Animirani film "Seljaci": Prioritetni uslovi za opstanak porodice su uvek bili ispred sudbine bilo koje žene

Srpskoj i poljskoj publici će uskoro biti predstavljen film “Seljaci”, koji je adaptacija istoimenog romana poljskog nobelovca Vladislava Rejmonta, u režiji Dorote Kobjele i oskarovca Hjua Velčmana. Tokom stvaranja ovog ostvarenja primenjena je tehnika oslikavanja animacije, a naši slikari i slikarke su tvorci ovog dela projekta. Oni će unaprediti tehniku animacije još fluidnijim i organskijim slikarskim postupkom, koja će biti evolucija u animaciji uljanog slikarstva pomerajući granice animiranog filma.

Kako je film pri samom završetku, razgovarali smo sa ljudima koji u procesu produkcije učestvuju od samog početka i koji najbolje razumeju kako ovako zahtevnu radnju, okolnosti i likove treba verodostojno i predstaviti ovom, za javnost, do sada nepoznatom tehnikom.

Lenka Krstić je slikarka koja je završila Akademiju klasičnog slikarstva, a za Ona.rs kaže da se u projekat odlično uklopila jer se ovde traži akademski realizam.

- Ovo je roman o četiri godišnja doba i predstavljanje tog seoskog života u 19. Veku. Nama je bilo jako interesantno, sama činjenica što se sve slika i svaki frejm se ručno oslikava - priča slikarka.

Na ovom projektu radi više od 16 slikarki, a među njima je i Lenka, koja nas je uvela u samu priču i objasnila stvaralački proces.

- Mi smo dobili čitav materijal nasnimljen sa glumcima i dobijamo fotografije kao sekcije, recimo, jednog pokreta i onda radimo sekciju po sekciju; recimo kako se neki lik rotira, mi tako radimo deo po deo i dobijemo čitav taj tok, pokret koji teče i koji je veoma fluidan.

- Proces je složen, ima nekoliko faktora. Poenta je da pogodimo karaktere i njihovu facijalnu ekspresiju, to je nužno, ali i ta atmosfera u sceni. Dobijali smo najrazličitije scene - u pejzažu, u zatvorenoj prostoriji, scena plesa, Jagna i Antek u ljubavnom činu. Najbitnije je dočarati čitavu tu atmosferu, koja onda samim tim utiče i na emociju onoga ko gleda.

Položaj žene je u tom periodu bio veoma težak - protagonistkinja Jagna je mlada devojka od nekih 19 godina i nju zbog statusa udaju za dosta starijeg udovca.

- Jagna dolazi da živi sa njim, ali se zaljubljuje u njegovog sina Anteka. Tu nastaje taj problem, viđenje njene ličnosti kroz seosko stanovništvo. Meni lično, moj stav je da je priča za trenutak podseća na film “Malena” sa Monikom Beluči, zato što je bukvalno prognana iz sela zbog nekih svojih odluka, zbog toga što je sebi “dozvolila” da se na taj način poveže sa Antekom - kaže Krstić.

Lenka nam je i otkrila da kraj nije onakav kakav očekujemo, da Jagna nije izvojevala svoju pobedu, samostalnost.

- Mislim da nije izgubila volju koliko je izgubila dostojanstvo i koliko je društvo osudilo zbog nekih njenih odluka koje mislim da su svojstvene tim nekim godinama.

Lenka je dve godine na projektu. Ovako dug period je potpuno razmuvljiv, jer je nekada, kako nam ona kaže, za jedan frejm potrebno i 12 sati slikanja. Neke scene je radila i po tri meseca.

Njena koleginica, Nina Puhar je slikarka po vokaciji, ali uživa u animaciji i ovaj projekat je njoj doneo i ličnu i profesionalnu satisfakciju.

