Simbol Vaskrsa u crkvi Marije Magdaline: Kako je belo jaje u rukama Hristove učenice postalo crveno

Na Maslinskoj gori, koja poput ogrlice blista na obodu Jerusalima, u porti okićenoj bujnim mirisnim rastinjem uzdiže se nestvarno lepa crkva Marije Magdaline.

Koliko je ova svetiteljka čiji dan obeležavamo 4. avgusta voljena u hrišćanstvu, toliko je lako prepoznati svetinju podignutu njoj u čast čim pređete pogledom po Maslinskoj gori. Odmah sa glavnog puta, na levoj strani je Crkva Bogorodičinog groba, a na desnoj dominiraju dve svetinje - čuvena Crkva svih nacija u Getsimanskom vrtu gde se Isus Hristos molio i velelepna pravoslavna crkva koja izgleda kao da je izronila iz bajke.

Sa karakterističnim zlatnim lukovičastim kupolama, crkva Marije Magdaline blista poput dragulja na jerusalimskom suncu, podsećajući na još jedno čudo Božje u slavu Hristovog vaskrsenja.

- Crkva podseća na uzvik prema nebu, na putokaz i na ruke podignute u molitvi – slikovito priča za Ona.rs diplomirani teolog Dragan Vukić.

- Ona svojom lepotom unosi poseban utisak u panoramu Jerusalima.

Ko je bila Marija Magdalina?

Marija Magdalina rođena je u gradu Magdali. Otud je i Magdalina - po mestu rođenja. Češće je predstavljana kao Marija Magdalena, a u hrišćanstvu je poznata kao ispisnica i sledbenica Isusa Hrista koji ju je iscelio.

Marija Magdalina je, takođe, u dubokoj veri u Isusa Hrista stigla čak do rimskog cara, propovedajući o čudesnom vaskrsenju svog iscelitelja koji je u njenim rukama pred očima rimskog cara iznova pokazao da su čuda moguća.

- Mariju Magdalinu mučilo je sedam demona. Čula je kako Isus Hristos isceljuje od svih bolesti, pa je došla kod Isusa koji je u to vreme boravio u Magdali propovedajući Jevanđelje i isceljujući svojom božanskom silom. Isus je iz nje isterao demone i ona je tad postala Marija Magdalina, njegova učenica i sledbenica. Služila mu je sve do njegovog dobrovoljnog stradanja na Veliki petak – navodi teolog Vukić.

Koliko je bila zahvalna, privržena i iskonski verna Spasitelju govori i predanje da je pod krstom na Golgoti, gde je Isus razapet, Marija Magdalina stajala i gorko tugovala sa Presvetom Bogorodicom, pokušavajući da uteši neutešnu majku.

Ime Marije Magdaline pominje se više puta u “Bibliji”, a crkva praznuje 4. avgust kao njen dan. U narodu, Marija Magdalina poznata je kao Blaga Marija.

Svetinja koju su podigli Rusi

Crkvu Marije Magdaline je, navodi teolog Vukić, podigao ruski imperator Aleksandar III sa braćom i sestrom Marijom, vojvotkinjom od Edinburga u spomen na njihovu majku, rusku caricu Mariju Aleksandrovnu.

- Marija Aleksandrovna bila je nemačka princeza koja je u Rusiji podizala škole, bolnice, prihvatilišta za stare i nemoćne, domove za decu bez roditelja. Kad su u Jerusalim došli veliki kneževi Sergej i Pavle, braća cara Aleksandra III, arhimandrit Antonin Kapustin im je predložio da u spomen na preminulu majku podignu crkvu. Oni su taj predlog s oduševljenjem prihvatili i 1882. uz velike troškove otkupljen je gornji deo Getsimanskog vrta. Projekat je poveren velikom ruskom arhitekti Davidu Ivanoviču Grimu. Po njegovim projektima zidane su ruske crkve u Nici, Ženevi, Kopenhagenu... Za projekat crkve Marije Magdaline dobio je položaj rektora umetničke akademije u Sankt Peterburgu – navodi teolog Vukić.

Crkva u gornjem delu Getsimanskog vrta građena je između 1885. i 1888. godine, u stilu moskovskih crkava iz 17. veka. Koliko lepotom i raskoši pleni spolja, toliko je bogato ukrašena i iznutra.

Ikonostas je od mermera i pozlaćene bronze, a ikone koje svojom lepotom oduzimaju dah radio je veliki ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin po izboru kneginje Jelisavete Fjodorovne.

- Tada mladi slikar Sergej Ivanov uradio je četiri predstave iz života Marije Magdaline. Prikazao je važne događaje iz njenog života. Na jednoj od njih Isus Hristos isceljuje sedam demona iz Marije Magdaline, na drugoj Marija Magdalina tuguje na Golgoti ispod krsta, a na trećoj se vaskrsli Hristos javlja Mariji Magdalini. Najveća predstava na istočnom zidu je Marija Magdalina u Rimu dok izlazi pred imperatora Tiberija – objašnjava teolog Vukić.

