Život vizantijske carice Teodore: Od zabavljačice do jedne od prvih borkinja za ženska prava

Teodora je od skromnih početaka kao glumica postala carica Istočnog rimskog carstva, kroz brak sa istočnorimskim vizantijskim carem Justinijanom I. Imala je veliki uticaj na svog muža i bila je njegov najbliži savetnik i saradnik više od dvadeset godina, a kao rezultat toga, lično je vodila njihove političke poslove i gradila odnose sa drugim stranim liderima.

Ipak, zahvaljujući vizantijskom antičkom piscu Prokopiju i njegovoj „Tajnoj istoriji“ Teodora je ostala upamćena kao kurtizana koja se uznela do carskog trona.

Ali, ona je bila daleko više. Verovatno inspirisana sopstvenim odrastanjem, bila je jedna od prvih vladarki u istoriji koja je priznala prava žena, menjajući zakone o razvodu i imovini kako bi ženama pružila više, izgradila je samostan za bivše prostitutke, uvela oštrije kazne za silovanje i zabranila trgovinu mladim devojkama.

Teško detinjstvo

Prema pisanju "Vikipedije", o njenoj godini rođenja i njenom poreklu može samo da se  nagađa. Računa se da je bila oko petnaestak godina mlađa od supruga, zbog čega se pretpostavlja da je rođena oko 497. godine. I njeno poreklo je nejasno, jer različiti izvori navode različite podatke, ali jedan od najčešćih podataka je da je bila poreklom sa Kipra.

Najveći broj podataka o Teodorinoj mladosti ipak pruža "Tajna istorija" prema kojoj je poticala iz najnižeg tadašnjeg staleža cirkuskih zabavljača, uličarki i oslobođenih robova kojima su bila uskraćivana sva prava. Prema ovom izvoru, Teodorin otac Akakije bio je čuvar medveda na carigradskom hipodromu, a kako je prerano umro, ostavio je udovicu, bivšu zabavljačicu čije nam ime nije zabeleženo, sa tri ćerke.

Majka se, navodno, brzo preudala, a zatim je sve tri ćerkice, Komito, Teodoru i Anastasiju, da bi izdržavala porodicu, brzo uvela u zabavljački posao i u njegove dobre i loše strane. Teodora, kada je porasla, nastupala je gotovo naga kao pantomimičarka u skaradnoj predstavi inspirisanoj starogrčkim mitom. Prokopije, koji joj nije bio naklonjen, nimalo je istorijski ne štedi i dodaje da je bila poznata i kao prostitutka visokog ranga — kurtizana. Ali ovaj podatak navodi i Jovan Efeški, episkop  i istoričar crkve, koji je spadao u caričine štićenike, a koji ju je opisao "Teodoru iz javne kuće".

Prokopije je opisuje i kao ženu velike lepote koju je održavala dugim snom i toplim kupkama. Teodorin portret u crkvi San Vitale u Raveni prikazuje je kao sitnu ženu bledog tena i krupnih očiju.

Susret sa Justinijanom

U mladosti je dobila ćerku i sina, a ubeleženo je i da je u nekoliko navrata prekidala trudnoću. Preko moćnih ljubavnika je činila sve da se izbavi iz boravka u pozorištu. Provela je neko vreme u Aleksandriji, gde je nastavila sa "najstarijim zanatom na svetu", sve dok nije upoznala monofizitskog patrijarha Timoteja III koji je postao njen duhovnik, nakon čega je napustila stari način života.

Druga prelomna tačka u njenom životu je bilo poznanstvo u Antiohiji u Siriji sa izvesnom plesačicom iz Makedonije koja je u isto vreme bila i dostavljač u službi carske tajne policije. Makedonija je izgleda vrbovala i Teodoru, koja je završila u Carigradu, gde je upoznala Petra Savatija, budućeg Justinijana Velikog, sestrića cara Justina I. U vreme kada je upoznala Justinijana, Teodora je u jednoj carigradskoj udžerici vodila častan i siromašan život prelje.

Teodorina prošlost i poreklo nisu bili tajna u Carigradu, a Justinijan ju je izgleda iskreno zavoleo. Osim zakona koji je branio takav brak i supruga cara Justina, Eufemija, oštro se protivila tom braku, ne toliko zbog Teodorinog porekla, već zbog njenih simpatija prema monofizitizmu (jedna božanska priroda u Hristu). Međutim, stara carica je umrla 524. godine, a Konstantinov zakon je ukinut već 525. godine, čime su uklonjene sve prepreke za brak Teodore i Justinijana.

Nakon venčanja, stari car se povukao i krunisao par 1. aprila 527. godine. Teodora je dobila titulu avguste, a na prestolu su se našle dve ambiciozne i vlastoljubive osobe, često suprotstavljenih pogleda po mnogim pitanjima, ali isto tako i pune obostranog poštovanja.

