Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr: Egzistencijalna ljubavna priča

Ona je bila majka modernog feminizma, a on otac egzistencijalizma. Zajedno, ova dva intelektualca, delili su poluvekovno partnerstvo koje je prkosilo svim konvencijama i njihovog i našeg vremena.

Od 1929. godine, kada su se Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr sreli na istom elitnom postdiplomskom studiju filozofije, pa sve do trenutka kada su sahranjeni rame uz rame na čuvenom  "Cimetiere du Monparnasse", delili su i posao i živote jedno drugog - a da nikada nisu delili dom.

De Bovoar i Sartr bili su i drugovi i konkurencija na Sorboni 1929. godine, gde su studirali za agregat iz filozofije, tada veoma prestižnu diplomu. Tako je ostalo ubeleženo da iako su Sartrove ocene tada bile mnogo bolje od de Bovoarinih, ona je sa svega 21. godinom bila najmlađa osoba koja je u tom trenutku položila ispit na ovom elitnom mestu.

Sloboda izbora

U oktobru te godine, njih dvoje su započeli svoje romantično partnerstvo, koji je bio u njihovom maniru - eksperiment o ličnoj odgovornosti i otvaranja srca. De Bovoar, koja je inače prkosila društvenim pritiscima u dotadašnjem životu time što se odrekla katoličke vere, ostala je dosledna svom odupiranju društvenim normama i odbila Sartrovu ponudu za brak.

Umesto toga, sklopili su sporazum koji je odbacio sve ono što je ovaj jedinstveni par smatrao buržoaskim licemerjem – patrijarhalno očekivanje da se oženjeni muškarci upuštaju u vanbračne veze i lažu svoje žene, koje se, zauzvrat, stoički pretvaraju da o tome ništa ne znaju.

Umesto da se pretvaraju da su monogamnoj vezi, oni su se odlučili na slobodu da se upuštaju u intimne i romantične veze izvan ove zajedničke koju imaju. Jedini uslov da bi ovaj sistsem funkcionisao je njihova potpuna transparentnost i otvorenost.

"Brak duša"

Par Boboar-Sartr se, tako, nikada nije venčao niti je delio dom. Umesto toga, svakodnevno su se sastajali u pariskim kafićima kako bi razgovarali, pisali, uređivali i radove jedno drugome, pa čak i često delili detalje o svojim sekundarnim vezama.

Njihova jedinstvena intelektualna i emocionalna intimnost trajala je 51 godinu, a preživela je i Sartrovu traumatičnu vojnu službu i zarobljavanje u Drugom svetskom ratu, pa i dugo nakon što je seksualna komponenta njihovog filozofskog "braka duša" izbledela.

Simon de Bovoar, koju je Sartr od milja nazivao "Dabar“, nikada nije objavila ni jedno svoje delo bez doprinosa njenog partnera, sve do njegove smrti. Isto tako, Sartr je smatrao De Bovoar "filterom" svih njegovih knjiga, a postoje i naučne tvrdnje da je neke od njih čak i napisala za njega.

Nevolje u raju

Partnerstvo i nekonvencionalni odnos De Bovoara i Sartra bio je veoma primetan unutar čvrsto povezanog društvenog kruga koji je bio centar njihovog socijalnog i profesionalnog života.

Kao istaknuti deo pariske intelektualne zajednice, život koji su stvorili za sebe nailazio je na oštar pritisak okruženja zbog čega su činili sve da svoj odnos prestave kao skladan i harmoničan.

Međutim, i drugi naučnici, intelektualci i novinari često su znali da optuže De Bovoarovu da javno maskira svoje bolne napade ljubomore. Pa iako je njen unutrašnji emocionalni ostao pod velom tajne, ono što je iza njih ostalo evidentno je manipulativno, često nepošteno i, neretko, okrutno postupanje kojem su i Sartr i de Bovoar podvrgli mnoge mlade žene.

Opasne veze

Jedna od najpoznatijih slučaja je primer 16-godišnje Bjanku Bienenfeld, De Boboarine učenice koja je bila 14 godina mlađa od nje. Ubrzo nakon što su dve žene započele svoju aferu, De Bovoar je upoznala svogu ljubavnicu sa Sartrom, koji je odmah sebi zadao zadatak da zavede Bienenfeldovu.

Nakon romantičnog čvora između njih troje, De Bovoarova je zahtevala od Sartra da okonča aferu, što je on nenajavljeno i učinio u pismu.

