Diva Žanka Stokić: Udala se sa 14 godina, gluma joj obeležila život, zbog nje je i osuđena

Foto: Wikipedia

Žanka Stokić je rođena u Velikom Gradištu, posle rane smrti oca majka joj se preudala za sveštenika koji, prema rečima njenog biografa "nije bio preterano oduševljen Živaninim prisustvom".

Preporučujemo

Majka joj umire sa 28 godina i brigu o njoj preuzima ujak iz Zaječara, koji je udaje za lokalnog zanatliju, 14 godina starijeg od nje. U tom gradu upoznaje putujuću glumačku trupu, gde se najpre zapošljava kao pralja. Muž joj je to branio i fizički je maltretirao. Posle tri pokušaja bekstva, u zaštitu ju je uzeo Aca Gavrilović koji je kasnije postao njena velika ljubav.

Prvi put se pojavila pred pozorišnom publikom 1902. godine u predstavi "Bračne noći" u ulozi Terezije i tada ju je osvojila. U Varaždinu je 1907. godine dobila i prvu dramsku ulogu - igrala je udovicu u komadu „Nada“. Ona se godinu dana kasnije udala po drugi put i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali da se završio sa bolnim uspomenama.

Premijera Nušićeve "Gospođe Ministarke" izvedena 25. maja 1929. godine u režiji Vitomira Bogića. Navodno je Branislav Nušić pišući „Gospođu ministarku“ mislio baš na Žanku.

Prekretnica u karijeri se desila u avgustu 1911. godine, kada je gostovala u Beogradu. Tu ju je zapazio upravnik Narodnog pozorišta Milan Grol, mesec dana kasnije primljena je za privremenog člana, a ubrzo postaje i stalni član.

Za veliki jubilej, 25 godina rada, četiri sata je primala čestitke i poklone u skadarlijskoj kafani „Dva jelena“. Predato joj je i 160.000 dinara u gotovini i tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu.

Branislav Nušić u svečanom odelu sa odlikovanjima / Foto: Wikipedia

Pred Drugi svetski rat zaljubila se u mladog Jevrejina Morisa Pijadu. Vezu su započeli 1940, a već 1941. Nemci Morisa Pijadu i njegovu porodicu interniraju najpre u Beogradu da raščišćavaju ruševine, a zatim ga odvode u logor smrti, piše "Bbc.com".

Za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu igrala je u pozorištu i učestvovala u radio-emisijama, zbog čega je komunisti, odmah po dolasku na vlast 1945. hapse i osuđuju na kaznu osmogodišnjeg gubitka nacionalne časti zbog navodne saradnje sa okupatorom i domaćim izdajnicima.

Žanka nije imala branioca, a za vreme saslušanja pred sudom objašnjavala je da je težak dijabetičar, da do insulina nije mogla da dođe zbog nestašice lekova, te da joj je novac bio potreban da ga nabavi na crnom tržištu.

Posle dužeg većanja, osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti. Kazna je bila i društvenokoristan rad i određeno joj je da čisti ulice.

U leto 1947. godine posetio ju je Milivoje Živanović i saopštio da joj je sve oprošteno. Dolazi i Bojan Stupica, prethodno dobivši saglasnos da Žanku može da angažuje u novom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Međutim, umrla je tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju.

Po njenoj želji, na grobu je otpevana pesma „Oj Moravo“. Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda.“

Godine 1991. snimljen je film „Smrt gospođe ministarke“ u režiji Save Mrmaka koji govori o životu Žanke Stokić u posleratnom periodu. Ulogu Žanke je odigrala glumica Svetlana Bojković.

Pola veka posle Žankine smrti, u Rabrovu joj je podignut spomenik, a Narodno pozorište i „Večernje novosti“, na inicijativu Mire Stupice ustanovili su nagradu s njenim imenom - „Velika Žanka“. Priznanje se dodeljuje „glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojim stvaraličkom zrelošću i bogatstvom glumačkog života“.

Država Srbija i Crna Gora je štampala poštanske markice sa njenim likom.

Požarevački odbor Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava je u oktobru 2006. godine podneo zahtev za rehabilitaciju Žanke Stokić, a tom zahtevu se pridružilo i Narodno pozorište iz Beograda.

Odlukom Okružnog suda u Beogradu Žanka Stokić je rehabilitovana 3. marta 2009. godine. Sud je utvrdio da je Žanka Stokić u vreme početka Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu, da nije bila politički aktivna i da je izrečena kazna zasnovana na političkim i ideološkim razlozima.

Dobitnica je Ordena Svetog Save petog i četvrtog reda. Umrla je na današnji datum 1947. godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.