Klara Cetkin: Neustrašiva, hrabra i smela žena zbog koje slavimo 8. mart i svoja prava

Foto: Wikimedia/Karl Pinkau

Ženska prava i ravnopravnost su oduvek bile tabu teme. Srećom, situacija je danas bolja nego što je bila i to zahvaljujući ženama iz prošlosti koje su postavile čvrste temelje.

Preporučujemo

Jedna od njih je Klara Cetkin - uticajna nemačka političarka i borac za ženska prava.

Klara je rođena na današnji dan 1857. godine, a njena životna priča i borba su veoma inspirativne.

Klara Cetkin je bila jedna od najuticajnijih žena u socijalističkim i ženskim pokretima u Evropi krajem 19. i početkom 20. veka.

Cetkinova je bila nepopustljiva u podršci ženskim autonomnim organizacijama u okviru socijalističke partije. Ova pozicija dovela je do mnogih neslaganja sa muškim rukovodstvom Nemačke socijaldemokratske partije.

8. mart slavimo njenom zaslugom

Na Prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji 1910. u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale, tada već proslavljena nemačka socijalistkinja Klara Cetkin predložila je da se jedan dan u godini posveti ženama. Njena sugestija je prihvaćena i prvi Dan žena obeležen je 19. marta 1911. godine.

Kasnije je to promenjeno u 8. mart, jer su toga dana 1917. žene u Sovjetskom Savezu dobile pravo glasa.

Foto: Profimedia/AKG

Klara je zahtevala jednake plate za žene i muškarce, zalagala se i za pravo glasa žena i generalno za poboljšanje položaja žena u društvu, ali i jednakost kod odgajanja deteta. Govorila je da bi brak trebalo postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja i da oba roditelja budu odgovorna za odgoj dece, ne samo majke.

Prva ljubav je bio velika podrška

U Lajpcigu, gde se školovala, upoznala se sa krugom ruskih studenata i tu je srela i ljubav svog života, socijalistu Osipa Cetkina.

On je uhapšen nakon policijske racije na jednom tajnom Kongresu socijaldemokrata i proteran iz zemlje. Otišao je u Francusku, a Klara se 1883. godine preselila u Pariz kako bi opet bila sa njim. Uzela je njegovo prezime, ali se nikada nije udala za njega da ne bi izgubila nemačko državljanstvo.

U Parizu je na svet došlo i njihovo dvoje dece - Maksim i Kostja. Porodica je živela na rubu egzistencije, a preživeli su samo zahvaljujući solidarnosti ruskih prijatelja. U godinama njenog boravka u Parizu Klara se izučila za posao novinarke i prevodioca. Na Drugoj internacionali održanoj u Parizu 1889. godine, u čijoj je organizaciji pomagala i Klara, čitala je referat o pravima žena koji je doprineo tome da se žene još više angažuju u socijaldemokratskom pokretu.

Kada se Osip teško razboleo, bilo je to za Klaru najteže doba. Pored brige za decu i egzistencijalno održanje porodice, Klara je čuvala gotovo nepokretnog supruga, koji je umro 1889. godine, piše "Socialism".

Posle 11 godina od smrti njene prve ljubavi, Klara se udala za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Fridriha Cundela i živela je zajedno sa njim i svoja dva sina u Štutgartu.

Bila je u zatvoru više puta

Uz druge antiratne aktivnosti, Cetkinova je organizovala međunarodnu žensku antiratnu konferenciju u Berlinu 1915. godine. Zbog antiratnih stavova bila je hapšena nekoliko puta tokom rata.

Godine 1916, Klara Cetkin je bila jedna od saosnivača Spartakističke lige i Nezavisne socijaldemokratske stranke Nemačke, koja se 1917. godine otcepila od svoje matične stranke, SPD-a, zbog neslaganja sa njenim proratnim stavovima.

Bila je narodna poslanica od 1920. do 1933. godine u nemačkom parlamentu. Intervjuisala je Lenjina o "ženskom pitanju", 1920. godine.

Foto: Wikimedia/ Badia, Gilbert: Clara Zetkin. Eine neue Biographie, Dietz Verlag Berlin

Do 1924. godine, Klara Cetkin je bila članica centralne kancelarije KPD-a. Od 1927. do 1929. godine bila je članica partijskog centralnog komiteta. Takođe je bila članica izvršnog komiteta Kominterne od 1921. do 1933. godine, a 1925. je izabrana za predsednicu nemačke levičarske humanitarne organizacije "Rote Hilfe".

Kada su Adolf Hitler i njegova Nacistička partija preuzeli vlast, KPD je izbačena iz Rajhstaga, nakon požara 1933. godine. Klara Cetkin poslednji put odlazi u izgnanstvo, ovoga puta u Sovjetski Savez.

Tamo je umrla 20. juna 1933. godine, sa skoro 76 godina. Sahranjena je pod zidinama Kremlja u Moskvi.

Uprkos njenom doprinosu i borbi za emancipaciju žena kroz socijalističku revoluciju, nije lako pronaći informacije o njenom radu i životu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.