Ko je bila Irina Kantakuzin: Tragičan lik Proklete Jerine kome je narodno predanje učinilo veliku nepravdu

Ona je rođena kao Irina Kantakuzin, ali je u narodnoj tradiciji ostala poznata kao Prokleta Jerina.

Kasnije nazvana Jerina Branković, bila je srpska despotica, poreklom Grkinja iz porodice Kantakuzina, žena despota Đurđa Brankovića (vl. 1427 — 1456), za koga se udala 26. decembra 1414. Nakon Đurđeve smrti 1456. godine vladala je Srbijom kao despotica-regent, i to jedva više od godinu dana.

U noći 2. maja 1457. godine umrla je, prema jednim izvorima, kao monahinja u manastiru na Rudniku, dok ju je prema drugima otrovao njen sin Lazar, kako bi okončao majčino regenstvo i preuzeo vlast.

Despot Đurađ smatran je jednim od najbogatijih vladara Evrope, a prema predanju, lovci na dragocenosti vekovima su u smederevskom gradu tragali  za zakopanim “blagom Proklete Jerine”. Čak se i danas veruje da ispod tvrđave u Smederevu postoje neotkriveni lagumi puni zlata.

Žena koja je podigla Smederevo

Ne zna se tačno godina njenog rođenja, zbog čega se uzima da je to približno bila 1400. godina, u Konstantinopolju. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin, koji je imao titulu sevastokratora od decembra 1357. i despota Moreje 1383. Dimitrije je bio unuk vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina.

Jerina se za Đurđa Brankovića udala 1414. godine. Prema istorijskim izvorima, ona je bila druga despotova žena, ali je ime njegove prve žene ostalo nezabeleženo. Zna se da je sa njom imao ćerku Jelenu i izvesno da je bila trapezuntska princeza. Za Maru, Đurđevu navodno najstariju kćerku, ne zna se pouzdano da li je bila Jerinina ćerka ili Đurđeva ćerka iz prvog braka.

Sa despotom Đurđem Jerina je imala petoro dece, Todora, Grgura, Stefana, Lazara i Katarinu Branković. Turci su 1441. zarobili Grgura i Stefana Brankovića i 8. maja te godine ih oslepeli po naredbi sultana Murata II. Prema legendama, kako prenosi "Wannabe Magazin", Stefan je oslepeljen tako što su mu iglom boli oči, dok je nekoliko sati sedeo miran i vezan, primoran da gleda samo u jednu tačku.

Za Jerinu može da se kaže da je bila tragičan lik, kome je narodno predanje učinilo veliku nepravdu. Ostala je nepopularna i nazvana Prokleta Jerina najviše zbog izgradnje grada Smedereva, tadašnje nove srpske prestonice.

Prema legendi, njena kratka vladavina bila je surova. Naime, narod je 11 godina teran na kuluk - prisilan i neplaćen rad, od početka izgradnje smederevske tvrđave 1428. godine, koju su zidali grčki neimari. Mnogima nije bila jasna svrha izgradnje ove ogromne tvrđave, pa su to pripisali Jerininom hiru.

Kako je radovima rukovodio Jerinin brat Đorđe Kantakuzin sa grčkom vojskom, to je dodatno stvaralo nezadovoljstvo u narodu i dovelo do toga da ona zauvek bude upamćena kao surova despotica. Ono što joj posebno nikada nije oprošteno je to što se Đurđeva i njena ćerka Mara 1435. godine udala za sultana Murata II.

I smrt despotice Jerine obavijena je legendom. Mada nema istorijskih dokaza, pesnici Momčilo Nastasijević u muzičkoj drami “Despot Đurađ Branković” i Vojislav Ilić u pesmi “Pećina na Rudniku” prihvatili su legendu o materoubistvu, prema kojoj je nesrećnu ženu otrovao njen najmlađi sin Lazar u Ostrovici, tako što joj je sipao otrov u salatu.

Istina u redovima narodnih pesama

Legenda o Prokletoj Jerini nastavila je da živi u prozi i poeziji. Po njoj je nazvan roman "Senka despotice" Vidana Nikolića, u kasnijim izdanjima nazvan "Prokleta Jerina".

Njenu reputaciju najviše su izgradile narodne pesme.  Pram pisanju "Vikipedije", u bugarštici "Jerina žena Đurđa despota, njezina bratanica i Damjan Šajnović", ona se sveti Damjanu jer odbija njenu bratanicu Maru i zatvara ga u tamnicu iz koje ga pušta tek kada je despot Đurađ saznao za to. U pesmi "Đurđeva Jerina", u poslednjim stihovima krivica za propast Srbije pada na direktno na nju, i kletvu koja je sustiže.

Ona je uvek bezkompromisno prikazana kao bezosećajna majka, koja udaje ćerku za Turčina, nevernika kako bi sačuvala zemlju i u njoj vladala. U "Dva Despotovića" Jerina nagovara ćerku Maru da oslepi svoja dva brata kada joj dođu u posetu i nesreća njenih sinova nimalo je ne pogađa.

U narodnoj pesmi "Oblak" Radosav pevač Jerinu prikazuje kao oholu, surovu vladarku, koja je svesna svoje moći i pokazuje da njeno zlo nema granice. U deseteračkim pesmama zabeleženim u 19. veku, Jerina je prikazana kao samovoljna, okrutna žena, koja povređuje, muči, pa čak i želi smrt svoje dece, da bi sačuvala vlast i bogatstvo.

Postoje čak i dve pesme u kojima je Jerina prikazana kao neverna žena. One se nalaze u Erlangenskom rukopisu pod brojem 18 i 186. U jednoj ona zavodi Damjana Šainovića, a u drugoj mladog Milkina.

Međutim, u stihovima bugarštice "Kad je Đurađ Branković stavio Janka vojvodu u tamnicu" Jerina je prikazana kao majka koja tuguje za sinom i traži od muža da ga osveti. Nema ni traga od njene zlobe i želje za uništenjem sopstvene dece, koja je opisana u drugim pesmama.

Takođe, u pesmama "Ženidba Đurđa Smederevca" i "Kad je Janko vojvoda udarao Đurđa despota buzdohanom" Jerina je prikazana kao verna žena, koja, iako ne mari za živote drugih, svome mužu nikada ništa nažao nije učinila. Ona u njima, zapravo, rešava važne državne probleme i donosi najteže odluke umesto svog muža.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.