Olivera Marković: Srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica koja je volela ruske romanse

Foto: Beogradsko dramsko pozorište

Olivera Marković je legenda srpske kinematografije i žena koju ćemo da pamtimo po velikim ulogama. I ponekoj tajni.

Preporučujemo

Bila je srpska i jugoslovenska filmska, televizijska i pozorišna glumica, volela je i pevanje - naročito ruske romanse. Igrala je u svim žanrovima i prema nekim istraživanjima nalazi se na trećem mestu najvećih srpskih glumica 20. veka.

Iako se verovalo da se o njoj sve zna, jer je njen brak sa režiserom Radetom Markovićem bio veoma javan, uspela je skoro 30 godina da sačuva od javnosti njen drugi, dugovečniji brak sa Dušanom Bulajićem sa kojim je ostala do kraja života.

Glumački ansambl u jednoj glumici

Rođena je na današnji dan, 3. maja 1925. godine, kao Olivera Đorđević, a prema prema pisanju "Vikipedije", imala je svega devet godina kada je u Niškoj Banji osnovala prvu "pozorišnu grupu", u kojoj je bila glavna glumica, rediteljka, autor tekstova i upravnica. Završila je Drugu žensku gimnaziju, a nakon toga upisala studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je apsolvirala. U međuvremenu, 1948. upisala je i Akademiju za pozorišnu umetnost, na kojoj je diplomirala 1952. u klasi profesora Mate Miloševića.

Bila je član Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) od 1951. godine. Tokom karijere ostvarila je preko 150 uloga u pozorištu i snimila više od 50 filmova. Nagradu Narodnog pozorišta dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost 1972. i Klara 1978. godine.

Foto: Wikimedia/Stevan Kragujević

Domaća publika će je pamtiti po ulogama u filmovima i drugim ostvarenjima kao što su "Sumnjivo lice", "Kozara", "Muškarci", "Put oko sveta", "Obraz uz obraz", "Bolji život", "Sabirni centar", "Balkan ekspres", "Tesna koža", "Bulevar revolucije", "Tito i ja", "Biće bolje", "Srećni ljudi", "Policajac sa Petlovog brda", "Mrtav ‘ladan", "Pad u raj" i mnoga, mnoga druga.

- Olivera Marković nije samo glumica – ona je čitav jedan veliki, glumački ansambl - izjavila je Vida Ognjenović 1998. godine na svečanosti uručenja Dobričinog prstena.

Printskrin: RTS

Ljubav i tragedija

Njen život su obeležile dve velike ljubavi. Za prvu retko ko da ne zna da je u pitanju glumac Rade Marković, kog je upoznala još kao tinejdžerka. Njihova ljubavna priča počela je u ratom zahvaćenom Beogradu 1944. godine. Zapravo njih je spojila neverovatna tragedija koju su izbegli tokom američkog bombardovanja Beograda.

Olivera i Rade upoznali su se na Kolarčevom univerzitetu gde se okupljala omladina koja je želela da stvara pozorišne predstave. Rade je primeljen u asambl uprkos tome što je, kako je sam rekao, "loše izveo deo iz Nušićevog 'Sumnjivog lica'". Kako su želeli da odigraju nekoliko predstava nakon rata koji se približavao kraju, često su imali probe u holu jednog petosobnog stana na Terazijama broj 12, gde ih je podučavao reditelj drame i opere, Erih Helc.

Međutim, kako je počeo bombardovanje Beograda, dogovorili su se da sa probama nastave u vili Pere Radovanovića na Pašinom brdu. Dogovo je bio da se u devet ujutru okupe na dogovorenom mestu, ali se na skupu nisu pojavili samo Rade i Olivera, koji su se dogovorili da se prvo nađu na Južnom bulevaru i zajedno dođu na probu. Dok je čekao Oliveru da se pojavi, začule su se sirene za uzbunu i počelo je bombardovanje. Marković je u panici pošao ka mestu za probu i tamo zatekao svih 40 umetnika pokošenih sa zemljom.