Simbolika crvenog jajeta

I upravo je četvrta predstava, odnosno ikona od posebne važnosti za hrišćanstvo i simboliku proslave Vaskrsa kakvu smo nasledili od naših predaka – darivanje jajeta obojenog u crvenu boju uz hrišćanski pozdrav „Hristos voskrese“.

Naime, rimski carevi primali su molioce iz celog carstva. Bogati su, prepričava teolog Vukić, donosili bogate darove, a siromašni ono što su imali.

- Marija Magdalina nekada je bila veoma bogata, a tada osim vere u Hrista ništa nije imala. Izašla je pred lice imperatora Tiberija sa belim jajetom u ruci i pozdravom: „Hristos voskrese!“ Tiberije se najpre zbunio, a kad je došao sebi, rekao je: „Kako može neko da poveruje da onaj ko je mrtav ustane iz mrtvih? U to je teško poverovati, kao što bismo poverovali da je ovo jaje crveno, a ono je belo!“ Dok je on izgovarao te reči, belo jaje u ruci Marije Magdaline počelo je da menja boju od svetlocrvene, preko srednjecrvene i na kraju do zagasitocrvene – govori teolog Vukić.

Kako je nemačka princeza iz ljubavi prema suprugu prešla u pravoslavlje

U crkvi Marije Magdaline na Maslinskoj gori počivaju zemni ostaci velike kneginje Jelisavete Fjodorovne.

- Ona je bila unuka engleske kraljice Viktorije i nemačka princeza. Imala je 20 godina kad se udala za carevog brata, velikog vojvodu Sergija. Njen suprug bio je izuzetno pobožan; išao je na sve liturgije, redovno postio i odlazio na pričest, a ona ga je pratila i bila svedok radosti na njegovom licu. Ipak, nije mogla da priđe Svetoj čaši, jer nije bila pravoslavne vere. Kad je osetila potrebu da pređe u pravoslavlje, uputila je pismo svom ocu u kom je zatražila blagoslov za taj čin. Otac se, međutim, nije složio, ali je kneginja Jelisaveta, uprkos izostanku očevog blagoslova, miropomazana 1891. godine. Njen dever, car Aleksandar III, poklonio joj je ikonu Nerukotvorenog spasa koju je nosila do samrtnog časa - navodi teolog Vukić.

Početkom 20. veka, tačnije 1905. godine boljševici su ubili njenog supruga i Jelisaveta se tad zamonašila. Podigla je manastir posvećen Marti i Mariji, sestrama Lazara Četvorodnevnog kojeg je, po predanju, Isus Hristos vaskrsao u Vitaniji i sa sestrama se posvetila dobrotvornom radu. Narod ju je prozvao “anđelom čuvarom Moskve”.

Njeni zemni ostaci najpre su počivali u rudarskom oknu u Rusiji, zajedno sa zemnim ostacima drugih članova carske kuće. Pripadnici Bele armije preneli su potom posmrtne ostatke kneginje Jelisavete u alapajevski manastir, a 1920. stigli su u Jerusalim, gde je velika kneginja izrazila želju da počiva još kad je 1888. sa suprugom došla na osvećenje crkve Marije Magdaline.

- Posmrtne ostatke kneginje Jelisavete Fjodorovne sačekala je u Suecu njena sestra, nemačka princeza, baka vojvode od Edinburga i dopratila ih do Jerusalima - prepričava teolog Vukić.

Kneginja Jelisaveta, nekadašnja nemačka princeza koja je iz velike ljubavi prema suprugu prešla u pravoslavlje, sahranjena je u kripti crkve Marije Magdaline u Svetom gradu.

Čudotvorna ikona Bogorodice u crkvi Marije Magdaline

I kako Bog uvek pronađe put do svakog, pa i do onih koji se nisu učvrstili u veri i nađe način da ih odvede na duhovno izvorište, isto tako ume da pronađe i verujuće kojima prenosi svoje želje.

Jedna od njih bila je da čudotvorna ikona iz 14. veka na kojoj je prikazana Bogorodica stigne iz Libana u crkvu Marije Magdaline.

Ovu ikonu prati zanimljivo predanje; nalazila se u crkvi koja je do temelja izgorela, ali je Božjim čudom ikona ostala netaknuta. Nošena je u delove Libana gde je harala kuga i bolest bi potom usahla.

- Tridesetih godina prošlog veka mitropolitu bejrutskom javila se Majka Božja i rekla mu da pokloni ikonu manastiru Marije Magdaline. On je to i učinio i od tada se ikona Bogorodice nalazi u ovoj svetinji – navodi teolog Vukić.

Čudotvorna ikona Bogorodice uvek je ukrašena cvećem, a mnogi vernici koji dolaze u Svetu zemlju s posebnom pobožnošću ulaze u crkvu Marije Magdaline i mole se pred ikonom Bogorodice za zdravlje i spasenje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.