Dr Žizela Perl: Zatvorenica zvana "Anđeo iz Aušvica"

Istorija ne poznaje monstruoznijeg doktora od Jozefa Mengela, za čije ime retko ko da nije čuo, a dela koja je sproveo u jevrejskom logoru Aušvic i danas izazivaju jezu. Ono što je, međutim, daleko manje poznato je da je ovaj čuveni kasapin imao asistentkinju - doktorku koja je ujedno bila i Jevrejka zatočena u logoru. Bila je to Žizela Perl, koju je primorao da mu pomaže u njegovim eksperimentima.

Svoj položaj u nemilosrdnom logoru ova hrabra žena ipak je, krišom, iskoristila da spasava živote zatvorenica.  

Žizela Perl je od malih nogu pokazala predispoziciju za akademsku budućnost. Sa 16 godina bila je jedina žena — i jedina Jevrejka — koja je završila srednju školu. Imala je velike akademske aspiracije i tražila je od svog oca da je upiše u medicinsku školu. On je međutim, bio neodlučan, ne želeći da njegova ćerka izgubi veru i napusti judaizam. Nije popustila.

U intervjuu za "Njujork tajms" iz 1982. godine Perl je ispričala kako se obratila ocu mesecima kasnije, ovog puta držeći molitvenik koji joj je je poklonio.

- Kunem se ovom knjigom da, gde god da me život odvede, pod bilo kojim okolnostima, ja ću uvek ostati dobra, prava Jevrejka - bile su njene reči zakletve ocu koji je popustio. Godinama kasnije, kada je primila prvu platu od pacijenta, kupila mu je molitvenik na kojem je bilo ugravirano njegovo ime.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Parler d'elles 🌻 (@parler_delles)

Godine 1944. dr Perl je radila kao ginekolog; udala se za hirurga i živela je u jevrejskom getu sa svojom porodicom u Mađarskoj (današnja Rumunija). U martu te godine, dr Perl i njen suprug, sin, roditelji i šira porodica poslati su u Aušvic, gde su odmah razdvojeni. Njena mlađa ćerka je, međutim, ostala sakrivena u jednoj nejevrejskoj porodici. Doktor Jozef Mengele — nemački lekar i SS kapetan Aušvica — dodelio je dr Perl da radi u bolnici.

Perl se priseća da su u početku njene dužnosti bile prilično standardne.

- Morala sam da previjam krvave glave, lečim slomljena rebra i čistim rane - opisala je svoj početak rada u Aušvicu, ali su, međutim, njeni zadaci ubrzo postali sve teži. Naređeno joj je da obavesti dr Mengelea, poznatog kao Anđeo smrti, koje žene su trudne u logoru.

Njoj je rečeno da će ove žene biti poslate u drugi kamp, gde će im biti data bolja ishrana. U intervjuu se priseća kako su „žene počele da trče direktno do njega govoreći mu: "Trudna sam", ali je doktorka ubrzo shvatila istinu - sve trudnice su „odvedene u istraživački blok da bi se koristile kao zamorčići, a zatim bi dva života bila bačena u krematorijum".

Odmah je odlučila da u Aušvicu više nikada neće biti nijedne trudne žene. Nije dobila nikakve lekove, medicinske instrumente ili obuku i našla se potpuno nespremna za moralno zahtevan posao koji je preuzela na sebe.

Dok su neke žene stigle trudne, druge su zatrudnele u logoru, gde su seksualne razmene i silovanje bili previše česti. Postojala je posebna kasarna koju je vojska koristila za silovanje i zlostavljanje žena, uprkos dekretima protiv seksualnih odnosa sa Jevrejkama. Njihovi postupci i osećanja prema Jevrejkama izazvali su unutrašnje sukobe oficira, što je dovelo do nasilja nad ženama koje su bile okrivljene za zavođenje oficira.

- Bio sam sa svojom majkom i videli smo neke žene u prugastim uniformama sa plavom kosom, neke su imale duže kose od drugih. I sećam se da sam pitao majku zašto im je dozvoljeno da imaju kosu dok nama nije i mama mi je rekla "jer ih esesovci tako vole". Nisam znao šta to znači u to vreme - ispričao je jedan od preživelih za "History".

Kada bi dr Perl saznala za trudnu zatvorenicu, objasnila bi budućoj majci da bi, u slučau da SS sazna da je trudna, i njen život, i život njenog nerođenog deteta bili gotovi. Ona bi tada, golim rukama (bez ikakvog alata, anestezije, zavoja i antibiotika) po prljavim podovima i krevetima u barakama radila abortuse i prekidala trudnoće usred noći.

