• 2

Vreme čitanja: oko 6 min.

Marija Montesori: San jedne žene o preporodu društva kroz obrazovni program i prirodni razvoj dece

Vreme čitanja: oko 6 min.

Njen koncept slobode je krajnje moderan i podrazumeva praćenje ritma razvoja, interesovanja i potreba svakog deteta, koje kada savlada kako da gospodari sobom, savladava socijalne veštine, kao preduslov za disciplinovano društvo

  • 2
Maria Montessori Marija Montesori Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Marija Montesori je iznad svega bila hrabra žena koja je rušila konvencionalne barijere obrazovanja, čiji se metodi i danas koriste u mnogim javnim i privatnim školama širom sveta.

Montesori je bila italijanska lekarka, dečiji psihijatar i autorka jednog od najboljih obrazovnih programa, koji je usvojen u hiljadama škola širom sveta. Metoda koja nosi njeno ime zasniva na dečijoj samostalnosti i učenju kroz igru koja se usklađuje sa karakterom, mogućnostima i potrebama deteta, ali i aktivnim učestvovanjem u životu odraslih.

Ona je, takođe, i pionirka u isticanju slobode dece iz koje se rađa kreativnost i disciplina. Njen koncept slobode je krajnje moderan i podrazumeva praćenje ritma razvoja, interesovanja i potreba svakog deteta ponaosob, koje kada savlada kako da gospodari sobom, savladava socijalne veštine kao preduslov za disciplinovano društvo.

Takođe je dala ogroman doprinos i emancipaciji žena, kao jedna od prvih sa teritorije Italije koja je završila studije medicine i dokazala uspeh u grani u kojoj su do tada vladali isključivo muškarci. Njen život postao je simbol slobode, inteligencije i ženskog stvaralaštva, ostavivši generacijama roditelja iza nje alate kako da se njen san o otvorenom društvu, čiji članovi prepoznaju i uvažavaju međusobne različitosti i neprestano vode dijalog - napokon ostvari.

Maria Montessori Marija Montesori Foto: Albert Harlingue / Roger Viollet / Profimedia

Marija Tekla Artemisia Montesori rođena je 31. avgusta 1870. godine u mestu Kjaravale u Italiji. Njen otac Alesandro bio je računovođa u državnoj službi, a njena majka Renilde Stopani bila je retko dobro obrazovana žena u to vreme, sa ogromnom strašću prema čitanju.

Porodica Montesori se preselila u Rim 1875. godine, i sa šest godina Marija je upisana u lokalnu državnu školu. Rušeći konvencionalne barijere od početka svog obrazovanja, Marija je u početku imala aspiracije da postane inženjer.

San o "belom mantilu"

Kada je Marija završila srednju školu, odlučila je da upiše medicinsku školu i postane lekar. Uprkos želji njenih roditelja da postane učiteljica, prema pisanju Vikipedije, Marija je bila istrajna da želi da studira medicinu kojom su isključivo dominirali muškarci.

Nakon što je prvobitno odbijena, uz podršku pape Lava XIII, Marija je na kraju dobila odobrenje da upiše Univerzitet u Rimu 1890. godine, čime je postala jedna od prvih žena na medicinskom fakultetu u Italiji. Uprkos mnogim preprekama zbog svog pola, postala je lekar u julu 1896. godine.

Ubrzo nakon što je počela njena medicinska karijera, Montesorijeva se priključila i pokretu za ženska prava. Postala je poznata po visokom stepenu kompetentnosti u lečenju pacijenata, ali i poštovanju koje je iskazivala prema pacijentima iz svih društvenih slojeva.

Godine 1897. pridružila se kao volonter i istraživačkom programu na psihijatrijskoj klinici Univerziteta u Rimu, što je kod nje pokrenulo duboko interesovanje za potrebe dece sa smetnjama u učenju. Inspiraciju je pronašla u delu dvojice Francuza iz ranog 19. veka, Žan-Marka Itara, koji je stekao ime radeći sa "divljim dečakom iz Averona", i Eduarda Segina, njegovog učenika.

Uskoro je postavljena za kodirektora nove ustanove pod nazivom Ortofrenska škola, a godine 1898. postala je majka dečaku Mariju, nakon njene veze sa Đuzepeom Montesanom, njenim kodirektorom u školi.

Maria Montessori Marija Montesori Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Sa svega 28 godina počela je srčano da zastupa svoju, tada izuzetno kontroverznu teoriju, da je nedostatak podrške za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju i razvoju uzrok njihove delikvencije. Za nju je pojam društvene reforme postao snažna tema tokom čitavog života, bilo da se radilo o rodnim-pravnim ulogama ili zagovaranju prava dece.