- Ja na sve ovo gledam kao na jedno umetničko delo tako da, samim tim, ovo posmatram kao slikarka, ali saosećam, ovo je jedna lepa tema koja treba da se obradi i o kojoj treba da se govori. Biće zanimljiva publici i poučna.

O Jagni nam govori iz svog ugla, pozivajući se na viđenje stvaralačkog procesa ovog lika.

- Ona je devojka koja je potpuno nesnađena, meni barem tako deluje, tako je doživljavam. Ona često na svom izrazu lica ima taj osećaj zbunjenosti, uvek je u blagoj patnji, retko kad sam je slikala u tim scenama gde je vesela. Uglavnom sam slikala scene gde ona priča sa nekim i neko kritikuje njeno ponašanje. Dobijala sam takve momente gde ona ne zna kako samu sebe da odbrani ni da objasni svoj položaj i baš se vidi da je neshvaćena.

Za sve one koji se pitaju kako dvadesetak ljudi može da stvori nešti uniformno i da to izgleda kao celina, Lenka bliže objašnjava kako se sve to sjedinjava.

- Svako od nas ima posebna rukopis i nemoguće je da se u potpunosti svi poklopimo, međutim, nama na primer, pre odobrenja svakog prvog frejma, tj. prve slike koju naslikamo za svaku scenu, moramo sve poteze i sve boje da dovedemo u jedan određen sklad da bismo bili u skladu sa svim ostalim scenama i ostalim slikarkama i slikarima. Ceo proces je veliko usklađivanje veština potrebama filma. Publici sve to izgleda kao da je radila jedna osoba.

Vladimir Vinkić je supervizor slikara i slikarki, a prethodno je radio i na filmu “Loving Vincent”, koji je svojevremeno bio nominovan za nagrade Oskar, BAFTA i Zlatni globus, a gde je ova tehnika prvi put  primenjena.

- Naša producentkinja Dobrota Kobjela je odlučila da ekranizuje ovo delo jer joj se negde učinilo najzanimljivijim i najpribližnijim onome što se danas dešava takođe u društvu jer se radi o mladoj devojci koja živi na selu i koja je naterana da se uda za starijeg muškarca, a u ljubavi je sa njegovim sinom. Rediteljka je odlučila da se bavi tim socijalnim dešavanjima u romanu, o tome šta se tu zaista dešava i da bi objasnila kakav je položaj te mlade devojke tada bio i kakav je sad, donekle. Verovatno su zato i izabrali da rade film jer je to tema koja se i dan-danas obrađuje i dan-danas se svi sa time negde susrećemo, a u ovom filmu je to prikazano.

Sa njime se slaže i Jelena Angelovski - koproducentkinja.

- Rediteljka i scenariskinja Dorota Kobjela se odlučila za liniju priče koja prati mladu devojku Jagnu, koja živi sa majkom na selu. Ona je veoma lepa i atraktivna mlada žena i naravno zbog svoje prisutnosti u selu i koja daje taj jedan snažan patrijarhalan model, ona na kraju zbog različitih sukoba i situacija u kojima se nalazi biva proterana iz sela.

Prioritetni uslovi za opstanak porodice su ipak ispred sudbine bilo koje žene koja na kraju žrtvu uvek podnosi stavljanjem svoje sreće po strani.

- Zbog svoje afere ona biva odbačena od strane čitave zajednice i ovde je posredi ta nemogućnost žene u to vreme da se izbori za svoj glas, za svoju poziciju i samo nam još jednom potvrđuje da su ti veoma vidljivi, često i nevidljivi mehanizmi patrijarhata zapravo vrlo jaki i oni često dolaze od nama najbližih osoba. U tom smislu veoma je zanimljiv odnos između Jagne i njene majke. Jagnina majka je ta koja je na neki način uvlači u tu vezu sa Gorinom, postavlja tu materijalnu sigurnost i socijalni status ispred Jagninih potreba i na neki način podržava tu njenu ulogu jedne neme, potčinjene žene u tom sistemu - zaključuje Angelovski.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.