Epska pesnikinja Nada Pantović Benderać: Volela bih da nove generacije nauče ko su, da bi znale gde će stići

Ona je Nada Pantović Benderać, epska pesnikinja rođena u Crnoj Gori.

U rodnoj Pivi, podno Durmitora živela je do pete godine kada se preselila u Foču, sadašnju Republiku Srpsku. Ali ako je pitate, reći će vam da joj je srce u Herceg Novom, gde je i napisala svoje prve stihove.

Nada pisanjem pokušava da sačuva od zaborava nekadašnje vrednosti, a duh porodice i ljubav prema rodu i grudi za nju je iznad svega. U toj borbi za očuvanje tradicije pesnikinja, osim svojom pisanom reči, učestvuje i kroz posebne kružooke, društveni život koji okuplja njene istomišljenike, poete i pisce, koji svi zajedno na velika vrata vraćaju gusle i epsku pesmu u život kao vid borbe i odgovor društvu i novim vrednostima koje prkose porodici i tradiciji.

U svet poezije ušla je preko druženja i poznanstva sa epskim pesnikom Slavkom Peroševićem.

- Moje pesme uglavnom se odnose na rodoljublje, moj život u Pivi i tradiciju koja se polako gubi, a koju pokušavamo na neki način da očuvamo i održimo. I uspevamo, jer u zadnje vreme dosta mladih se uključuje u epsku pesmu, u rodoljublje, u tradiciju, u pisanje, i u guslarska društva, što je veoma bitno. Gusle se vraćaju na velika vrata, i sama činjenica da je pevanje uz gusle uvedeno pod zaštitu UNESKO-a, znači da smo postigli dosta toga - počinje razgovor za Ona.rs pesnikinja Nada Pantović Benderać.

Upitana koji su njeni motivi da piše, kratko odgovara da svaka reč koja se napiše - ostaje.

- Ona ne mora biti ni toliko vredna, ali će je neko pročitati i reč će ostati. Tada ćemo znati ko smo i gde smo. Znate, kada drvetu odsečete koren, ono nestaje, suši se. I čoveku, kada isečete koren, i on nestaje - ističe Nada, koja tuguje što se u vremenu novih vrednosti polako gubi taj identitet: - A ljudi koji ne znaju ko su, ne znaju ni gde idu. Narod koji ne pamti prošlost, on nema ni budućnost.

Za Nadu je pored Crne Gore, Srbije i Republike Srpske i Kosovo i Metohija nepresušna tema od Njegoša do današnjih dana. Kako kaže "Kosovo smo mi". Isto veli i za gusle.

- Gusle - to smo isto mi. Postoji rečenica "gusle moje od javora suva, vas Srbin pet vekova čuva". Znate, Srbi su uz gusle opstajali, i kad su umirali, i kad su ginuli, i kad su se radovali... gusle su bile prisutne. Postoji priča, mislim da je Momo Kapor ispričao, negde u Hercegovini, kada je čovek došao iz rata kući, nakon što su mu svi pobijeni i sve od života nestalo. Od tuge se zatvorio u četiri zida, a onda je peti dan izašao pred kuću i počeo da gusla. Svi su mislili da je poludeo, međutim on je na taj način lečio dušu. I zato je moje pisanje posvećeno baš toliko tradiciji i za te gusle koje su naš opstanak. Kod nas u Pivi svaka kuća je imala gusle, crnogorsku kapu sa četiri slova i sliku Njegoša - priseća se pesnikinja čiji je pokojni suprug, Slobodan Benderać iz Trebinja, izrađivao gusle, i između ostalog jedne napravio posebno sa posvetom svojoj Nadi.

Na pitanje kako, i kao žena i kao umetnik, vidi danas ulogu žena u Crnoj Gori i kako se ona razlikuje od tradicionalne crnogorske žene, pesnikinja se priseća:

- Kad se vraćate u prošlost, uloga žene je bila jako bitna, ali je ona bila sklonjena. Žene su vodile kuću, domaćinstvo, sve je stajalo na njima, ali neprimetno. One su vodile ćutanjem. Domaćin je bio glava kuće, ali je žena bila ta koja je sve vodila. Za razliku od današnjih žena. Na neki način nametnule smo sebi previše toga, od ravnopravnosti, slobode, emancipacije... a u stvari smo napravile sebi medveđu uslugu. Ne ide sve to zajedno, ne može sve da se postigne i onda tu ima mnogo problema. A žene u prošlosti, znate, one su bile stub porodice. Ja se sećam tih žena kao dete. One su dočekivale i ispraćale, školovale decu, svekra i muža poštovale, i sve je to nekako bilo u tišini i miru, vođeno jednom rukom, koja je zaista bila "majka". Majka, kako kaže vladika Nikolajević, biće najbliže Bogu.

Danas je, kaže, to sve modernije, emacipovanije, i slaže se da moramo da idemo napred, i da su promene normalna pojava, ali misli da u svemu tome svi mi gubimo pomalo sebe.