Borac za ženska prava

Kao carev savetnik, Teodora je bila dragocena jer je poznavala način života i razmišljanje običnih ljudi u Carigradu, a vremenom je postala i zaštitnik monofizita, sledbenika jeretičkog učenja, koje je predhodni car progonio. Justinijan, iako ubeđeni pristalica pravoslavlja, priželjkivao je kompromis, a Teodora je održavala krhku ravnotežu i omekšavala carsku politiku.

Justinijan je cenio njene savete i tretirao ju je kao svog savladara, što je ona iskoristila, i kako prenosi 025.rs, uvela je tzv. "ceremonijal" prema kojem su svi velikodostojnici morali da polože zakletvu jednako i avgustu i avgusti, da prilikom susreta sa carskim parom padaju ničice, nazivajući ih gospodar i gospodarica.

Justinijan I je bio veliki zakonodavac, a nekoliko zakona koji su doneseni u njegovo vreme u cilju zaštite žena inspirisala je lično Teodora. Pa tako, glumice koje su napustile scenu nisu više silom zadržavane da rade taj posao, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu, a budući muževi su morali da obezbede svojim nevestama dar u visini vrednosti njihovoh miraza. Tokom 535. godine zabranjena je i prostitucija u Carigradu, trgovina ženama, proterani su podvodači iz grada i naloženo je zatvaranje javnih kuća.

Teodora je, tada, prema hroničaru Jovanu Malali, sazvala trgovce robljem, otkupila sve žene i podelila im sitne darove u odeći i novcu. Sama carica je podigla na azijskoj obali Bosfora manastir nazvan Pokajanje u kome su bivše prostitutke živele kao monahinje.

U Prokopije je zabeležio da je u Teodorinoj prirodi bilo da pomaže nesrećnim ženama. Pa tako pripoveda kako je, kada je Justinijanov brat od tetke Borajd umro, njegovu imovinu nasledio njegov rođeni brat German, dok je pokojnikova ćerka dobila samo zakonski minimum očeve imovine. Suprotno željama Germana, car je intervenisao u korist Borajdove supruge i ćerke, verovatno na insistiranje Teodore.

Ubeležno je još jedan događaj gde je stala na stranu žena i pravde. Kada je udovičena Justinijanova sestričina Prajekta poželela da se uda jednog jermenskog vojskovođu, Justinijan ga je pozvao u prestonicu i postavi za vrhovnog zapovednika vojske. Međutim, uskoro se ispostavilo da je Jermenin već oženjen, a njegova supruga je doputovala u Carigrad i tražila pomoć od carice Teodore koja se tada pozvala na rimsko pravo, koje je tada bilo važeće u Jermeniji - da ovaj nema pravni osnov da napusti svoju neželjenu suprugu i vratila ga ženi.

Teodorina smrt i zaostavšitna

U svim narednim godinama pokazalo se da je carica više nego sposobna da na dvoru, prestonici i u državi vodi sopstvenu politiku. Teodora je navodno držala pod svojom kontrolom čitavu mrežu doušnika i špijuna, batinaša i tajnih tamnica. Dobro je pazila da održi svoj nedodirljivi položaj i uveća moć svoje porodice i svojih najbližih saradnika. Pa, iako se na dvoru okružila svojim prijateljima, imala je nekoliko ozbiljnih protivnika, pre svih Jovana Kapadokijskog, ministra finansija.

Kako prenosi "National Geographic", postoje i nagoveštaji da je bila umešana u trovanja, mučenja i prinudne brakove, i iako je mnogo učinila da pomogne siromašnim ženama i devojkama, za žene iz njenog novog dvorskog okruženja navodno nije imala strpljenja. Napadala je sve koji su ugrožavali njen položaj, uključujući i caricu Eufemiju.

Teodorina smrt zadesila je carigradski dvor u veoma teškom trenutku, ali se Justinijan ipak pribrao posle nekog vremena i nastavio borbu za jedinstvo i veličinu Carstva sve do svoje smrti 565. godine. Carica je sahranjena u grobnici koju je njen suprug podigao za njih dvoje a koja se nalazila u blizini crkve sv. Apostola u Carigradu. Kada je car 559. godine slavio trijumf nad Kotrigurskim Hunima, čitava povorka je zastala nedaleko od caričine grobnice kako bi Justinijan peške posetio i upalio sveću i pomolio se na njenom grobu.

Teodora je kod svojih savremenika inspirisala protivurečna osećanja. Za monofizite bila je dobrotvorka i najpobožnija vladarka dok je za konzervativce bila neoprostivo ambiciozna, smela i nezavisna žena. Jedno je tačno, njena moć ležala je u vlasti njenog supruga, koju je ona znala da iskoristi. U pravom smislu reči nije bila vladarka, ali je Justinijan imao puno poštovanja i razumevanja za nju, kao i strpljenje za njene poteze koji su prkosili njegovim političkim pogledima.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.