Ikona Argentine Evita Peron: Političarka koju su Argentinci smatrali sveticom

Ona nikada nije bila izabrani zvaničnik argentinske vlade, ali se njen doprinos u političkoj sferi kretao nadaleko širom ove zemlje Južne Amerike.

Živela je svoj život posvećen svojoj zemlji i uzdizanju naroda Argentine i, u tom procesu, kroz svoj aktivizam i filantropiju postala je omiljena ikona Argentine .

Ovo je slavna priča o Evi "Eviti" Peron, koja je osvojila srca argentinskog naroda i zauvek promenila priču o Argentini.

Rani život Eve Peron

Rođena kao Marija Eva Duarte na današnji dan 7. maja 1919. godine, Evita je provela detinjstvo u gradu Hunin u blizini glavnog grada Buenos Ajresa. Bila je najmlađa od petoro dece. Njena majka, Huana Ibarguren, poticala je od baskijskih imigranata i bila je ljubavnica bogatog rančera Huana Duartea. Kada je Eva imala svega godinu dana, otac je napustio nju i njenu majku i vratio se svojoj porodici.

Eva i njena majka živele su u krajnjem siromaštvu u prašnjavom selu Los Toldos u Pampasu. Međutim, uz finansijsku pomoć njenog starijeg brata, mogle su da priušte pansion.

Još kao dete, mlada Evita se zainteresovala za glumu, a u oktobru 1933. godine, nakon što je glumila u školskoj predstavi, odlučila je da želi da postane glumica. Sa 15 godina, počela je da putuje i provodi više vremena u Buenos Ajresu, gde je nastavila svoju karijeru kao glumica, dobijajući poslove na sceni, kao i na radiju. Zapravo, bila je veoma uspešna u radio dramama.

Ljubavna priča Evite i Huana 

Početkom januara 1944. godine, prema pisanju The Collector, razorni zemljotres pogodio je grad San Huan, ubivši 10.000 ljudi. Sekretar za rad, Huan Peron, organizovao je gala događaj kako bi se prikupila sredstava za žrtve katastrofe. Njegova vizija za ovaj događaj bila je da proslavi argentinski umetnički talenat. Pozvani su glumci i glumice, umetnici i drugi ljudi iz kreativnih oblasti.

Među njima bila je i Eva Duarte. Kada su se upoznali i odmah zaljubili, Evita je imala 24 godine, dok je Huan Peron, bio duplo stariji od nje. Dok su se zabavljali, Eva je počela da se interesuje za politiku i na Huanov predlog osnovala sindikat izvođača. Kao radijska ličnost, Eva je kreirala program u kojem je govorila o radu Huana Perona koji je zagovarao radničku klasu, čime je donela veliku popularnost političaru.

Godine 1944. bio je, takođe, i početak opasnog vremena u argentinskoj vladi. Mahinacije između izabranih zvaničnika i vojske počele su da ugrožavaju mir. Predsednik Pedro Pablo Ramirez bio je primoran da podnese ostavku (potpisivanjem nacrta koji je napisao sam Huan Peron). Plašeći se uspona Huana Perona na vlast, njegovi protivnici su ga zatvorili, nakon čega su stotine hiljada ljudi izašle na ulice tražeći njegovo oslobađanje.

Dana 18. oktobra 1945, dan nakon što je oslobođen, Eva i Huan su se venčali, a sledeće godine su zajedno vodili kampanju u kandidaturi Perona za predsednika. On je ubedljivo pobedio na izborima, a Eva Peron je postala prva dama Argentine.

Eva kao prva dama

Tokom svog obilaska Evrope tokom 1947. godine, Eva Peron je stekla široku podršku i slavu. Njena "Turneja dobre volje" osmišljena je da promoviše Evitu kao dobrotvorku i velikodušnu osobu.

Tom prilikom posetila je frankističku Španiju, što nijedan drugi političar nije bio voljan da uradi, pošto je Španija bila poslednji bastion fašizma u Evropi. Svoju posetu je iskoristila da podeli novac siromašnoj deci. Zbog svojih poteza postala voljena širom sveta i pojavila se na naslovnoj strani Time magazina u julu 1947.

Dobročinstvo je bilo jedno od obeležja života Eve Peron. Pre Evitinog vremena, skoro sva dobrotvornu pomoć bila je pod kapom "Sociedad de Beneficencia", organizacije koja se od 1823. godine tradicionalno brinula za siročad u Argentini. Organizacija se u međuvremenu pretvorila u bogat društveni klub starijih žena, a sva sredstva su morala da budu priložena društvu, koje je sada finansirala vlada. Kako su ove dame tradicionalno birale prvu damu Argentine, a nisu imale poverenje u Evitino siromašno poreklo, odbile su to da učine. Poseledica je bila da je vlada smanjila finansiranje Sosijedada, a novac je umesto toga kanalisan ka fondaciji "Eva Peron".

Evita zauzvrat uložila svoj život u dobrotvornu organizaciju i lično nadgledala vođenje gotovo svega. Na svom vrhuncu, fondacija je zapošljavala 14.000 radnika i napravila ogromne korake u smanjenju nejednakosti u Argentini. Eva Peron je preuzela na sebe da posećuje one koji pate u siromaštvu, provodeći mnogo vremena sa bolesnima i umirućima. Njena posvećenost donela joj je ogromnu popularnost među radničkom klasom, a na nju se gledalo kao na sveticu.