- Gubimo tradiciju, poreklo... Moramo decu da učimo da žive neki normalan život, ali i da znaju ko su, da znaju kojim putem idu i odakle potiču, gde su im koreni. Jer ako izgube koren, gube sebe. Mi moramo da se borimo za opstanak na ovim prostorima. I tako nas nestaje i mnogo nas manje ima svaki dan.

No, pesnikinja ne misli da su sve vrednosti izgubljene.

- Još postoji tradicija u Crnoj Gori u manjim sredinama i ima dece koja su vaspitana u tom duhu. Na kraju krajeva, to se videlo na litijama, koje su bile predivne. I to je jako bitno. Mislim da ljudi koji veruju ipak imaju neki duhovni mir, jer čovek koji ne veruje ni u šta, spreman je da uradi svašta, a ako u nešto verujete, ipak je to drugačiji put. A u tim litijama je bilo mnogo omladine, žena, majki i dece, i bilo je veličanstveno. Mnogo pesama je napisano o tim litijama i još dugo se neće ponoviti nešto tako - uverena je.

O tome da li se duh porodice u Crnoj Gori promenio, Nada odgovara pozitivno.

- Jeste, ali ne svugde. Ima mesta gde i nije. I znate šta, zadnjih godina se ljudi vraćaju na sela, na dedovinu. Obnavljaju ta imanja preko leta i dovode decu koja onda polako počinju donekle da saznaju ko su i šta su. Nažalost danas će mlada žena radije da živi kao podstanar u gradu nego u sopstvenoj kući na periferiji. Ali to je donelo neko novo doba - sa setom objašnjava pesnikinja.

Ipak, stariji, a i ona među njima, ne prepuštaju sve slučaju. Neumorno organizuju epske i guslarske večeri, pa tako podseća da su nedavno bili i dani Radovana Bećirovića - Trebješkog (čuveni crnogorski narodni pesnik i guslar) u Šavniku, gde su učestvovali guslari iz Srbije i Crne Gore,  epski pesnici, ali i mnogo običnog sveta.

- To vam je stalna borba, kao sa vetrenjačama. Nije tako jednostavno. Pojedinačno se borite, pišete te pesme, pokušavate da promenite nešto preko njih. Način pisanja, o ljubavi prema zemlji, domovini, rodnom kraju... Ima ljudi koji to prihvataju, ali i onih koji ne. Ali ja sam to što jesam i zauvek ću tvrditi da treba da ostanemo verni tradiciji, porodici i životu u svojoj zemlji. I Srbija ima pesnika koji zaista neguju epsku pesmu i tradiciju. I na taj način se opstaje. Jer da nije oduvek pisano, i da nije bilo tih gusala i pesama, ni mi danas ne bi znali mnogo što šta se odigralo na ovim prostorima. A sve je zapisano i vekovima će neko to da čita posle nas - ističe s ponosom Nada.

Pesnikinji je drago kada vidi mlade ljude koji se vraćaju tradicionalnim vrednostima, jer smatra da su ljudi dobili previše slobode, a da je nismo iskoristili u pravom smislu kako bi trebalo. Upitana da li su njene pesme kritika ili pohvala društva, kaže - i jedno i drugo.

- Ima tu i kritike i pohvale. To je vid borbe, bunt, prema svemu što se negira i potcenjuje staro. To što je došlo neko novo, moderno doba, ne znači da trebamo da odbacimo sve staro. Treba to novo prihvatiti istovremeno sa našom prošlošću, sa našom istorijom, sa pričama o našim junacima i našim precima, da znamo odakle smo došli. Zato to i pišem jer bih volela na taj način da nove generacije uče od trenutka rođenja, da znaju kojim putem da idu, da znaju ko su, da bi znale gde će stići.

Nada, iznad svega želi, kako kaže, da "opstanemo na ovim prostorima, da nas bude još više".

- I da budemo zajedno. Jer ako nismo zajedno, i naša vrata zatvaramo, a nekome ko nam nije baš prijatelj otvaramo, onda to neće biti dobro. Na taj način, tim pisanjem i tim skupovima, poetskim večerima, pesmama... tako se, ne samo pesnici, već i obični ljudi okupljaju. Epska pesma, tradicija i život polako ulaze na velika vrata na ovim prostorima i mislim da treba još više da se borimo i da još više pišemo da bi opstali  - zaključuje Nada i dodaje:

- A ako se nekome ne sviđa - ne mora da čita. Ja ću da pišem. Zato što želim da ostane zabeleženo, jer znam da će se svaka reč nekada negde pročitati i da će ljudi onda znati da je postajala neka druga tradicija i neki drugi način života koji je možda bio vredniji nego ovaj danas.

Ceo intervju sa epskom pesnikinjom Nadom Pantović Benderać možete da pogledate u videu na početku teksta. 

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.