Monika Seleš - zvezda "belog sporta" koju su milijarderi voleli više nego sudbina

Monika Seleš je bivša teniserka "broj jedan" na svetu i jedna od najpoznatijih žena u istoriji sporta.

Tokom karijere osvojila je devet velikih titula u singlu, od kojih je osam ponela kao tinejdžerka iz Jugoslavije, dok je samo poslednju izvojevala pod zastavom Sjedinjenih Američkih Država.

Selešova je 1990. godine sa svega 16 godina postala najmlađa šampionka Otvorenog prvenstva Francuske. Osvojila je osam velikih titula u singlu pre svog 20. rođendana i bila je "broj jedan" na kraju 1991. i 1992. godine.

Međutim, 30. aprila, 1993. godine, dok je igrala utakmicu, bila je žrtva napada na terenu kada je opsednuti fan Selešovog rivala Štefi Graf ubo teniserku u leđa nožem od 23 centimetra dok je sedela na svojoj klupi između dva seta. Iako se vratila na teren posle dve godine, nije uspela u potpunosti da zaigra vrhunski tenis na koji je do tada navikla.

Novosađanka koja je pokorila svet

Monika Seleš rođena je u Srbiji, u vreme postojanja bivše Jugoslavije u tipičnoj porodici vojvođanskih Mađara. Njeni roditelji su Ester i Karolj, a pored Monike imaju i sina Zoltana.

Tenis je počela da igra sa pet godina, i u početku je trenirao njen otac, koji je inače po profesiji decenijama bio karikaturista, zaposlenim u novosadskim novinama. Kako navodi Vikipedija, upravo je on odgovoran za razvoj njenog specifičnog dvoručnog stila za forhend i bekhend.

Njen kasniji trener bila je Jelena Genčić. Sa već 11 godina, 1985. godine Monika je osvojila свој prvi turnir "Orange Bowl" u Majamiju na Floridi, kada je privukla pažnju teniskog trenera Nika Boletierija. Početkom 1986. Selešova i njen brat Zoltan preselili su se iz Jugoslavije u Sjedinjene Američke Države (SAD), gde se upisala na Tenisku akademiju na kojoj je nastavila da trenira sve do marta 1990. Devet meseci od odlaska u SAD, pridružili su im se i roditelji.

Prvi profesionalni turnir odigrala je kao kao amater 1988. sa svega 14 godina. A već 13. februara 1989. pridružila se profesionalnoj turneji sa punim radnim vremenom, osvojivši svoju prvu titulu u karijeri u Hjustonu u maju 1989. pobedivši Kris Evert koji se uskoro penzionisala. Mesec dana kasnije, Selešova je stigla do polufinala svog prvog grend slem turnira u singlu na Otvorenom prvenstvu Francuske, ali je izgubila tada od prve teniserke sveta Štefi Graf.

Svoju prvu sezonu završila je kao "broj šest".

Uspon na teniski tron

Selešova je nastavila niz od 36 pobeda, tokom kojih je osvojila i dobila svoju prvu grend slem titulu i postala najmlađa šampionka Otvorenog prvenstva Francuske u singlu sa 16 i po godina.

Njen prvi pobednički niz prekinula je Zina Garison na Vimbldonu u četvrtfinalu, gde je Selešova imala meč loptu pre nego što je Garisonova na kraju pobedila sa 9:7 u trećem setu. Godinu 1990. obeležila je i njena pobeda čuvene Gabrijele Sabatini u pet setova (prvi ženski meč u od pet setova od nacionalnog prvenstva SAD 1901.), kada je postala najmlađa teniserka koja je ikada osvojila prvenstvo na kraju sezone. Svoju drugu profesionalnu sezonu zavšila je kao svetski "broj dva".

Na kraju sezone 1991. godine, Selešova je pobedila na 10 od 16 turnira na kojima je učestvovala, dospevši do finala svakog turnira na koji se prijavila i godinu završila kao "broj jedan" rangirani igrač tenisa na svetu.

Od januara 1991. do februara 1993. Monika je osvojila ukupno 22 titule i stigla do 33 finala od 34 turnira na kojima je igrala. Napravila je rekord od 159 pobeda i 12 poraza (statistički to je 92,9 procenta pobeda), uključujući i rekord pobeda i poraza 55 prema 1 na grend slem turnirima. U širem kontekstu svoje prve četiri godine u profesionalnom tenisu (od 1989. do 1992. godine), Selešova je imala rezultat pobeda i poraza od 231 prema 25 i osvojenih 30 titula. 

Nož koji je presekao briljantnu karijeru 

Monika je bila najbolje rangirana ženska igračica. U to vreme je već tri puta u četiri grend slem finala pobedila svoju najveću tenisku rivalku Štefi Graf. Nastavila je da niže pobede do 30. aprila 1993. godine.

Upravo taj datum ostaće upamćen kao jedan od najmračnijih datuma kako u životu slavne "Male Mo", kako su Moniku prozvali mediji na početku karijere, tako i u istoriji svetskog tenisa.

Naime, tokom četvrtfinalnog meča protiv Magdalene Maleve na "Citizen" kupu u Hamburgu, Nemac po imenu Ginter Parhe, poremećeni fan sunarodnice Štefi Graf, istrčao je iz publike na ivicu terena tokom pauze izemeđu dva seta i izbo Moniku Seleš nožem za otkoštavanja, probivši je oštricom između lopatica.

Teniserka je urgentno prevezena u bolnicu, gde se oporavaljala nekoliko nedelja. Tenis je odložila na dve godine.