Evita, kao i cela fondacija, pružila je fenomenalne koristi argentinskom društvu. Preko fondacije su davane stipendije, građene kuće i škole, a velika količina robe podeljena je siromašnijima u Argentini preko ogromnih skladišta izgrađenih za tu svrhu. Fondacija je sarađivala kad god i gde god je bilo moguće na bilo kom i svim projektima dizajniranim da podignu manje srećne sektore.

Svojim političkim aktivnostima, Eva Peron je takođe inspirisala ogroman porast podrške pravu glasa za žene i društvenoj jednakosti. Kroz ove pokrete žene su dobile pravo glasa. Predlog zakona je usvojen u zakon, potpisao ga je Huan Peron i simbolično je dat Evi. Iako nije feministkinja, Evita je inspirisala mnoge žene da se pridruže politici na svim nivoima.

Izbori 1952.

Januara 1950. Eva Peron se onesvestila u javnosti i hitno je prebačena u bolnicu. Prijavljeno je da je morala da se podvrgne operaciji slepog creva, ali istina koja se skrivala od javnosti je da je imala uznapredovali rak grlića materice.

Godine 1951. Huan Peron je tražio reizbor i izabrao je Evitu da se kandiduje za svog potpredsedničkog kandidata. Veliki deo opozicije bio je zgrožen idejom da ona postane predsednica u slučaju smrti njenog muža. Ipak, ovo protivljenje je bledelo u poređenju sa podrškom koju su dobili Huan i Eva.

Sindikati su 21. avgusta 1951. organizovali miting na kome se u Buenos Ajresu okupila gomila od dva miliona ljudi kako bi podržala ideju  Huana i Eve. Procenjuje se da je ovo bio najveći skup u istoriji jedne ženske političke ličnosti.

Eva Peron je odbila da se kandiduje za potpredsednicu, uglavnom zato što je bila veoma bolesna.

I uprkos pogoršanom zdravstvenom stanju, Eva Peron je nastavila da se pojavljuje u javnosti. Dala je joj se napraviti okvir koji joj je, ispod haljine, omogućavao da stoji uspravno, jer više nije mogla da stoji bez podrške.

Smrt Eve Peron

Poslednjih nekoliko meseci svog života, Eva Peron je imala strašne bolove. Dokazi na njenim ostacima sugerišu da je čak prošla i prefrontalnu lobotomiju u pokušaju da ublaži simptome svoje bolesti. Takođe je imala histerektomiju i hemoterapiju, ali nije uspela. U subotu, 26. jula, u 8:25 uveče, preminula je Eva Duarte Peron.

Cela zemlja se zaustavila, a ožalošćeni su ispunili ulicu. Ogromne mase okupile su se da vide njeno telo dok je transportovano u Ministarstvo rada. Nekoliko ljudi je čak zgnječeno na smrt u gomili, dok su hiljade zbrinute usled povreda.

Eva Peron je dobila državnu sahranu i punu katoličku misu. Cela zemlja je ostala bez cveća, zbog čega je organizovan dodatni uvoz iz Čilea. Memorijali su održani svuda, uključujući i jedan u Helsinkiju, u Finskoj, gde je u to vreme bio argentinski olimpijski tim.

Posle sahrane, njeno telo je balzamovano, iako je malo verovatno da je to bila njena želja. Huan Peron je dao da se izgradi ogroman spomenik, ali pre nego što je završen,  antiperonistička hunta ga je svrgnula i morao je da pobegne iz zemlje. Huan nije mogao da obezbedi telo svoje pokojne žene, pa je ono uklonjeno, a njeno mesto boravka je ostalo misterija sve do 1971. godine, kada je vojska otkrila da je sahranjena u kripti u Milanu, u Italiji, pod imenom "Marija Magi".

Huan Peron, koji je živeo u egzilu sa svojom trećom ženom, Izabelom, dao je da se njeno telo prenese u njegovu kuću u Španiji, gde ga je čuvao i održavao. Nakon Huanovog povratka u Argentinu, ponovo je postao predsednik, a Izabel je postala potpredsednica. Godine 1974. Huan je umro na funkciji, a Izabel je postala predsednica i tada je telo Eve vratila u Argentinu, gde je bilo izloženo pored tela njenog pokojnog muža.

Levičarsko-peronistička grupa po imenu Montaneros pregovarala je o oslobađanju Evinog tela i ona je konačno smeštena u grobnicu porodice Duarte na groblju La Recoleta.

Tokom svog kratkog života Eva Peron je koristila svoj uticaj da poboljša život ljudi u Argentini. Danas ona predstavlja ikonu feminizma, jednakosti i humanitarizma širom sveta, a njen život je bio inspiracija za uzastopne političke pokrete i medijske portrete o njoj, kao što je hit Endru Lojda Vebera iz 1996. "Evita", u kojoj glume Antonio Banderas i Madona.

Njeno nasleđe je aktivno u Argentini do danas, gde pejzaž argentinske politike oblikuju peronistički pokreti koji traže saosećajno upravljanje širom zemlje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.