"Raketa devojke": Tajna istorija žena koje su nas odvele u svemir

 
  • 0

Četrdesetih godina prošlog veka elitni tim matematičara i naučnika počeo je da radi na projektu koji će odvesti SAD u svemir, a zatim na Mesec i Mars. Oni će na kraju postati NASINA Laboratorija za mlazni pogon (JLP) u Kaliforniji, a ono što ih je učinilo tako neobičnim jeste to što su ljudi koji su zacrtali kurs za istraživanje svemira bile - žene.

Njihovu priču ispričala je  Natalija Holt u knjizi objavljenoj tek pola veka kasnije, 2016. godine - „Uspon raketnih devojaka“, gde je objasnila da su u vreme pre digitalnih uređaja na koje smo navikli danas, čitavi timovi ljudi bili ti koji su vršili proračune, od kojih su najviše bile žene, posebno tokom Drugog svetskog rata.

- Teško da postoji misija koju možete naći u NASI, a koju ove žene nisu dodirnule - istakla je Holtova.

Kada je biolog i naučna spisateljica slučajno naletela na priču jedne od prvih žena zaposlenih u NASI, bila je zapanjena shvativši da postoji mnoštvo ženskih priča iz ranih dana NASE koje su ostale potpuno nepoznate u istoriji. Do te mere da čak ni sama agencija nije uspela da identifikuje zaposlene na sopstvenim arhivskim fotografijama.

NASA rocket girls Foto: NASA, JPL-CALTECH

Na osnovu opsežnog istraživanja Holtova je uspela da pronađe grupu žena čiji rad u raketnoj nauci datira pre nego što je NASA uopšte postojala. Ona je dokumentovala živote ovih žena, koje nisu bile samo pionirke u svojoj profesiji, već i u ličnom životu. „Raketne devojke“ nisu samo radile van kuće kada je svega 20 odsto žena to radilo, imale decu i vraćale se na posao, već su prolazile i kroz razvode braka kada je to tek postalo društveno prihvatljivo i bile svedoci prvog talasa feminizma i drugih društvenih revolucija u decenijama koje su obuhvatale njihove karijere.

U intervjuu za "National Geographic" autorka otkriva da su "raketne devojke" počele kao grupa „kompjutera“ u Laboratoriji za mlazni pogon. Ljude za proračune su zvali "kompjuteri" jer su bili odgovorni za svu matematiku u laboratoriji, a "rakete" su, iznenađujuće, stekle duge karijere u laboratoriji. One su bile i prvi kompjuterski programeri i inženjeri u laboratoriji kada su se računari pojavili, a kao rezultat, imali su neverovatan uticaj na NASU.

Pa iako su dotakle skoro svaku misiju koja može da se zamisliti, čudno je da nikada do izlaska ove knjige nismo čuli za njih.

- To je prilično tužno, zaista. Kada sam prvi put počela da istražujem knjigu, otkrila sam da se u arhivima nalaze ove divne slike žena koje su radile u JPL-u 1950-ih. Ali bilo je vrlo malo imena i nije bilo podataka za kontakt. Tako da mi je trebalo dosta vremena da ih pronađem i naučim o njihovim pričama. Nažalost, to je slučaj sa mnogim naučnicima. Mnogi briljantni naučnici imaju svoje priče izgubljene u istoriji. Ali čini se da su najčešće žene čije su priče izostavljene - objasnila je Holtova.

Ove neverovatne žene su prikupljane preko oglasa i opisa posla „kompjuteri hitno potrebni za prijavu“. Mnoge žene, kako objašnjav autorka knjige, koje su videle te oglase nisu tačno ni znale šta je "kompjuter", ali su bile veoma vešte u matematici. A tada nije bilo mnogo mogućnosti za karijeru za žene u nauci u to vreme. Opcije su uglavnom bile učitelj, medicinska sestra ili sekretar. Dobile su priliku da se zaposle u Laboratoriji za mlazni pogon i to su i učinile.

NASA rocket girls Foto: NASA, JPL-CALTECH

Mejsi Roberts je postavljena za nadzornika kompjutera 1962. godine i tada odlučila da neće u grupi zapošljavati muškarce jer je osećala da bi to potkopalo kohezivnu prirodu njene grupe. A i brinula je da bi u to vreme bilo teško da muškarac ima ženu za šefa. I ta tradicija se nastavila tokom decenija, pa kada su druge žene postale supervizori, zadržale su ovaj stav zapošljavanja žena.

