkim vodama, pored toga što je njeno ime blistalo najvećim sjajem u svetu muzike.

Najznačajniju numeru “La Vie en rose” snimila je u vreme nemačke okupacije Pariza. Iako su je optuživali da je bila bliska sa nacistima koji su dolazili na njene nastupe, danas se zna da je podržavala “Pokret otpora”. Takođe, štitila je jevrejske muzičare, pomažući im da se sakriju u njenoj kući.

Po završetku rata gostovala je širom Sjedinjenih Američkih Država i Francuske kao velika zvezda.

Afera sa tragičnim krajem i brakovi

Najveća ljubav Edit Pjaf bio je, po njenom priznanju, bokser Marsel Serdan. Nažalost, Marsel je bio oženjen i imao je troje dece. Ljubavna afera Edit i Marsela koja je punila stupce tabloida okončana je tragedijom. Naime, posle brojnih odbijanja da dođe kod nje u Pariz, Edit je Marselu 28. maja 1949. kupila avionsku kartu, ali se avion u kom je Marsel bio srušio svega nekoliko minuta posle poletanja.

Edit je do kraja života verovala da je ona kriva za Marselovu smrt.

Tri godine pošto je Marsel poginuo, Edit Pjaf je prvi put stala pred oltar. Udala se za pevača Žaka Pila, ali zajednica nije potrajala - razveli su se posle četiri godine.

Drugi put je bračne zavete razmenila sa 20 godina mlađim Teofanisom Lambukasom, sa kojim je provela poslednju godinu života.

Borba sa zavisnošću

Pre nego što će se prvi put udati, Edit Pjaf je imala tešku saobraćajnu nesreću. Tada je postala zavisna od morfijuma, a nije joj bilo strano ni uživanje u alkoholu.

Dugo se lečila po privatnim bolnicama, pokušavajući da pobedi zavisnost.

Zvezda “Olimpije”

Dvorana “Olimpija” u Parizu bila je adresa na kojoj je Edit Pjaf održala seriju veoma uspešnih koncerata. U istoj dvorani nastupila je i nekoliko meseci pre smrti; zvezda koja je jedva stajala na nogama dobila je salve ovacija.

Svega pola godine pre smrti snimila je "L'homme de Berlin".

Bolest i sahrana koja je zaustavila saobraćaj u Parizu

Edit Pjaf bolovala je od karcinoma jetre, od kog je i preminula 10. oktobra 1963. godine. Iako je poslednje sate života provela na Azurnoj obali, njeno telo je u tajnosti dopremljeno u Pariz i dan kasnije je saopšteno da je preminula. Ostalo je upamćeno da je poslednjem ispraćaju Edit Pjaf prisustvovalo 40.000 ljudi; zbog ogromnih gužvi saobraćaj u “Gradu svetlosti” bio je zaustavljen. 

O “francuskom vrapčiću” s posebnim pijetetom govorio je njen prijatelj Žan Kokto, koji je preminuo samo dan posle kraljice francuske šansone:

- Edit Pjaf je spalila sebe u vatri sopstvene slave. Nikada nisam sreo nikoga ko je manje štitio sopstveni duh nego što je to ona činila. Ona se nije štedela. Ona se davala do kraja.

Pjaf je sahranjena na groblju Per Lašez. U Parizu postoje muzej i ulica koji nose njeno ime. Nije zaboravljena ni u svetu muzike - od 2009. godine Krakov je domaćin međunarodnog festivala francuske pesme “Velika nagrada Edit Pjaf”.

"Mali vrabac" i danas, gotovo šest decenija posle smrti, živi u srcima svih onih koji razumeju da najlepše pesme mogu da otpevaju samo ljudi koji su osetili veliki bol. Edit je to radila na maestralan, neponovljiv način.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.