Kako je patent Meri Elizabet Anderson zauvek promenio saobraćaj: Brisači - izum pre svog vremena

Ona je u svetu izumitelja ostala upamćena kao pronalazač prvog efikasnog brisača vetrobranskog stakla.

Amerikanka Meri Elizabet Anderson, pored toga što je život provela i kao graditeljka, rančerka i vinogradarka, svet je zadužila 10. novembra 1903, kada je dobila svoj prvi patent za automatski uređaj za čišćenje prozora automobila koji se kontrolisao iz unutrašnjosti kola, a koji danas jednostavno nazivamo - brisači.

Rođena je 19. februara 1866. u gradiću Burton Hil, u Alabami, gde je živela na plantaži svojih roditelja Džona i Rebeke Anderson sa sestrom Fani, sa kojom je ostala bliska ceo život. Njeno obrazovanje ostalo je nepoznato, a prema pisanju "Vikipedije", nikada se nije udavala, niti je imala dece.

Nakon smrti oca 1870. godine, nastavila je da živi od imanja, sve dok se sa 23 godine nije preselila sa majkom i sestrom u grad Birmingem u Alabami. Nakon što se nastanila u gradu koji se ubrzano razvijao, Andersenova je uskoro postala graditelj nekretnina i sagradila Fermont apartmane na Hajlend aveniji.

Od 1893. godine napustila je Birmingem kako bi vodila stočarski ranč i vinograd u mestu Fresno u Kaliforniji, ali se 1898. vratila u Birmingem kako bi sa majkom, sestrom i sestrinim mužem vodila brigu o bolesnoj tetki. Njihov život u Fermont apartmanima konačno je postao veoma udoban jer je njena bolesna tetka sa sobom donela i kovčeg u kome je bila zbirka zlata i nakita.

Život izumitelja započela je sasvim slučajno jedne zime 1902. godine tokom posete Njujorku. Dok je sedela u trolejbusu jednog snežnog dana, primetila je da se vozač trolejbusa mučio da vidi kroz prednje staklo vozila zbog obilnog snega koji je padao.

Prednji prozor trolejbusa bio je tako dizajniran da može da se koristi po lošem vremenu, ali je bilo veoma neefikasno u tom trenutku, u odbrani od snega koji je padao. Da bi video kuda vozi, vozač je morao da otvori prozor i da se naginje iz vozila da gleda kuda vozi ili da zaustavi trolejbus kako bi izašao napolje i rukama obrisao šoferšajbnu.

Andersonova, koja nije bila inženjer već preduzetnik, u letu je identifikovala problem i videla odličnu priliku. Zamislila je metlice brisača za šoferšajbnu koje vozač može da kontroliše iz unutrašnjosti vozila. U to vreme retko da je kome palo na pamet da otkloni ovaj problem. To je bilo nešto što su vozači jednostavno prihvatili kao zdravo za gotovo i prilagodili se.

Kada se vratila u Alabamu, odmah je unajmila dizajnera koji joj je napravio uređaj na ručni pogon za čišćenje šoferšajbne, a lokalna kompanija joj je proizvela radni model. Zahtev za patentiranje brisača podnela je u junu 1903. i u novembru je dobila 17-godišnji patentni broj 743,801 za njen uređaj za čišćenje prozora od Kancelarije za patente Sjedinjenih Država.

Njen uređaj se, prema pisanju "National inventors Hall of fame", sastojao od poluge unutar vozila koja je kontrolisala gumenu oštricu na spoljašnjoj strani vetrobranskog stakla. Tom polugom se upravljalo tako to se ručica sa oprugom pomerala napred-nazad preko vetrobranskog stakla, a da bi se obezbedio kontakt između brisača i prozora, korišćen je protivteg. Uređaj je po želji mogao lako da se ukloni nakon završetka zime.

Slične naprave su bile napravljene i ranije, ali je njen uređaj za čišćenje vetrobranskog stakla bio prvi koji je zaista bio i efikasan. Jednostavan mehanizam i osnovni dizajn ostali su uglavnom isti, ali za razliku od današnjih brisača vetrobranskog stakla, ovi brisači mogli su da se uklone onda kada više nisu bili potrebni.

U vreme kada je Andersenova podnela zahteva za patent, automobili i nisu bili veoma popularni. Automobil Henrija Forda Model A još nije bio proizveden. Stoga, kada je pokušala da proda prava na svoj pronalazak preko poznate kanadske firme "Dinning and Eckenstein" 1905. godine, oni su odbili njenu prijavu. Tvrdili su da patent nema "komercijalnu vrednost koja bi garantovala njihovu prodaju".

Šta više, mnogi nisu mogli da vide vrednost njenog pronalaska i naglašavali su rizik da bi vozač bio ometen rukovanjem uređajem i pokretnim brisačima. Kako je posao proizvodnje automobila eksponencijalno rastao, i brisači su postepeno postajali standardni deo opreme kola.

Godine 1922. "Kadilak" je postao prvi proizvođač automobila koji ih je usvojio kao obavezne. Andersonova, međutim,  nikada nije profitirala od svog pronalaska, jer je njeno pravo na patent isteklo 1920. godine.

Još jedna žena, Šarlot Bridžvud, 1917. godine je patentirala "električni čistač vetrobranskog stakla", prvi automatski sistem brisača koji je koristio valjke umesto lopatica, ali ni ona, kao i Andersenova, nikada nije zaradila novac od svog izuma.

Andersonova je nastavila da živi od upravljanja Fermont apartmanima sve do 27. juna 1953 godine, kada je preminula u 87. godini. Pa iako su brisači vetrobranskog stakla Meri Anderson bili široko prihvaćeni u automobilskoj industriji i postali standardna oprema, ona nikada nije dobila naknadu za svoj izum.

Srećom, zaslužena zasluga stigla je 2011. godine, kada je uvrštena u Nacionalnu kuću slavnih.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.