Među njima se istakla i Janez Loson, briljantna, mlada Afroamerikanka koja je diplomirala hemijsko inženjerstvo na UCLA, koja je znala je da će biti gotovo nemoguće dobiti posao kao inženjer, pa se prijavila za JPL nakon što je videla ovaj oglas, shvativši da je ovo prava prilika. Bila je prva Afroamerikanka koja je radila na tehničkoj poziciji u laboratoriji. I tu je briljirala. Ona je jedna od samo dvoje ljudi koji su poslati u specijalnu IBM školu za obuku, završila je kao deo mnogih važnih misija i postala hemijski inženjer i kasnije u životu imala briljantnu karijeru.

U ovoj grupi žena mnoge su završile sa karijerom sa 40 i 50 godina, ali jedna od njih, Sju Finli, radila je u laboratoriji i 2016. godine, kada je izašla knjiga - i NASINA je žena sa najdužim stažom.

Holtova je uspela da intervjuiše većinu ovih neverovatnih dama koje opisuje kao veoma srdačne, ljubazne žene, koje su uzbuđeni da pričaju o nauci, čiji su deo bile.

- Tužna je činjenica da ova grupa nije dobila priznanje koje zaslužuje od laboratorije u kojoj su radili. Biti sa njima u laboratoriji, obilaziti okolo, slušati njihova sećanja, značilo mi je svet. Mejsi Roberts je rekla o poslovima raketnih devojaka: „Moraš da izgledaš kao devojka, ponašaš se kao dama, razmišljaš kao muškarac i radiš kao pas". Taj citat sažima mnogo toga kako su izgledali prvi dani u NASI. Tada je bilo seksističkih stavova, kao što je seksizam u nauci sada. Ali pošto su bile ta blisko povezana grupa žena, mogle su da se oslone jedna na drugu i postignu nešto veoma neobično. Nakon što je jedna od žena dobila bebu, Helen Ling, nadzornica posle Mejsi Roberts, nazvala bi je i zamolila je da se vrati na posao. Stvorili su sopstvenu kulturu u laboratoriji i to je dovelo do nekih neverovatnih razvoja u istraživanju - opisuje autorka.

ENIAC, prvi kompjuter Printscreen: YouTube/University of Pennsylvania

Upitana ko je bila "Kora" i zašto su je žene smatrale svojom, Holtova podseća da su većina inženjera u to vreme bili muškarci i da su bili prilično sumnjičavi prema tek izmišljenim računarima koji u to doba nisu bili baš pouzdani i imali su tendenciju da se pregreju, zbog čega su tokom 1960-ih, proračuni za većinu NASA misija rađeni ručno, koristeći papir i olovku.

Ali zbog tog nepoverenja muškaraca u kompjutere, ove žene su na kraju postale prvi programeri u laboratoriji i razvile ovaj poseban odnos sa jednim od računara - Kora, koja je u stvari bila prvi "IBM 1620" i bila je smeštena pored ženskih kancelarija. Na vratima je pisalo „skladište jezgra“ (eng.core storage), pa su je žene preimenovale u "Kora" i stavile spisak svih svojih imena na vrata.

Ova grupa žena promenila je kulturu jer su bile uključene u veliki deo života laboratorije. Čak su i društveni događaji, poput takmičenja u lepoti, koji po današnjim standardima deluju smešno, pozitivno uticali na njihove karijere jer su na kraju postale veoma bliske sa svojim muškim kolegama. To je značilo da su bile uključene kao koautori u publikacijama, u vreme kada nije bilo uobičajeno da se žene na ovaj način uključuju.

- Danas vidimo veoma tužan pad žena u tehnologiji. Godine 1984. 37 odsto diploma iz računarstva bilo je dodeljeno ženama. Danas je taj broj pao na 18 odsto. Postoji mnogo različitih razloga. Nešto od toga može se pripisati seksizmu koji je sveprisutan u ovoj oblasti. Dakle, imati ove žene kao uzore je važno za žene u nauci danas. Ako su raketne devojke mogle to da urade 1955. godine, žene to sigurno mogu da urade danas!

Voiager je bio vrhunac karijera ovih žena. Prvobitna misija Voiagera je skraćena zbog smanjenja budžeta, tako da su ove žene radile u tajnosti, iza zatvorenih vrata, pokušavajući da pronađu najbolju putanju za Voiagere. Da to nisu uradile, misija bi se završila na Saturnu umesto da se istražuje ceo Sunčev sistem. Njihovo nasleđe je, bukvalno, unutar tih memorijskih banaka. I Voiager sada to nasleđe nosi do zvezda.

Video: Ušli u istoriju: Kapsula se odvojila od rakete SpaceX, videla se iz Srbije

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Branko Babić, kralj obrva, organizovao svinjokolj u svom selu

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Ona