Olivera, koja je kasnila na probu, nije stradala. Mada se od ovog stravičnog događaja nikada nisu potpuno oporavili, apsolventkinja istorije umetnosti Olivera Đorđević udala se za nesuđenog studenta tehnike, Radeta Markovića. Dana 24. avgusta 1946. godine dobili su sina, danas čuvenog filmskog i pozorišnog režisera Gorana Markovića.

Oni koji su preživeli bombardovanje iz amaterske družine osnovali su Beogradsko dramsko pozorište nakon oslobođenja.

Rade i Olivera su za to vreme bili najlepši glumački par u pozorištu na Crvenom krstu u Beogradu, koji su iznova beogradskoj publici donosili potpuno novi scenski izražaj.

Printskrin: RTS

Brak o kom se malo znalo

Slava i interes javnosti uzeli su svoj danak, pa iako su zajedno stvorili mnogo, razveli su se nakon 17 godina braka. Glumica je ubrzo stupila u vezu sa kolegom Dušanom Bulajićem, za koga se kasnije i udala.

Dok je sa Radetom bila večiti partner na sceni i vodila buran javni život, sa Dušanom, koji je takođe bio proslavljeni dramski umetnik, provela je ostatak svog života u ljubavi sakrivenoj u udobnosti doma. Iako su oboje bili javne ličnosti i članovi Narodnog pozorišta u Beogradu, svoj privatni život trudili su se da drže u tajnosti.

Jedino što je ukazivalo na njen brak bila je česta šala koju je znala da izgovori, da joj se čini da se "udala čim se rodila" i da se "ne seća perioda kada nije bila u braku".

Ljubav je prekinula Dušanova smrt 1995. godine, a Olivera je narednih 26 godina provela kao udovica. Preminula je 2. jula 2011. godine u 87. godini.

Velika tajna

U godini kada je umrla, u Narodnom pozorištu je održan pomen, nakon čega je njen sin Goran kustosu Muzeja Narodnog pozorišta predao kutiju sa njenim ličnim stvarima. Među njima se krila i velika Oliverina tajna, kao su tada preneli mnogi mediji, među njima i Novosti. 

Pažnju je privukla umrlica čuvene glumice Žanke Stokić, koju je Olivera čuvala, i koju je, kako je objasnio njen sin, skinula sa jednog drveta ubrzo nakon Žankine sahrane 1947. godine. Naime, Olivera se veoma divila Žanki i zauvek je patila zbog nepravde koja joj se desila kada je u februaru 1945. godine izvedena pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti, pod optužbom da je sarađivala sa okupatorima.

Žanka je, naime, tokom okupacije Beograda nastupala za Nemce jer su joj oni zauzvrat obećali insulin koji joj je bio neophodan da preživi kao dijabetičar. Međutim, kada je rat bio završen, komunističke vlasti su je osudile na osam godina gubitka nacionalne časti i kaznile na društveno korisni rad, pa je dve godine provela čisteći ulice.

Iako joj je 1947. godine saopšteno je da joj je sve oprošteno, a Bojan Stupica želeo da joj da priliku da zaigra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Žanka je preminula. Sahranu na Topčiderskom groblju organizovala je njena služavka, a na groblje je tada izašlo pola grada da se pokloni heroini spskog pozorišta. Među njima je bila i Olivera Marković, koja je zadržala umrlicu.

Kompliment Lorensa Olivijea

- Nikada nisam bila ni Ofelija, ni Julija, niti sam volela takve uloge. Počela sam kao zavodnica i naigrala se takvog repertoara - od glupača do prevejanih, od opajdara do dama iz visokog društva - sumirala je svoju glumački opus jednom prilikom Olivera.

I jedan događaj je zauvek pamtila. Na jednoj od njenih predstava "Braća Karamazovi" koju je igrala u JDP-u, u publici su se našli čuveni Lorens Olivije i njegova slavna supruga Vivijen Li. Nakon što se zavesa spustila, slavni glumac je prišao Oliveri i poljubio joj ruku, zajedno sa rečima: "Vaš lik i glas nikada neću zaboraviti".

Iako tada nije govorila engleski jezik i nije razumela šta joj je rekao, do kraja života je pamtila da je to bio najveći kompliment koji je ikada dobila.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.