Vreme čitanja: oko 6 min.
Da li ste znali da je žena izumela mašinu za pranje suđa? Džozefine Kohran: Ako niko drugi neće, ja ću sama
Vreme čitanja: oko 6 min.
Priča o nastanku jednog od najdragocenijih kućnih aparata
Ovo je priča o ženi koja je kao pronalazač preoblikovala ne samo svako domaćinstvo, već i ulogu žena kao preduzetnica.
Preporučujemo
Kako je patent Meri Elizabet Anderson zauvek promenio saobraćaj: Brisači - izum pre svog vremena
Kraj njene modne piste bio je početak glumačke karijere: Priča Deniz Ričards
Da ste bili posetilac južne obale Čikaga između maja i oktobra 1893. godine, naleteli biste na mestu nekadašnjih nenaseljenih močvara na čudesan prizor klasičnih grčkih hramova pun raskošnih karnevalskih vožnji i ogroman panoramski točak.
Ovaj naizgled magičan novi grad bio je zapravo "Svetska kolumbijska izložba" organizovana povodom proslave putovanje Kristofora Kolumba četiri stotine godina ranije, ali osmišljena kako bi se na njoj istakla industrijska snaga i domišljatost samouverene mlade američke nacije.
Baš tu, u Mašinskoj hali, gde su bili izloženi razni američki izumi, poput telegrafa i fonografa, bio je još jedan, noviji izum koji je masovno privlačio obožavaoce.
U čudnoj spravi od zupčanika, kaiševa i remenica nestao bi kavez sa više od 200 prljavih sudova, samo da bi se svega dva minuta kasnije ponovo pojavio čist, kao da je suđe ručno oprano. Kako prenosi "United States Patent and Trademark Office", sprava nazvana Garis-Kohran mašina za pranje sudova bila je jedini izloženi izum koji je izmislila žena.
Sudije izložbe bile su toliko impresionirane mašinom za pranje sudova da su joj dodelile najvišu nagradu za „najbolju mehaničku konstrukciju, izdržljivost i prilagođavanje njenom poslu“. To je upravo ono što je bilo potrebno pronalazaču ovog izuma - udovici preduzetnici po imenu Džozefina G. Kohran.
Rođena 8. marta 1839. u okrugu Aštabula, Ohajo, Džozefina je bila ćerka i unuka pronalazača i inženjera. Njen deda po majci, veteran Revolucionarnog rata po imenu Džon Fič, izumeo je prvi patentirani parobrod u Sjedinjenim Državama, a njen otac, Džon Garis, bio je građevinski inženjer koji je nadgledao brojne tkačnice vune, pilane i mlinove duž reke Ohajo.
Sa takvim poreklom, Džozefini je po prirodi i vaspitanju bilo u krvi da pronađe tehnološko rešenje ako naiđe na problem, a ako ono ne postoji, da ga sama izmisli. Ali prilike za inovacije bile su retke za Amerikanke iz 19. veka koje još nisu imale ni pravo glasa.
Džozefin se udala odmah nakon školovanja sa 19. godina za Vilijama A. Kokrana. Zajedno su imali dvoje dece: sina Halija, koji je umro sa dve godine, i ćerku Katarinu. Pošto nije uspeo da se obogati u kalifornijskoj zlatnoj groznici, Vilijam je porodicu preselio u vilu u Šelbivilu u Ilinoisu, a Džozefina je sa entuzijazmom i radošću preuzela ulogu društvenjaka.
Često su priređivali velike večera, na kojima je volela da koristi svoju kolekciju posuđa koje je datiralo još iz 1600-ih. Zato ju je veoma uznemirilo kada je otkrila da su ga sluge okrnjile - i to dok su ga prale.
U početku je preuzela na sebe da sama pere svoj fini porcelan, ali se ubrzo umorila od ovog dosadnog zadatka i počela da razmišlja. Bila je ubeđena da mora da postoji mehaničko rešenje koje će olakšati posao ne samo njoj, već i drugima.
- Ako niko drugi neće da izmisli mašinu za pranje sudova, ja ću to sama - obećala je ona, brzo skicirajući dizajn.
Otprilike u isto vreme, Džozefinin muž, koji se borio sa alkoholizmom, razboleo se i umro 1883. godine, ostavljajući joj samo 1.500 dolara i sve veći dug. Tako njen pronalazak održive mašine za pranje sudova više nije bio samo san, već hitna finansijska potreba.
Pronalaženje kompetentne pomoći da ostvari svoju zamisao pokazalo se teškim.
- Nisam mogla da nateram muškarce da rade stvari koje sam želela na moj način dok nisu pokušali i propali radeći onako kako su zamislili oni - žalila se Džozefina kasnije, dodajući: - A to je bilo skupo za mene. Znali su da nisam znala ništa akademski o mehanici i insistirali su da rade na svoj način sa mojim pronalaskom sve dok se nisu uverili da je moj način bolji, bez obzira na to kako sam došla do njega.
Džozefina je podnela svoju prvu patentnu prijavu u novogodišnjoj noći, 1885. godine kao „Dž.G. Kohran”, a već sledeće godine, uz pomoć mladog mehaničara po imenu Džordž Baters, počela je da radi u kolibi iza svog doma na oživljavanju prvog prototipa. Iako nije bila prva koja je zamislila mašinu za pranje sudova, kako prenosi "Vikipedija", ona je bila prva koja je koristila pritisak vode, a ne čistače za čišćenje posuđa. Pri tome, osmislila je i police posebno postavljene da drže sudove na mestu. Prethodne mašine za pranje veša su zahtevale od korisnika da posuđe preliju ključalom vodom.
