Helena Trojanska: Večiti simbol lepote koji je muškarce odveo u desetogodišnji rat

Najlepša žena u istoriji, Helena Trojanska, prema grčkoj mitologiji bila ćerka je Zevsa i Lede, i žena kralja Sparte, Menelaja.

Iako postoje dve verzije razloga (preljuba ili otmica) za njen odlazak sa trojanskim princem Parisom u Troju, ona je jedini uzrok desetogodišnjeg Trojanskog rata između antičke Grčke i Troje.

Ona sama ostala je upamćena kao Helena Trojanska, iako je oduvek bila Grkinja - Helena Spartanska, a ne Trojanka.

Legende o rođenju lepotice 

Ima nekoliko verzija legendi o njenom rođenju. Prema jednoj ona je kći Nemeside, boginje odmazde i kazne, koju je u obliku guske obljubio Zevs prerušen u labuda. Nemesida je položila plavo i srebrno jaje, koja su nekako došla u posed Lede, ćerke etolskog kralja Testija, sina boga rata Aresa i žena Tindareja. Helena se rodila iz jednog od tih jaja, a Leda ju je podigla kao sopstvenu kćer.

U drugoj verziji svoje prste je umešala i Afrodita, tako što je pomogla ocu da obljubi Nemesidu koja je, kao i u prvoj verziji, izlegla jaje koje je našla Leda. U trećoj verziji, Zevs je u obličju labuda direktno obljubio Ledu, a Helena je rođena iz jednog od nekoliko zlatnih jaja koja je položila Leda.

Postoji i varijanta legende prema kojoj ni Nemesida ni Leda nisu majke Helene, već kćerka nepoznate Okeanide, nimfe koju je obljubio Zevs. Bez obzira na to ko joj je bila majka, Helena je nesporno bila sestra Dioskura, blizanaca Kastora i Polideuka, koji su bili njeni zaštitnici.

Život pre braka  

Dva Atinjana, Tezej i Pirit, smatrali su da im, pošto su i sami sinovi bogova, pripadaju božanske žene, pa su se urotili da sebi otmu dve božanske ćerke. Tezej je izabrao Helenu, a Pirit je poželeo Persefonu, ženu boga smrti Hada. Tezej je uzeo Helenu i ostavio je kod svoje majke Etri u Atini, i sa Piritom otputovao u podzemni svet, da otmu drugu mladu.

Međutim, mudri Had ih je prevario, i dok se pretvarao da im nudi gostoprimstvo, čim su seli, zmije su im se namotale oko nogu i ostali su zarobljeni. Za to vreme Helenina otmica izazvala je invaziju na Atinu od strane njene braće, koji su zarobili Etru iz osvete, a svoju sestru vratili u Spartu. U Geteovom Faustu se pripoveda da je Kentaur Hiron pomogao braći Dioskuri da se Helena vrati kući.

Nije najjasnije koliko je Helena imala godina tada, ali je bila prilično mlada, odnosno mala. Helanik sa Lezbosa pripoveda da je imala svega sedam, dok Diodor pominje deset godina. Neki izvori, kao što je Vikipedija, navode 12.

Helena je, naročito prema antičkim rimskim autorima, uglavnom je predstavljena kao mlada princeza koja se rve gola u palestri, aludirajući na fizičko vaspitanje devojčica u klasičnoj Sparti, ili pak kao devojka koja se bavi oružjem i lovi sa braćom.

Brak sa Menelajem 

Kad je zaista stasala za udaju, Helena je imala mnoge prosce. To je uplašilo Tindareja, spartanskog kralja i Ledinog suprug, koji je podizao Helenu, jer je brinuo da ne dođe do odmazde odbijenih prosaca kada mlada lepotica jednom izabere.

Odisej je kralja savetovao da reši problem tako što će svi prosci položiti zakletvu da će, ne samo da prihvate njen izbor, već i da pruže pomoć njenom izabraniku ako ona ikada upadne u neku nevolju.

Ona je odabrala budućeg kralja Sparte - Menelaja i rodila mu kćer Hermionu, kao i (prema nekim mitovima) tri sina: Etiolasa, Marafija i Pleistena.

Njihov brak simbolično je označavao početak kraja doba heroja, jer kada je završio katalog Heleninih udvarača, antički pisac Hesiod izveštava o Zevsovom planu da uništi rasu ljudi, a posebno heroje. A predstojeći Trojanski rat, postaće njegovo sredstvo u tom cilju.

Ljubav ili otmica?

Jednom je trojanski princ Paris došao na spartanski dvor gde je bio gost Menelaja nedelju dana. Kada je kralj otišao na Krit da sahrani oca, za vreme njegovog odsustva, Helena se zaljubila u Parisa i njih dvoje su pobegli u Troju i tamo se venčali.

Njeno bekstvo izazvalo je rat između Grka i Trojanaca koji će trajati punih deset godina, a koji je završen na današnji dan 1184. p. n. e.

