Margaret Sanger: Žena koja je prva otvorila kliniku za kontrolu rađanja u SAD

Početkom 20. veka, u vreme kada se o pitanjima planiranja porodice ili zdravstvene zaštite žena nije govorilo u javnosti, Margaret Sanger je osnovala pokret za kontrolu rađanja i postala otvoreni i doživotni zagovornik reproduktivnih prava žena.

Kasnije je Sangerova bila pokretačka snaga čiji je aktivizam rezultirao modernom kontracepcijom do 1960. godine.

Rođena 14. septembra 1879. u Korningu u Njujorku, šesta je od jedanaestoro dece u porodici kamenoresca Majkla Henesija Higinsa i  pobožne katolkinje poreklom iz Irske Ane Persel Higins. Čitav Sangerin životni tok je, zapravo, bio oblikovan siromaštvom njenog detinjstva i prerane smrti majke u 50. godini, usled fizičkih posledica jedanaest trudnoća koje je iznela tokom života.

Kako prenosi "Women History", Sangerova je postala medicinska sestra nakon što je pohađala koledž Klaverak i Hadson River Institut 1896. godine, a završila je i program medicinskih sestara u bolnici Vhite Plains 1902. Iste godine se udala za arhitektu Villiama Sangera i preselila se u Hastings u Njujorku. Imali su troje dece.

Tokom 1910. godine Sengerovi su se preselili u Njujork, gde su se povezali sa raznim aktivistima i intelektualcima progresivne ere uključujući Maksa Istmana, Uptona Sinklera i Emu Goldman. Sangerova je tada postala članica Komiteta žena njujorškog ogranka Socijalističke partije i učestvovala je u ženskim radničkim protestima.

Čvrsto je verovala da je sposobnost kontrole veličine porodice ključna za okončanje ciklusa ženskog siromaštva.

Ali, u to vreme, bilo je nezakonito da se distribuiraju bilo kakve informacije o mogućnosti kontrole rađanja. Kako je radila kao patronažna sestra, posećivala je domove siromašnih imigranata, pogotovo one sa velikim porodicama i ženama čije je zdravlje bilo narušeno od velikog broja trudnoća, pobačaja ili u očaju izvedenih neuspešnih abortusa.

Sangerovu su često tražile i imigrantkinje kako bi im odala "tajnu", pretpostavljajući da obrazovane žene poput nje znaju kako da kontrolišu svoje reproduktivne organe. Zbog svega toga, Sangerova je postavila za svoju misiju da pruži ženama informacije o kontroli rađanja i  ukine savezni "Komstok zakon", koji je zabranjivao distribuciju "nepristojnih materijala" putem pošte i informacije o kontroli rađanja svodio pod takav materijal.

Godine 1914. Sangerova je pokrenula sopstvenu feminističku publikaciju "Ženska pobuna" (eng. "The Woman Rebel"), koja se zalagala za uvođenje kontrole rađanja i reprodukcije. Iako su njene pamflete o kontraceptivinim tehnikama u njenom odsustvu podelili njeni prijatelji, ipak je optužena za kršenje zakona Komstoka, zbog čega je bila prinuđena da pobegne u Englesku. Ipak, vratila se nakon godinu dana da prisustvuje suđenju, ali je baš u to vreme i njena petogodišnja ćerka neočekivano umrla, zbog čega su, pod pritiskom javnosti, optužbe protiv Sangerove bile odbačene.

Svega dve godine kasnije (1916) otvorila je prvu kliniku za kontrolu rađanja u Braunsvilu u Bruklinu. Jedva nedelju dana kasnije ipak je uhapšena i provela je 30 dana u zatvoru. No, njeno hapšenje je izazvalo ogromnu pažnju medija i donelo joj nekoliko imućnih pristalica.

Uložila je žalbu na svoju optužnicu, ali iako je izgubila, sudovi su presudili da lekari mogu da propisuju kontraceptive ženama iz medicinskih razloga, što je bila prva "rupa u zakonu" koja je omogućila Sangerovoj da otvori još jednu kliniku 1923. u kojoj su radile lekarke i socijalne radnice.  To će kasnije postati pokret  "Planirano roditeljstvo američke federacije" ( eng. Planned Parenthood Federation of America).

Sve to je uzelo svoj danak u njenom privatnom životu i Sangerova i njen muž su se razveli 1914. godine. Preudala se za Džejmsa Noa Sloua, naftnog tajkuna, 1922, dok je bila u jeku svog aktivističkog rada.

Od 1917. godine ova žena je pokrenula Reviju kontrole rađanja i osnovala Američku ligu za kontrolu rađanja (1921) kako bi dobila podršku i socijalnih radnika, i medicinskih stručnjaka, pa i javnosti da se ženama omogući kontrola nad rađanjem. Godine 1929. formirala je Nacionalni komitet za savezno zakonodavstvo za kontrolu rađanja kako bi lobirala i u Kongresu za zakon koji bi dozvolio lekarima da propisuju kontracepciju.

Uprkos otporu lekara i Katoličke crkve tokom njene aktivističke karijere, njeni napori su vremenom doveli do legalizacije i široke upotrebe kontracepcije u Sjedinjenim Državama. Godine 1936. sudovi su dozvolili lekarima da propisuju kontrolu rađanja, a tek 35 godina kasnije Komstok zakoni su konačno okončani, skoro vek nakon njihovog usvajanja.

No, Sangerina uporna usredsređenost na kontrolu rađanja ponekad je imala i neke loše korake. Pa je tako, recimo, provodila dosta vremena sa pokretom eugenike, koji je nastojao da ograniči sposobnost razmnožavanja "nepoželjnih" populacija ljudi putem kontrole rađanja i sterilizacije. Sangerova je uvidela vrednost nauke po pitanju kontrole rađanja u sprečavanju urođenih mana, pa iako se nije slagala sa rasnim i klasnim fokusom eugeničkog pokreta, njena povezanost sa njima narušila je njenu reputaciju.

Tokom 1920-ih i 1930-ih, Sangerova je proširila svoje napore i na međunarodni nivo. Penzionisala se 1942. i preselila u Tuson, Arizona, iako je do kraja života ostala strastveni zagovornik kontrole rađanja.

Tokom kasnih 1950-ih, uz pomoć finansija tadašnje naslednice "International Harvester-a" Ketin Mekormik,  Sangerova je angažovala istraživača Gregorija Pinkusa da razvije oralni kontraceptiv. "Pilulu" je odobrila Uprava za hranu i lekove 1960, šest godina pre nego što je Sangerova preminula, u 86. godini.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.