U početku se spekulisalo da je napad biti politički obojen jer je Monika bila iz Jugoslavije u kojoj je tada već besneo rat, a ona je inače dobijala pretnje smrću u vezi sa događanjima u našoj zemlji. Međutim, nemačke vlasti su brzo isključile to kao mogućnost i opisale njegnog napadača kao "mentalno poremećenog".

Kako je navela policija, Parhe je nameravao da teško povredi Selešovu kako ona ne bi mogla da igra tenis i kako bi Graf ponovo postala "broj jedan" u svetu. On je bio optužen nakon napada, ali je u istražnom pritvoru proveo manje od šest meseci. Osuđen je na dve godine uslovno i psihološko lečenje, a ove godine je i preminuo.

Iako je ovaj slučaj doveo do značajnog povećanja nivoa bezbednosti na teniskim takmičenjima, Seleševa nije više imala poverenje. Čak se zarekla da nikada više neće igrati tenis u Nemačkoj, razočarana njihovim pravnim sistemom.

Nedovoljno uspešan povratak

U VTA su predložili da Monikina pozicija "broj jedan" na listi bude sačuvana zbog njenog odsustva zbog uboda, ali njen rang na kraju ipak nije sačuvan. Teniserka je u autobiografiji napisala da su se svi aktivni igrači protivili toj ideji, osim Gabrijele Sabatini koja nije glasala ni "za", ali ni "protiv".

Glasanje je održano na turniru u Rimu 1993. godine i 16 od 17 najboljih igrača sveta odbili su predlog da Monika ostane "broj jedan", dok Grafova nije učestvovao na turniru i zbog toga je izostao njen glas. Za to vreme Selešova nije igrala tenis dve godine i patila je od teške depresije i poremećaja u ishrani koji je bio posledica napada.

Nakon što je 1994. postala državljanka SAD, vratila se na teren u avgustu 1995, a tadašnja predsednica VTA Martina Navratilova je predložila, i protiv čega su se bunili ostali igrači, Selešova je postavljena zajedno sa Štefi Graf da deli titulu "broj jedan".

Monika je uspela da osvoji svoj prvi povratnički turnir, "Otvoreno prvenstvo Kanade", pobedivši Amandu Kucer u finalu. Već sledeći turnir na "US Openu" izgubila je u finalu od Grafove. Njena borba je nakon toga nastavljena sa usponima i padovima, uključujući i učešće na Olimpijadama 1996. i 2000. godine.

U proleće 2003. povredila je stopalo i bila prinuđena da se povuče tokom drugog seta meča protiv Nadje Petrove na Otvorenom prvenstvu Italije. Nekoliko nedelja kasnije, i dalje povređena, prvi put je izgubila meč prvog kola na grend slemu - i nikada više nije igrala zvaničnu turneju. Par godina kasnije, 14. februara 2008. objavila je da se zvanično povlači iz profesionalnog tenisa.

Privatan život pretočen u memoare

Selešova je 21. aprila 2009. objavila memoare "Getting A Grip: On My Body, My Mind, My Self" u kojima je zabeležila period  depresije i poremećaj u ishrani (BED) nakon što je napadnuta, kao i suočavanje sa rakom njenog oca, povratkom na teren i život izvan tenisa.

Pre nego što se udala za milijardera Toma Golisana, jedna od retkih javnih veza koju je imala bila je sa drugim čovekom Majkrosofta ili, kako su ga mediji često nazivali, slučajnim milijarderom Polom Alenom. O njemu se malo zna, osim da je bio sa puno žena, među kojima je lepotica Džeri Hol, bivša supruga Mika Džegera.

Veza sa Monikom Seleš, navodno, nije dugo trajala, ali je po Alenovim kriterijumima bila među "dužim i važnijim" u njegovom životu. Sa njom je u Veneciji proslavio 40. rođendan, a zašto su se razišli, niko nije saznao. Za Moniku Seleš, to je bila jedna od retkih veza koja je bila javna.

Selešova, sudeći prema izjavama njenim prijateljima, poput većine žena voli kupovinu i skupe stvari. Kako su mediji svojevremeno navodili, često je kupovala nakit kod "Tifanija".

Monika je danas udata za biznismena Toma Golisana, koji je čak 32 godine stariji od nje. Počeli su da se zabavljaju 2009. godine, a  veridbu su objavili 5. juna 2014. godine. Golisano je, inače, američki milijarder, biznismen i filantrop, koji je osnivač "Paycheka", koji nudi usluge obračuna plata i ljudskih resursa preduzećima. Takođe je bio vlasnik "Greenlight Networksa", optičkog interneta u Njujorku, kao i vlasnik hokej kluba "Bafalo sejbrs".

Pored toga što je milijarder, Monikinog muža prate dve zanimljivosti. Prva je da se bezuspešno kandidovao za guvernera Njujorka čak tri puta - 1994, 1998. i 2002. godine. Druga je da je svoju kompaniju "Pejček" osnovao 1971. godine, sa svega 3.000 dolara na raspolaganju i jednom kreditnom karticom. Danas je njegova neto vrednost oko 5,2 milijarde dolara.

U međuvremenu, od 2015. godine, Selešova je plaćeni portparol kompanije "Shire Pharmaceuticals", koja proizvodi lek za lečenje BED-a, poremećaja u ishrani od kog pati teniserka, a koji se manifestuje tako što bi Selešova jela normalne količine hrane za vreme obroka, a zatim bi tajno jela velike količine nezdrave hrane kada je bila sama.

Mnogi je smatraju jednom od najvećih teniserki svih vremena, a sama je proglašena za jednu od "30 legendi ženskog tenisa: prošlost, sadašnjost i budućnost" od strane magazina Time. Jedno je sigurno, a sa time se slažu i stručnjaci i rivali - Monika je imala potencijal da postane najuspešnija igračica svih vremena da nije bila napadnuta na terenu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.