Jelisaveta je prva u firmi probala menstrualno odsustvo: Ovo je njeno iskustvo

Menstrualno odsustvo je tema debate već neko vreme, svoj pik je doživela ranije ove godine nakon što je španska vlada predstavila nacrt zakona koji bi omogućio ženama da izostanu sa posla zbog teških menstrualnih simptoma.

Menstrualno odsustvo je vrsta odsustva koja omogućava ženama koje imaju menstruaciju da uzmu dane plaćenog odmora zbog simptoma koji utiču na njihov radni učinak. Tokom istorije, menstrualno odsustvo je bilo blisko povezano sa diskusijom o zdravlju žena, učinku na poslu i rodnoj ravnopravnosti.

Ne postoje dve žene koje imaju isto iskustvo kada je u pitanju menstruacija. Za neke menstruacija bude gotovo bezbolna i nije praćena intenzivnim simptomima. Za druge, to su beskrajni dani bola. Neki meseci su podnošljiviji i uključuju lake grčeve i manje promene u raspoloženju. Oni koji su teži mogu uključivati oštre bolove u stomaku, bolove u leđima, glavobolje, probavne nelagodnosti, promene raspoloženja i mučnine.

Žene se svakog meseca bude sa ovim simptomima, ustaju i odlaze na posao i rade dok doživljavaju različite nivoe nelagodnosti u vezi sa menstruacijom.

Menstruacija je i dalje tabu tema. I dalje idemo u toalet krijući uloške i tampone u džepovima. Želimo da zatražimo izuzeće sa posla tog dana, ali se većina ne usuđuje jer se stidi. Naravno, osećaj stida nije jedina stvar koja nas sprečava da nadređenima saopštimo situaciju. Možda je kultura određene radne organizacije takva da je razgovor sa nadređenima sam po sebi neprijatan, pa ženama izlaganje intime i ne pada na pamet. Tu dolazimo do glavnog problema, onog koji prevashodi nacrtima i donošenju zakona o menstrualnom odsustvu - razgovor i odnos nadređenih prema zaposlenima.

Razumem da se mnoge od vas ne usuđuju da ovako nešto pomenu svojim kolegama, pogotovu nadređenima. Tu je i problem radne snage - ko će raditi ako vas nema u smeni? Žao mi je što na ova pitanja na koja ukazujem ja ne mogu dati odgovor, ali kada pričamo o menstrualnom odsustvu, moramo biti svesni da ne radimo svi u besprekorno organizovanim ustanovama i firmama i da neke od nas imaju šefa sa kojim je komunikacija neostvariva. Tu su i najrazličitiji uslovi rada, neke žene nemaju ni toalet na radnom mestu (radnice na trafici).

Za neke od nas pauza, bolovanje, pa čak i godišnji odmor koji nam sleduje je privilegija, a ne pravo.

Ja vam prenosim svoje iskustvo, počevši od inicijalnog razgovora o ovom problemu, pa sve do dana koji sam provela kod kuće. Da li će ovo moje iskustvo pomoći ženi koja sama drži celu smenu i marketu i ne može da sedne od posla? Naravno da neće, ali će skrenuti pažnju i navesti nas sve na razmišljanje kako da pristupamo ovim i sličnim problemima u okviru različitih radnih organizacija. To da li je izvodljivo je na rukovodstvu svake radne organizacije, ali da bi do bilo kakvih promena došlo, moramo razumeti kroz šta žene prolaze dok menstruiraju i šta vam koleginica do vas ne govori dok se svojski trudi da odradi smenu.

Budući da sam od pomena nacrta zakona u Španiji pisala na ovu temi, rešila sam da vidim da li je u Telegrafu i na portalu Ona.rs moguće da moje koleginice i ja potencijalno ostvarimo ovo "pravo".

Moja urednica me je pustila da izađem ranije sa posla jer sam joj jasno rekla o čemu se radi i da zaista ne mogu mirno da sedim jer mi ni lek nije pomogao. Ona se složila da i sutra ostanem kod kuće ukoliko simptomi budu isti ili još teži. Naravno da je i bilo, sve žene znaju šta znači "drugi mi je dan".

I dok sam ja kući ležala i odmarala ne razmišljajući o poslu, ipak sam želela da znam da li je sve u redu i da li se moje odsustvo ikako odražava na rad. Budući da smo pregrmele period godišnjih odmora i da je u jeku odsustvovanje zbog prehlada i gripa, već smo razradile sistem koji nam pomaže da sve dnevne i sporedne zadatke obavimo na vreme.

Javljeno mi je da je sve u redu i da ja samo nastavim da se odmaram. Meni je lično jako prijalo što sam taj dan provela kod kuće, što nisam morala nakon poluprospavane noći da ustajem rano i da se spremam i oblačim poluudobnu garderobu. Što nisam morala da pijem i više nego što je dozvoljeno lekova i što nisam morala nikome da odgovaram na pitanja: "Šta ti je" i "Jesi li dobro, nešto si čudna danas". Ne, ne predstavlja mi problem da o tome pričam sa bilo kim, ali radije bih da samo ćutim, pregrmim to i idem kući. Juče to nisam morala jer sam ostala kod kuće i odmah sam osetila neko rasterećenje, što je sigurno doprinelo tome da se bolje osećam i da lakše podnesem bol.

Vođena svojim iskustvom verujem da ne bi bilo neizvodljivo da svaka od mojih koleginica dobije dan ili dva odsustva ili da radi od kuće ukoliko joj tako prija. Moj izostatak nije poremetio dinamiku rada mojih kolega i svi su me uverili da im je drago što je ovo kod nas ipak izvodljivo.

Danas, pošto sve više kompanija prihvata hibridne načine rada, izvodljivo je da se zaposlenima pruži fleksibilnost koja im je potrebna, kako bi mogli da u prijatnoj atmosferi na najbolji mogući način obavljaju posao.

Za mene je pitanje da li je zakon o menstrualnom odsustvu ono što nam je potrebno da bi ovo odjednom postalo izvodljivo ili zapravo lokalno treba više da se radi na međusobnoj komunikaciji kako bi se razgovori o menstruaciji destigmatizovali i kako bi svaka od nas mogla da zbog nelagodnosti koju doživljava ode ili odsustvuje sa posla.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.