Suzan B. Entoni: Aktivistkinja protiv ropstva i ikona pokreta za glasačka prava žena

Suzan B. Entoni je bila američka spisateljica, predavač i abolicionista, ali iznad svega, na prvom mestu, bila je sufražetkinja i vodeća figura u pokretu za glasačka prava žena. Sufražetkinje su bile deo pokreta koji se zalagao za sticanje prava na glas kao osnovni uslov za nestanak svih ostalih oblika diskriminacije prema ženama, među kojima su bili i pravo na rad, vlasništvo, obrazovanje i mnoga druga prava.

Ova revolucionarka je odrasla  u tzv. "kvekerskom domaćinstvu" (religijski hrišćanski pokret) gde je Entonova nastavila da radi kao učiteljica. Nakon što se, kasnije udružila sa Elizabet Kadi Stanton, postala je vođa Nacionalne asocijacije američkih žena za pravo glasa.

Suzan je rođena na današnji dan, 15. februara 1820. godine, kao drugo najstarije od osmoro dece lokalnog vlasnika fabrike pamuka i njegove supruge. Kako je odrasla u porodici kvekera, veoma rano je razvila snažan moralni kompas, usled čega je posvetila veći deo svog života radeći na društvenim ciljevima. Nakon školovanja se vratila u porodični dom da pomogne ocu čiji je posao propao tokom 1830-ih i do preseljenja na farmu u Ročesteru (oblast Njujorka) je radila kao učiteljica.

Aktivistkinja abolicionističkog i pokreta umerenosti

Farma Entonovih u Ročesteru, veoma brzo je postala mesto okupljanja najpoznatijih abolicionista, nakon što se Suzan aktivno uključila u borbu za okončanje ropstva. Kako je takođe podržavala i pokret umerenosti, čiji je cilj bio da se ograniči ili potpuno zaustavi proizvodnja i prodaja alkohola, uskoro se, inspirisano ovim aktivizmom, izrodila i njena borbu za ženska prava.

Naime, Entonovoj je bila uskraćena šansa da govori na konvenciji o umerenosti jer je bila žena, što ju je navelo da zaključi da niko neće ozbiljno da shvati žene u politici sve dok ne steknu pravo  glasa.

Njen pravi aktivizam počeo je nakon što je 1851. godine upozanala Elizabet Kejdi Stenton na konferenciji protiv ropstva, nakon čega je ovaj par izuzetnih žena 1852. godine, osnovao "Žensko društvo za umerenost u državi Njujork", koji se veoma brzo pretvorio u pokret za borbu za prava žena, formirajući Komitet za ženska prava države Njujork.

Entonova je pokretala peticije da žene imaju pravo da poseduju imovinu i da glasaju, mnogo je putovala vodeći kampanje u ime žena, a tokom 1856. je postala i agent za Američko društvo protiv ropstva. Nezaustavljivo je provela sve te godine promovišući ciljeve ovih društava ali je njen aktivizam privremeno prekinuo građanski rat.

Nakon što je rat završen, sav svoj fokus prebacila je na ženska prava. Ona i Stentonova su 1866. godine osnovali Američko udruženje za jednaka prava, pokret koji je pozivao da se svima daju ista prava bez obzira na rasu ili pol. Dve godine kasnije su počele da štampaju "Revoluciju", nedeljnu publikaciju koja je lobirala za prava žena. Moto ovih novina bio je: "Muškarcima njihova prava, i ništa više. Ženama njihova prava, i ništa manje".

Pravo žena na glasanje

Godine 1869. Entonova i Stentonova su osnovale Nacionalnu asocijaciju za pravo glasa žena. Suzan je bila neumorna u svojim naporima, držeći govore širom zemlje kako bi ubedila druge da podrže pravo žena na glas.

Svoj aktivizam je podigla na novi nivo, kada je preuzela stvari u svoje ruke i 1872. godine "nezakonito glasala" na predsedničkim izborima. Entonova je tada uhapšena zbog svog "zločina"  i bezuspešno se borila protiv optužbi. Kažnjena je sa 100 dolara - koje nikada nije platila.

Ni u poznim godinama, nije odustala od svoje borbe za pravo glasa žena. Godine 1905. sastala se sa predsednikom Teodorom Ruzveltom u Vašingtonu, kako bi lobirala za amandman kojim bi se ženama dalo pravo da glasaju na izborima.

Životna pobeda posle smrti

Tokom svog aktivističkog života Entonova je objavila i mnoge radove, među kojima su najistaknutiji njen prvi tom Istorije ženskog prava glasa — projekat koji je uređivala zajedno sa Stentonovom, Idom Husted Harper i Matildom Džoslin Gejdž. Ova istorija je imala još nekoliko tomova pred kraj 19. veka. Ona je takođe pomogla je takođe pomogla Harperovoj da zabeleži priču o svom aktivizmu, što je rezultiralo knjigom iz 1898. godine: "Život i delo Suzan B. Entoni: Priča o evoluciji statusa žena".

Ova pionirka u borbi za ženska prava umrla je 13. marta 1906. u 86. godini u svom domu u Ročesteru u Njujorku, a prema čitulji koja je tada objavljena u Njujork tajmsu, kratko pred smrt se požalila svojoj prijateljici Ani Šo:

- Pomisao da sam imala više od 60 godina teške borbe za malo slobode, a da onda umrem bez nje - izgleda tako okrutno! - navodno je pisalo u čitulji, kako prenosi Biography, jer Entonova, nažalost nije doživela svoju veliku pobedu.

No njena borba nikako nije bila uzaludna. Četrnaest godina nakon njene smrti, 1920. godine, usvojen je čuveni 19. amandman na Ustav SAD, koji je svim odraslim ženama dao pravo glasa. A šezdeset godina kasnije, 1979. godine, u znak priznanja za njenu posvećenost i naporan rad, Ministarstvo finansija SAD stavilo je Suzanin portret na dolarske novčiće, čime je postala prva žena kojoj je odato takvo priznanje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.