Vreme čitanja: oko 4 min.
Sara Tabita Babit: Žena koja je izumela kružnu testeru
Vreme čitanja: oko 4 min.
Svakodnevno je gledala radnike u lokalnoj pilani kako koriste tešku pilu za dva čoveka, sve dok nije primetila da je polovina njihovog kretanja zapravo bila potpuno uzaludna
Pojam za muškost oduvek je bio jak drvoseča sa velikom sekirom, muškarac koji prkosi prirodi i sa svojim snažnim rukama obara i obrađuje stabla. Ali da li ste znali da je žena ta koja im je olakšala posao i pokazala da taj rad može da se obavi lakše - i izmislila kružnu sekiru za sečenje drveta?
Preporučujemo
Meri Alen Vilks: Ona je dizajnirala prvi lični kompjuter, a potom napustila svet programera i postala advokat
Dušana iz Niša je pravnik i master kriminalistike, a opredelila se za privatni posao i izradu medenjaka
Veruje se da je Sara Tabita Babit, koja je živela počektom 19. veka, izumela prvu kružnu testeru za upotrebu u pilani između 1810. i 1813. godine.
Kao mlada žena, Babit (12. avgust 1779 - 10. decembar 1853) je bila tkalja na Harvardu u Masačusetsu. Svakodnevno je gledala radnike u lokalnoj pilani kako koriste tešku pilu za dva čoveka, sve dok nije primetila da je polovina njihovog kretanja zapravo bila potpuno uzaludna.
Te velike tester imale su dve ručke koje su dva čoveka vukla s jedne na drugu stranu. Međutim, testera je sekla samo drvo kada se povlačilo napred, što je značilo da je drugo, odnosno suprotno povlačenje bilo potpuno prilično beskorisno osim da se testera vrati u početni položaj, što je bio značajan gubitak energije.
Tabita je predložila da se napravi okrugla oštrice kako bi se povećala efikasnost. Osmislila je prototip, tako što je pričvrstila kružno sečivo na točak, i koristeći pedale točka počela da okreće testeru. Dok se sečivo okretalo, nijedan pokret nije bio izgubljen.
Kružna testera je bila povezana sa mašinom na vodeni pogon kako bi se smanjio napor za sečenje drveta, što je značilo da je drvo moglo da se seče daleko brže - sa polovinom radne snage.
Prva kružna testera koju je navodno napravila nalazi se u Albaniju, u državi Njujork, SAD. Veća verzija njenog dizajna je kasnije instalirana u pilani.
Ali – Tabita je bila član Šejkersa, hrišćanske sekte osnovane oko 1747. godine u Engleskoj koja je emigrirala i nastanila se u revolucionarnoj kolonijalnoj Americi. Njihova osnovna verovanja bila su usredsređena na savršeno društvo, stvoreno kroz zajednički život, rodnu i rasnu ravnopravnost, pacifizam, priznanje greha, celibat i odvojenost od sveta. Kao takvi, cenili su težak ručni rad, jednostavan način života i napredovali u šumarskoj industriji.
Stoga, njihova uverenja su zabranjivala bilo kom članu da se prijavi za patente jer su verovali da zajednica treba da deli intelektualnu svojinu bez ograničenja. Pošto ga ona nije patentirala, postoji kontroverza oko toga da li je ona bila prvi pravi pronalazač kružne testere.
Dva Francuza patentirala su kružnu testeru u SAD nakon što su pročitali o njenoj testeri u novinama "Šejker". Jedan od vlasnika patenta, Stiven Miler, tvrdi da ona nije bila prvi pronalazač na osnovu datuma kada se pridružila sekti. On tvrdi čak i da su kružnu testeru u Mount Lebanon Šaker selu izmislili Amos Bišop ili Bendžamin Brus 1793. godine – ili, pak, da uopšte nije osmišljena u Šejkeru.
Miler je 1777. godine dobio patent u Velikoj Britaniji za testeru "vetrenjaču" koja je navodno koristila oblik kružne testere, iako se taj tip testere pominje samo usputno, zbog čega se čini da to nije njegov izum. Nekoliko godina kasnije u istoj oblasti Ujedinjenog Kraljevstva izvesni Valter Tejlor je koristio te tipove kružnih testera u svojoj pilani, ali je u stvari imao patentna prava samo za poboljšanja njihove izrade.
Međutim, čini se da je dizajn kružne testere koji je osmislila Babita bio mnogo veći od drugih mehanizama kružnih testera i napravljen sa dovoljno modifikacija - da se njen pronalazak ozbiljno razlikovao od ostalih. Njen osnovni dizajn bio je i onaj koji je ubrzo kopiran u raznim američkim pilanama, popularišući upotrebu kružnih testera u mlinovima.
Ova žena, inače, prema pisanju "Vikipedije" i "Mills Archive", takođe je zaslužna i za poboljšanje glave okretnog točka, osmišljavanje procesa za proizvodnju lažnih zuba i izmišljanje procesa za proizvodnju tada polurevolucionarnog tipa eksera poznatog kao "sečeni nokti" koji je zamenio kovane eksere.
Iako joj je patent osporavan vremenom, ona nije zaboravljena. Godine 2015. kolega pronalazač Sem Asano preuzeo je njen slučaj. Tabitu je Tehnološki institut Masačusetsa (MIT) proglasio za jednu od deset najuticajnijih pronalazača 20. veka, nakon što je Sem bio ogorčen kada nije mogao da pronađe njeno ime u "Kući slavnih nacionalnih pronalazača".
On je poslao ljut protest organizaciji "Invent NOV" koja upravlja Kućom slavnih, kako bi sazanao zašto Tabita nije na listi salvnih pronalazača, samo da bi ga obavestili da joj, pošto nikada nije prijavila patent, nije mesto na toj listi.
Asano je kasnije primetio da ni Bendžamin Frenklin (američki polimatičar, jedan od osnivača SAD, vodeći pisac, štampar, filozof, političar, upravnik pošte, naučnik...) koji je i sam bio pronalazač, ali nije verovao u patente kao ni Tabita, takođe nije na lisiti slavnih nacionalnih pronalazača.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Kako je patent Meri Elizabet Anderson zauvek promenio saobraćaj: Brisači - izum pre svog vremena
Video: Dr Dragana Rogulja, srpska naučnica i profesorka na Harvardu, o epohalnom otkriću njenog tima
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Ona
Učinio je nešto strašno u snu - i zbog toga je njegova veza u ruševinama
Od 6. godine ima poremećaj genitalnog uzbuđenja: Lekara posetila tek sa 18, sada se nada da će živeti normalno
4 razloga zbog kojih ne treba da pijete vijagru iz zabave: Od višesatne erekcije do reakcija "opasne po život"