Povremeno se dešavalo da joj dođe žena u završnim fazama trudnoće, kou je uspela da sakrije. Doktor Perl bi tada obavila porođaje, a na zahtev, tiho bi oduzimala dah novorođenčadima kako bi spasila majku.

Da bi preživela te stravične momente u kojima je oduzimala živote novorođenčadima da bi spasila njihove majke, zamišljala je svet u kome će ove žene posle rata imati decu sa svojim najmilijima, odgajajući porodicu van užasa koncentracionog logora. Pred kraj rata, bilo je retkih slučajeva kada su se bebe i rađale u logorima i preživljavale, često zato što su Nemci bili zaokupljeni približavanjem saveznika.

Osim operacija na trudnicama, dr Perl se bavila ranama koje su esesovci nanosili ženskim grudima svojim batinama i bičevima. Takođe je noću lečila žene i od drugih bolesti. Pošto se osećala bespomoćno bez alata i lekova, kako je objavila u svojoj autobiografiji „Bila sam doktor u Aušvicu“,  svojim glasom je lečila pacijente.

- Pričala sam im lepe priče, govorila im da ćemo jednog dana ponovo imati rođendane, da ćemo jednog dana ponovo pevati - napisala je.

Kako su se ruske trupe približavale 1945. godine, Nemci su počeli žurno da zatvaraju gasne komore i koncentracione logore. Dr Perl je prebačen u logor u blizini Hamburga, a dva meseca kasnije u Bergen-Berlsen. Kada se rat završio i logor oslobođen, dr Perl je mesecima tražila svoju porodicu. Iako je uspela da spase bezbroj života u Aušvicu, bila je jedina preživela od svoje porodice, osim što je kasnije otkrila da je i njena ćerka preživela.

Krivica, bol i teret Holokausta teško su opterećivali dr Perl, što je dovelo do pokušaja samoubistva 1947. Preživela je, a kasnije te godine došla je u Sjedinjene Države da razgovara sa lekarima i drugim profesionalcima kao ambasador šest miliona ubijenih u Holokaustu. Kada ju je Elenor Ruzvelt pozvala na ručak, dr Perl je to odbila, rekavši da je ona poštuje košer, pripremu hrane u skladu sa strogim jevrejskim propisima,  ali je Eleanora insistirala i obezbedila košer ručak.

Dr Perl je za "Njujork tajms" rekla da ju je Elenor ohrabrila da ponovo počne da se bavi onim u čemu je dobra.

- Prestanite da se mučiš - postanite ponovo doktor - savetovala je čuvena supruga predsednika SAD.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by WAMTheatre (@wamtheatre)

Hrabra doktorka dobila je američko državljanstvo 1951. godine, preselila se u Njujork i započela svoju karijeru radeći u bolnici Mount Sinai, koja je bila specijalizovana za neplodnost. Na kraju je otvorila sopstvenu ordinaciju na Park aveniji i time ispunila svoju jedinu misiju u životu - da donosi život u svet.

- Bila sam najsiromašniji doktor na Park aveniji, ali sam imala najbolju praksu. Ceo Aušvic i Bergen-Belzen su bili moji pacijenti - izjavila je u intervjuu za "Njujork tajms".

Ova neverovatna žena bila je u praksi 43 godine i rodila oko 3.000 zdravih beba. Svaki put kada bi ušla u porođajnu sobu, kako navodi u svojoj autobiografiji, molila bi se: „Bože, duguješ mi život – živu bebu".

Godine 1979, dr Perl se preselila u Hercliju, u Izraelu, kako bi provela ostatak života sa svojom ćerkom i unukom i kako bi ispunila zavet koji je dala 1944. godinr:

- Posle četiri dana u vagonu za stoku koji nas je odvezao u Aušvic, iznenada su SS oficiri otvorili vrata, a zatvorenici u prugastim pidžamama su nas izbacili. I otac i muž su me zagrlili govoreći: „Srešćemo se jednog dana u Jerusalimu.“

Danas se dr Perl često naziva „Anđeo iz Aušvica“, kako zbog njenog rada sa trudnicama, tako i sa pacijentima u bolnici. Godine 1948. napisala je knjigu o svojim iskustvima, nazvavši je „Bila sam doktor u Aušvicu“, koja je bila jedna od najranijih (i jedina) knjiga koja je otvoreno govorila o seksualnom nasilju koje su žene doživele u logoru.

Dr Gizela Perl preminula je 16. decembra 1988. godine u 81. godini.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.