Bienenfeldova, koja je bila Jevrejka, kasnije je za dlaku izbegla nacističku okupaciju Francuske, a da nijedno od njenih bivših ljubavnika nije ni  pokušao da je pronađe.

Kada je pročitala "Pisma Sartru" i videla kako se par zapravo odnosio prema njoj izjavila je, prema pisanju Literaly Ladies Gude, izjavila  je: „Njihova perverznost je pažljivo sakrivena ispod Sartrove krotke i blage spoljašnjosti i ozbiljnog i strogog izgleda Dabra. U stvari, glumili su uobičajenu verziju „Opasnih veza“.“

Apetit za osvajanjem

Bienenfeld je možda ekstreman, ali ne i atipičan primer njihovog odnosa. Sartr je imao tendenciju da tretira mlade devojke više kao plen koji juri nego kao romantične partnere. Bio je spreman da troši mesece, pa i godine, ubeđujući ih da uđu u krevet s njim, a zatim da odskakuće kod "Dabra" da se hvali sa detaljima.

Sartr je čak plaćao i kirije svojih ljubavnica kako bi se uverio da su mu one pri ruci dok je paralelno pokušavao da ih sakrije od njegove primarne izabranice. De Bovoar bi ponekad i sama bila prevarena u tim igrama, ali je češće bila Sartrov saučesnik u obmanama.

Sa druge strane, njeni "spoljni" odnosi su bili više ljubavni i imali su tendenciju da budu dugoročniji. Među najpoznatijima bila je njena afera sa Nelsonom Algrenom, američkim romanopiscem, sa kojim je delila deceniju transatlantskih ljubavnih pisama, obraćajući mu se kao "voljeni muž". On je čak postao i "prikriveni" lik u njenom romanu "Mandarine" iz 1954. godine.

Što se tiče veze sa muškarcima, jedno vreme je (veći deo '50-ih) živela i sa francuskim rediteljem Klodom Lancmanom.

Međutim, kada je reč o njenim istorodnim partnerstvima, ti odonosi su bili daleko više eksploatatorski. Pored već pomenute komplikovane veze sa Bienenfeldovom, imala je i aferu sa 17-godišnjom studentkinjom Natali Sorokin, koja je De Bovoarovu "koštala" njene nastavničke dozvole.

Ikone sa manom

To što je njihov neverovatan intelektualni doprinos promenio svet ne čini ih osobama koje su bile moralno superirne niti bez mana. Ljubav koju su gajili jedno prema drugom ostala je neosporna do današnjeg dana, jednako kao i šteta koja je zadesila mnoge koji su se u nju zapleli.

I sama De Bovoar se pitala u svom životu i pisanju: "Kada je oslobođena rodnih i opresivnih društvenih očekivanja, kako izgleda ljubav?"

- Bili smo jedna vrsta i naša veza bi trajala koliko i mi: ali nije mogla u potpunosti da nadoknadi prolazno bogatstvo koje smo stekli od susreta sa različitim ljudima - napisala je Simon de Bovoar o svojoj vezi sa Sartrom.

Istina suštine ubeležena u pismima

Uostalom, o njihovoj ljubavi najviše svedoče intimnost njihovih prepiski koje su ostale kao potvrda da je njihov "brak duša" bio večan.

"Volim te, sa dozom tragedije i prilično ludo"... "Nisam te napustila, moj mali savezniče, srce moje. Ljubim te svom dušom"... "Nedostaješ mi do teskobe"... samo su deo repertora i nekoliko redova iz pisama Simone de Bovoar Sartru, koji je i sam odgovarao sa istom posvećenošću.

- Večeras te volim na način koji ti u meni nisi poznavala: niti sam iscrpljen putovanjima, niti sam obavijen željom za tvojim prisustvom. Ovladavam svojom ljubavlju prema tebi i okrećem je ka sebi kao sastavni element sebe. Ovo se dešava mnogo češće nego što vam priznajem, ali retko kada vam pišem.

Pokušaj da me razumeš: volim te dok obraćam pažnju na spoljašnje stvari. U Tuluzu sam te jednostavno voleo. Večeras te volim u prolećno veče. Volim te sa otvorenim prozorom. Ti si moj, i stvari su moje, i moja ljubav menja stvari oko mene i stvari oko mene menjaju moju ljubav - piše u odlomku Sartrovog pisma njegovoj životnoj saputnici.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.