"Dečja kuća"

Godine 1901. Marija je počela da drži predavanja i podučava studente na studijama obrazovne filozofije i antropologije, a od 1904. do 1908. bila je predavač na Pedagoškoj školi Univerziteta u Rimu.

Baš u tom periodu u Rimu koji se brzo razvijao, došlo je do kraha tržišta, što je dovelo do bankrota i pojave geto distrikta. U jednoj takvoj oblasti, San Lorenco, gde su deca ostavljena da divljaju po ulicama dok su njihovi roditelji radili, došlo je do spasonosne ideje i Mariji je ponuđena prilika da ih sa svojim materijalima i praksom "unormali" i obezbedi aktivnosti tokom dana kako bi se prekinulo nasilje i uništavanje imovine.

Tako je 1907. godine nastala prava "Casa dei Bambini" (Dečja kuća) u kojoj je Montesori donela neke od svojih obrazovnih materijala koje je razvila u Ortofrenskoj školi.

Montisorijeva je u dečje okruženje unela mnogo različitih aktivnosti i drugih materijala, ali je zadržala samo one koji su ih angažovali. Ono što je ova neobična žena shvatila, jeste da deca koja su smeštena u okruženje gde su aktivnosti osmišljene da podrže njihov prirodni razvoj - imaju moć i da se obrazuju.

Montesori metoda

Do 1909. Marija je održala prvi kurs obuke o svom novom pristupu, na kom je prisustvovalo oko 100 studenata. Beleške iz ovog perioda, kako prenosi Montesori.org, dale su joj materijal za njenu prvu knjigu objavljenu iste godine u Italiji. Prevod knjige pojavio se u Sjedinjenim Američkim Državama već 1912. godine pod nazivom "Montesori metoda", nakon čega je prevedena na još 20 jezika.

Usledio je period velike ekspanzije Montesori pristupa, a Montesori društva, programi obuke i škole zaživeli su širom sveta. Marija Montesori je pred sobom imala period putovanja na kojima je držala javne govore i predavanja, uglavnom po Americi, ali i u Velikoj Britaniji i širom Evrope.

Maria Montessori Marija Montesori Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Marija je živela u Španiji od 1917. godine, gde su joj se pridružili sin Mario sa suprugom Helen Kristi, gde su odgajali četvoro dece. Majka i sin su 1929. godine osnovali Udruženje Montessori Internationale (AMI) kako bi ovekovečili njen rad.

Uspon fašizma u Evropi značajno je uticao na progres Montesori pokreta. Do 1933. godine nacisti su zatvorili sve njihove škole u Nemačkoj, a Musolini je to učinio i u Italiji, nakon što je Marija odbila da ga podrži. Bežeći od građanskog rata u Španiji 1936. godine, Marija i Mario su otputovali u Englesku, a zatim u Holandiju gde su nastavili da propagiraju svoj metod obrazovanja. Živeli su sa porodicom Ade Pirson, koja će kasnije postati Mariova druga žena.

"Kosmičko obrazovanje"

Usledila je tromesečna turneja sa predavanjima po Indiji 1939. godine, koja se pretvorila u sedmogodišnji boravak zbog izbijanja rata. Mario je bio lišen slobode, a Mariju je britanska vlada stavila u kućni pritvor, jer je bila italijanska državljanka.

Vreme u Indiji Marija je iskoristila da započne razvoj novog pristupa podrške detetu od šest do 12 godina, kroz program "Kosmičko obrazovanje". Za njen 70. rođendan ispunjen joj je zahtev da njen sin bude oslobođen, i njih dvoje su se upustili u obuku više od hiljadu indijskih učitelja.

Godinu dana po završetku Drugog svetskog rata, 1946, majka i sin su se vratili u Holandiju, a već sledeće godine Marija Montesori se obratila Unesku sa temom "Obrazovanje i mir". Zahvaljujući njenom radu i agažmanu, usledile su čak tri uzastopne nominacije za Nobelovu nagradu za mir, 1949, 1950. i 1951. godine.

Njen poslednji javni angažman bio je 9. međunarodni Montesori kongres u Londonu 1951. Već 6. maja 1952. godine, Marija Montesori je preminula u 81. godini u Holandiji. Sav svoj rad i istraživanja ostavila je kao zaostavštinu svom sinu Mariju.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Astrološke prognoze za oktobar 2024. Aleksandre Bjeljac

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Najnovije iz rubrike Ona

Komentari

  • Mujo

    6. maj 2023. | 20:39

    Pisite vise o ovako vrednim i hrabrim ljudima koji su stvarali bolju stranu sveta.

    Podelite komentar