Odmah posle Božića, 1886, Džozefina je primila "U.S. patent" broj 355.139 za njenu „mašinu za pranje sudova“.
Sledeći izazov bio je pronalaženje kupaca za izum. Želela je da prodaje mašine za pranje sudova direktno ženama.
- Kada dođe do kupovine nečega za kuhinju što košta 75 ili 100 dolara, žena odmah razmišlja šta bi drugo mogla da uradi sa tim novcem. Iako mrzi pranje sudova - koja žena ne pere sudove? Ali nije naučila da svoje vreme i udobnost smatra vrednim novca. Osim toga, ona nije odlučujući faktor kada je u pitanju trošenje relativno velikih suma za kuću - prisećala se kasnije.
Iz tog razloga, svoju prodajnu prezentaciju usmerila je na veće institucije, poput restorana i hotela. Godine 1887, bogati prijatelj ju je upoznao sa menadžerom čikaškog "Palmera", jednog od najpoznatijih hotela u SAD, koji je odmah kupio njenu prvu mašinu.
Sledeći na Džozefininoj listi bio je hotel "Šerman", ali ovoga puta je to morala da uradi sama. Iako je tada imala skoro 50 godina, odrasla žena iz njenog društvenog sloja i dalje nije izlazila iz kuće osim u pratnji muškarca.
- To je bila skoro najteža stvar koju sam ikada uradila, kada sam sama prešla preko velikog predvorja kuće Šerman. Ne možete zamisliti kako je bilo tih dana... da žena sama pređe hotelski hol. Nikada nisam bila nigde bez svog muža ili oca - činilo se da je predvorje široko milju. Mislila sam da treba da padam u nesvest na svakom koraku, ali nisam - i dobila sam narudžbu od 800 dolara kao nagradu.
Kompanija Garis-Kohran je poslovala, ali bez dovoljno kapitala da samostalno proizvodi mašine.
Potencijalni investitori delovali su zainteresovani samo ukoliko bi Džozefina dala ostavku i predala kompaniju na upravljanje muškarcima, ali je ona uporno nastavila dalje sama, bez investitora. Tako je Svetska kolumbijska izložba 1893. godine predstavila priliku koja se pruža jednom u životu da dobije publicitet i novu prodaju za svoje mašine za pranje sudova.
Porudžbine su skočile iz restorana i hotela širom Ilinoisa i susednih država, a Džozefina je kasnije pronašla i kupce u bolnicama i koledžima. Veliki model mašine za pranje sudova Garis-Kohran mogao je da opere i osuši 240 sudova za dva minuta, oslobađajući osoblje od obaveza pranja sudova i štedeći preduzećima ogromne količine novca.
Oko 1898. godine, Džozefina je otvorila sopstvenu fabriku, sa Džordžom Batersom kao menadžerom, i pokrenula sopstvenu kompaniju, proširivši prodaju čak na Aljasku i Meksiko. Uprkos njenim naporima, kućni modeli su i dalje koštali oko 350 dolara, što je bilo preskupo za većinu domaćinstava, koje uglavnom nisu imale ni dovoljno veliki bojler da podnese potrebnu količinu tople vode. Njeni najpouzdaniji kupci ostali su hoteli i restorani.
Dana 3. avgusta 1913. godine, u 74. godini, umrla je kod kuće u Čikagu, po većini izveštaja, od moždanog udara ili „nervne iscrpljenosti“. Ispratile su je dugačke čitulje i počasti koje su trajale danima nakon njene smrti.
Džozefina je dobila drugi, posthumni patent 1917. za poboljšanu verziju njen mašine za pranje sudova. Njena želja da svaka kuća ima svoju mašinu za sudove počela je da se ostvaruje tek 60-ih godina prošlog veka, ali je zato zahvaljujući svom snu primljena u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača 2006.
- Da sam znala sve što znam danas, kada sam počela da stavljam mašinu za pranje sudova na tržište - rekla je Džozefina pred kraj svog života - nikada ne bih imala hrabrosti da počnem. Ali tada bih propustila jedno divno iskustvo.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Ko je Paloma Pikaso? Od ćerke poznatog slikara do umetnice u svetu nakita, zauvek prepoznatljiva po - karminu
Ko je bila stjuardesa Nirja Banot? Sećanje na heroinu koja je pre 38 godina spasla 340 putnika od terorista
Maltretirali su je u školi jer ima dvostruko ime, male grudi i pune usne: Model Rouzi Hantington Vajtli
Crnogorska princeza, poslednja italijanska kraljica Jelena Savojska: Život vladarke predložene za sveticu
Video: Dr Dragana Rogulja, srpska naučnica i profesorka na Harvardu, o epohalnom otkriću njenog tima
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Ona
Ovaj španski grad proglašen je Zelenom prestonicom Evrope za 2024. godinu
Vaš vodič do dobrog zdravlja: Priče o prevenciji bolesti, pobedi i istrajnosti su nepresušni izvor inspiracije
Ko je Paloma Pikaso? Od ćerke poznatog slikara do umetnice u svetu nakita, zauvek prepoznatljiva po - karminu