Postoji više verzija zašto je Paris došao u Spartu. Jedna je da je pod maskom diplomatske misije došao da kidnapuje Helenu. Njemu je, navodno, Zevs dao zadatak da izabere najlepšu boginju, a Afrodita, da bi pobedila u takmičenju, ponudila princu zauzvrat najlepšu ženu na svetu.

Zato su izvori o njihovom odnosu često kontradiktorni, pa idu čak i dotle da je Helenu silovano Paris. Herodot navodi da je Helena kidnapovana, dok Safo tvrdi da je Helena dobrovoljno ostavila Menelaja da bude sa Parisom.

Dio Zlatousti osporava Homerovu verziju i tvrdi da je nakon što se Agamemnon (Menelajev brat) oženio Jeleninom sestrom, Klitemnestrom, Tindarej tražio Heleninu ruku za Menelaja iz političkih razloga. Međutim, Paris koji je nadmašio sve ostale prosce, pridobio je naklonost Tindareja i njegovih sinova i pošteno odveo mladu u Troju, uz punu saglasnost njenih prirodnih zaštitnika.

Trojanski rat

Kada je otkrio da mu je žena nestala, Menelaj je pozvao sve stare prosce da ispune svoje zakletve. Njegov brat Agamemnon okupio najveće grčke heroje toga doba i sa 1.227 brodova stigao pod zidine Troje. Trojanski rat opisan je u Homerovom epu "Ilijada".

Kako se rat razvijao, pa sve do pada, Helenina uloga postaje dvosmislena. Pa tako Deifob (Parisov mlađi brat) piše izveštaj o Heleninoj izdaji, kada je bakljom signalizirala Grcima gde je centralni toranj grada Troje. U Odiseji, pak, Homer pripoveda drugačije i tvri da je Helena je tri puta kružila oko "konja" i oponašala je glasove Grkinja kako bi mučila muškarce unutra (uključujući Odiseja i Menelaja) sećanjem na njihove voljene, što ih je dovelo do ivice propasti.

Nakon smrti Parisa i njegovog brata Hektorom, Helena je prisiljena da postane ljubavnica Deifoba. Kada je počelo pljačkanje Troje, ona je sakrila mač svog novog muža i prepustila ga na milost i nemilost Menelaju i Odiseju. U Eneidi, Eneja sreće unakaženog Dejfoba u Hadu, a njegove rane služe kao svedočanstvo njegovog sramotnog kraja, podstaknutog Heleninim poslednjim činom izdaje.

Menelaj je nakon trijumfa poželeo da ubije i Helenu zbog neverstva i prolivanja toliko krvi, ali iako više nije bila mlada, i dalje je bila prava lepotica, i on ju je primio sebi.

Da li je lepotica uopšte bila u Troji?

Najmanje tri starogrčka autora Euripid, Stezihor i Herodot poriču da je Helena ikada otišla u Troju, već navode da je ostala u Egiptu tokom trajanja rata. Herodot čak pridodaje težinu "egipatskoj" verziji događaja iznošenjem sopstvenih dokaza - otputovao je u Egipat i intervjuisao sveštenike hrama u Memfisu.

Oni su mu potvrdili da je Helena stigla u Egipat ubrzo nakon što je napustila Spartu, jer su jaki vetrovi odneli pariski brod sa kursa. Egipatski kralj Prote, zaprepašćen što je Pariz zaveo ženu i opljačkao dom svog domaćina u Sparti, pa je zabranio Parizu da odvede Helenu u Troju.

Pariz se kući vratio bez nove neveste, ali su Grci odbili da veruju da je Helena u Egiptu, a ne unutar Trojinih zidina.Tako je Helena čekala u Memfisu deset godina, dok su se Grci i Trojanci borili. Po završetku Trojanskog rata, Menelaj je otplovio u Memfis, gde ga je Prote ponovo spojio sa Jelenom.

Povratak u Spartu i Helenina smrt 

Nestrpljiv da se vrati kući i besan što su bogovi dozvolili da rat traje toliko dugo, Menelaj nije želeo da položi žrtvu bogovima, zbog čega ga je Posejdon kasnio i poslao oluju koja ga je odvela na obale Egipta. Od osamdeset brodova s kojima je krenuo za Troju, samo pet je preživelo. Trebalo je osam godina da bogovi dozvole Menelaju i Heleni da se vrate u Spartu.

Apolodor piše da, kad su Helena i Menelaj preminuli i pokopani, Hera je Menelaja učinila besmrtnim jer je bio Zevsov zet, a par je posmrtno živeo na Ostrvu blaženih. Međutim, prema Pausaniji, Helena je posle muževljeve smrti morala da pobegne na Rodos iz Sparte od dva Menelajeva nezakonita sina.

Tamo je upoznala Poluksu, Tlepolemovu udovicu, čiji se muž borio i poginuo u Troji. Ona se pretvarala da je Helenina prijateljica, ali je, uz pomoć sluškinja, obesila o drvo i tako se osvetila za smrt svoga muža.

Kako god da je Helena umrla, nakon smrti je obožavana kao boginja (Boginja s drveta) i ostala je večiti simbol lepote koje je muškarce odvela u desetogodišnji rat .

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.