Ikonopisac Branka Grčić Aćimović: "Patrijarh Pavle je odabrao moju Bogorodicu za poklon Bušu"

Oslikavanje crkava i manastira najčešće tretiramo kao umetnost kojoj su naklonjeni muškarci. Ovaj prelepi posao u isto vreme je i fizički veoma zahtevan, pa se smatra da su upravo zbog fizičke izdržljivosti muškarci donekle predodređeni da se njime bave češće nego žene.

Branka Grčić Aćimović decenijama na delu opovrgava ovu predrasudu. Umetnica čiji opus seže od ikonopisanja i freskopisa do maestralnog oslikavanja slova iz „Miroslavljevog jevanđelja“ na dasci najveći deo života provela je radeći u svetinjama.

Silazila je sa manastirskih skela da bi podojila ćerku Maju i iznova se vraćala da bi nastavljala sa restauracijom fresaka. Uz nju je, u svetinjama širom bivše Jugoslavije, odrastao i sin Igor, danas veoma cenjeni dizajner u Kini.

Vođena nepresušnom ljubavlju prema hrišćanstvu, Branka i danas, kad je postala prabaka, neumorno stvara. Za nju je, kako kaže u razgovoru za Ona.rs, dan kada ne uzme četkicu u ruke nezamisliv.

Umetnost kao poziv

Posvećenoj umetnosti u njenoj matičnoj porodici započela je od Bore Aleksića, Brankinog brata iz prvog braka njihove majke. Bora je odrastao u Sarajevu, u Beogradu je završio akademiju, a onda se vratio u Sarajevo, gde je najpre radio u srednjoj školi, a potom i na akademiji, gde je unapređen u dekana.

Brankina umetnička priča počela je u Školi za dizajn u Beogradu.

- Još kao dete znala sam da će umetnost biti moj životni poziv – kaže Branka Grčić Aćimović za Ona.rs.

- Kao srednjoškolka pobedila sam na konkursu za dizajn alkoholnog pića firme iz Crne Gore i od tog prvog zarađenog novca kupila sam novog „fiću“.

Kasnije se zaposlila u „Politici“, gde je bila urednik u izdanjima sa Diznijevom licencom.

U naše srednjovekovno slikarstvo zaljubila se kada je kao student išla na restauracije manastira.

- To je bio razlog zbog kog sam upisala konzervaciju i restauraciju i što sam nastavila da se bavim ikonopisom i freskopisom. Najpre sam radila restauraciju, a onda sam i sama slikala crkve. Oslikala sam crkvu od 1.200 kvadrata kod Prokuplja sa kolegom i koleginicom, a sad je to manastir Svetih arhangela Mihajla i Gavrila – kaže Branka.

Sa porodicom na posao

Prvi manastir koji je radila bio je manastir Zavala kod Trebinja. Tu je, kaže, naučila zanat, a potom je otišla u manastir Dobrićevo.

Sa ćerkom koja je tada imala svega četiri meseca Branka je otišla u Moraču.

- Imali smo ekipu koja je podelila posao; jedan je radio čišćenje crkve, drugi plombiranje, ja sam radila restauraciju, moja ruka treba da bude svuda ista. Moja profesorka je instistirala da uvek ja to radim. Čak sam povela i muža koji je radio plombiranje da bismo svi bili zajedno zbog deteta. Maja je imala četiri meseca kad smo otišli, a osam kad smo se vratili. Na svaka četiri sata sam silazila sa skele da podojim dete i vraćala se da radim – priseća se naša sagovornica.

Čuda koja pamti

Pre odlaska u Moraču, u šestom mesecu trudnoće oslikavala je ikonostas za crkvu u Milfordu. Sveštenicima koji su prikupljali novac za izgradnju crkve nikako se, kaže Branka, nije dalo da završe svetinju.

- Neko im je rekao da bi trebalo da dovedu trudnu ženu koja će raditi ikonostas. Ne znam više ni kako su došli do mene. U kući u kojoj su živeli napravili su malu kapelu gde su držali propoved. Uglavnom su se držali vizantijskih knjiga, proučavali su ih i hteli su da ikonostas bude vizantijski. Uradila sam ga po merama koje su mi dali, jedan deo kod kuma u ateljeu u Njujorku, a drugi ovde. Kad sam završila ikonostas, i oni su završili crkvu – priseća se Branka.

Veruje da ju je upravo posvećenost pozivu koji je odabrala sačuvao u mnogim životnim situacijama.

- Kad sam u Končulju počela da slikam crkvu, penjala sam se na skele postavljene na 20 metara visine. Slikala sam sveca, pomerila se unazad da bih videla bolje i odjednom sam počela da padam. Niko nije smeo da pogleda šta se sa mnom desilo. Na sreću, upala sam u lučni prozor. U Vaznesenjskoj crkvi sam visila na skeli; desilo se da se neki šraf pomerio dok sam silazila sa sve stvarima. Kako sam se spustila ni sama ne znam, verovatno me “onaj odozgo” čuva – navodi Branka.

Blagoslov patrijarha Pavla

Branka je izlagala svoje radove širom sveta. Ali, dve izložbe su joj ostale u najdražem sećanju.

- Patrijarh Pavle je otvorio izložbu u Feneku. Nisam ni znala da će doći. Skamenila sam se kad sam ga videla, a on mi je rekao: “Pa to sam samo ja, nemoj da se plašiš.” Rekao mi je da moje ikone prepoznaje kad uđe u patrijaršijsku prodavnicu, da one imaju poseban duh i toplinu. Kad je išao u Ameriku, za predsednika Buša je naručio Bogorodicu – s ponosom se priseća naša sagovornica.

Muke zbog Dušana Silnog

Gde god da je kročila, a obišla je skoro ceo svet, Branka je svuda širila našu kulturu. Često je izlagala u Londonu, u galeriji svoje sadašnje prijateljice, a prva izložba bila je organizovana neposredno pre sankcija koje će biti uvedene našoj zemlji.

- Pored mojih ikona, bili su pripremljeni paneli na kojima su bile prikazane naše crkve. Dan pred izložbu javili su iz Forin ofisa da ne možemo da održimo izložbu, jer se na njoj pojavljuje Dušan Silni sa mapom nekadašnje velike Srbije. Šta da radimo, pozvale smo toliko ljudi?! Odmah pored galerije bio je katolički manastir i moja drugarica je zamolila da tamo naravimo izložbu panela i ikona. Dozvolili su nam, pa smo samo stavile strelicu da uputimo ljude gde bi trebalo da uđu. Izložba je bila neverovatno posećena i obema nam ostala u sećanju zbog načina na koji smo je ipak održale i spasile u poslednji čas – priseća se Branka.

Slova iz „Miroslavljevog jevanđelja“ kao inspiracija

Pored freskopisa i ikonopisa, Branka Grčić Aćimović bavi se i oslikavanjem slova iz „Miroslavljevog jevanđelja“ na dasci. Svako slovo je pravo remek-delo, originalno i jedinstveno, sa dva prepoznatljiva motiva – paunom ili žar-pticom, uz obaveznog anđela.

Ideju da radi ova slova takođe je dobila u Londonu gde je, uz njene ikone, bio izložen i deo iz „Miroslavljevog jevanđelja“.

- Za izradu jednog slova treba mi jedan dan. Oslikava se identično kao ikona i do sada nisam napravila dva isto ukrašena slova. Posebno sam ponosna što naša država ove moje radove poklanja strancima kad nam dođu u posetu – kaže Branka.

Kompletan intervju pogledajte u videu na početku teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.