Olja Ivanjicki je rođena na današnji dan: Istorijska ličnost koja je obeležila jednu epohu

Ona je umetnica koja je svojom pojavom i svojim delima ostavljala utisak nesvakidašnjosti. Olja Ivanjicki je rođena u Pančevu 1931. godine, na današnji dan, u porodici ruskih emigranata.

Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji, takođe je dobitnica Sedmojulske i Vukove nagrade za životno delo, kao i mnogih drugih značajnih nagrada u zemlji. Međunarodni biografski centar iz Kembridža i Američki biografski institut uvrstili su je u vodećih 500 lidera od uticaja 1998. godine. Takođe je odabrana za Međunarodnu ženu godine, za Vodećih 2000 intelektualaca sveta, kao i za nagradu Izuzetni pojedinci 20. veka.

Po ovome se može zaključiti koliko je doprinela društvenom, kulturnom i umetničkom životu kako Srbije, tako i Evrope i koliko je bila cenjena. Pokrivala je različite vidove umetnosti i u njima nalazila svoj umetnički izraz. Svako životno pitanje, problem ili promišljanje je smeštala na svoja platna. Danas se ona, pored mnogih drugih dragocenosti iz života ove slikarke, nalaze u sklopu Fondacije Olje Ivanjicki.

Pop-art u Jugoslaviji

Sve do polaska na studije je živela u Kragujevcu, a onda upisuje Akademiju umetnosti u Beogradu i počinje da studira vajarstvo, iako se od samog početka uglavnom bavila slikarstvom. Posle postdiplomskih studija, 1962. godine dobila je zasluženu stipendiju Fordove fondacije i priliku da se dalje obrazuje u SAD.

Olja Ivanjicki je dospela u žižu javnosti sa Medialom - grupom mladih umetnika (slikara, pisaca, arhitekata) u potrazi za sopstvenim originalnim izrazom, koji su značajno uticali na javni i kulturni život Beograda krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina. Umetnost koju su predstavili bila je snažno simbolična i zasnovana na avangardnim trendovima prvih decenija dvadesetog veka.

Olja je napravila pravu senzaciju u Beogradu pop-artom, kome se okrenula po povratku iz SAD.

- Tih deset dana sam provela u suzama, ali je to ujedno bilo i najlepše iskustvo koje sam ikada doživela. Odbijanje, javno ruganje i bezbroj drugih reakcija koje je izazvala moja izložba stvorile su atmosferu kakva se neće videti ponovo u Beogradu za dugo vremena. Čini se da se pop-art neće lako zaboraviti - rekla je Olja govoreći o svojoj izložbi iz 1964. godine na kojoj je prezentovala pop-art jugoslovenskoj javnosti.

Posle 1964. godine, Oljino slikarstvo pokazuje, po oceni kritičara, svesnu potrebu da u svom stilu i svojim temama iskaže internacionalni duh, zaobilazeći svaki regionalizam, pa čak i sopstveno poreklo, piše "Web.mit.edu".

- Upravo ta orijentacija je razlog izuzetne popularnosti Olje Ivanjicki. Olja, ovakva kakva jeste, predstavlja sponu sa širokim svetom u očima jugoslovenske javnosti, lako fascinirane svojim društvenim šarmom (Đorđe Kadijević, NIN , 1976.).

Interesovanja i umetnički zanosi

Za otvaranje prvog Bitefa u Beogradu Olja Ivanjicki je pripremila performans "Pet tona mraka", instalaciju od velikih mekih tuba koje su visile u mraku. Za jedno izdanje Bitefa spakovala je u velike tegle sve što može da klija i raste, predviđajući velika zagađenja i život u staklenim baštama.

Umetnica je izjavila da su njeni performansi bili povod za malograđansko-sindikalni skandal, pa je odlučila da se povuče.

Njena umetnost se dalje kreće u pravcu zanimanja za Leonardove inženjerije i konstrukcije mašina budućnosti, astronautiku, kinetičku realnost sveta.

- Svoju predstavu i viziju sveta, Olja Ivanjicki kazuje metaforom, automatskim odnosom između predmeta i jednom vrstom slikane montaže, čime produbljuje i razrađuje osnovnu opoziciju realno-irealno, stvarno-fantastično, a tako karakterističnu za njen slikarski izraz. Ako je njena ikonografija uzeta iz televizije, filma, foto-žurnala i ilustrovanih revija, plakata i postera, iz tih osnovnih izvora savremene mitologije ne može se reći da u tim kosmičkim i solarnim prostorima ne lebdi i njena ljudska zabrinutost i zapitanost nad nesagledivim magistralama savremenog sveta - napisao je o slikarstvu Olje Ivanjicki kritičar Lazar Trifunović, povodom predloga za dobijanje Oktobarske nagrade 1978. godine, a prenosi "Politika".

Slike joj obiluju portretima, likovima, slikama androginih bića koji liče na anđele ili na lica iz apstraktnih delova ljudske podsvesti. Boje koje koristi su raznovrsne, nijanse neobične. Na svim njenim slikama dominira korišćenje tamnih boja, sa obavezno prisutnim izvorom svetlosti, koji je prikazan jarkim, svetlim bojama. To nije tipično korišćenje tehnike kjaro skuro, naime, linije koje koristi su netipične, negeometrijske, pa je teško protumačiti koji predmet tačno predstavlja senku, a koji je obasjan ili izvor svetlosti. Njena želja za života je bila da Fond Olje Ivanjicki, vremenom, preraste u muzej. Smatrala je svoje radove delima od nacionalnog značaja, a sebe najboljim srpskim izvoznim brendom, piše "Reši lako".

Imala je 99 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i posle višedecenijskog rada, iza sebe je ostavila preko 20.000 slika, piše "Vikipedija". Neke od njih se čuvaju u prestižnim muzejima, poput Metropoliten muzeja u Njujorku, dok druge krase privatne kolekcije porodica Kisindžer, Rokfeler, Sofije Loren. Pojedinih radova, međutim, Olja nikada nije mogla da se odrekne, smatrajući da im je mesto u fondu s njenim imenom i da predstavljaju kulturno nasleđe Srbije.

U svom stanu od trideset osam metara kvadratnih na Kosančićevom vencu čuvala je neverovatan broj ličnih i umetničkih predmeta, od kojih je više od 700 slika i 1.100 knjiga.

Umrla je u Beogradu 24. juna 2009. godine, posle operacije srca. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.