Šokantan život Elze Skjapareli: Kreacije s početka 20. veka koje su proslavile nadrealizam i ekscentričnu modu

Ona je bila italijanski modni dizajner aristokratskog porekla čije su modele nosile nezavisne i snažne žene poput Marlen Ditrih, Ketrin Hepbern, Loren Bekol…

Elza Skjapareli je stvorila modnu kuću "Schiaparelli" u Parizu 1927. godine, kojom je upravljala od 1930-ih do 1950-ih godina. Njen dizajn slavio je tada nadrealizam i ekscentričnu modu, a njene kolekcije bile su poznate po nekonvencionalnim i umetničkim temama poput ljudskog tela, insekata ili trompe-l'œil (odnosno umetnički izraz za visoko realističnu optičku iluziju) kao i po upotrebi jarkih boja, a naročito njene "šokantno ružičaste".

Bila je čuvena po saradnji sa Salvadorom Dalijem i sa Žanom Koktom, dok je uz Koko Šanel, njenu najveću rivalku, važila za jednu od najistaknutijih evropskih figura u modi između dva svetska rata.

Umetnica aristokratskog porekla

Elza Skjapareli je rođena na današnji dan 10. septembra 1890. godine u palati Korsini u Rimu. Sa ocem koji je bio direktor biblioteke Lincei i profesorom orijentalne književnosti, ujakom astronomom i majkom poreklom iz čuvene porodice Medičijevih, odrasla je u porodici aristokrata i intelektualaca.

Studirala je filozofiju, iako joj je san bio da postane glumica. Godine 1911. objavila je zbirku otvoreno senzualnih pesama "Aretuza". Kada su njeni roditelji saznali za to, poslata je u manastir u Švajcarskoj, koji je napustila nakon štrajka glađu.

Godinu 1913. obeležila je njena emancipacije kada je sa otišla u London sa jednim od sestrinih prijatelja, koji ju je poveo kao ispomoć za brigu o deci. Ovaj grad, međutim, bio je početak njene slobode.

Ubrzo je na konferenciji o teologiji grofa Vilhelma Venta de Kerlora, osetila i ljubav i pala pred šarmom ovog mladog teozofa. Venčali su se 1914, a već dve godine kasnije napustili su London i Nicu gde su živeli, i otišli u Njujork. Na putovanju ka Velikoj jabuci ,  Elza je sklopila prijateljstvo sa Gabrijelom Pikabijom, ženom tada slikara - susret koji je Elzu uveo krug najpoznatijih avangardnih umetnika tog vremena.

Mladi par je živeo od Elzinog miraza, koji je nestajao brzinom svetlosti. Njihova ćerka Ivon, po nadimku Gogo, rođena je 1920. godine i ubrzo je dobila poliomijelitis. Žonglirajući boemski način života, privremene poslove sa skraćenim radnim vremenom, stalno odsustvo muža i brigu o ćerki, Elza je veoma brzo zatražila razvod.

Stvaranje imperije Skjapareli 

Tako se 1922. preselila u Pariz sa ćerkom jer se činilo da Evropa prednjači u pogledu tretmana koji su Gogi bili potrebni. Elza je tokom dana radila kod prodavca antikviteta, dok je uveče posećivala čuveni kafe "Le Bœuf sur le Toit", koji je privukao parisku intelektualnu javnost. Njen krug prijatelja umetnika je rastao.

Jednog dana, Elza je otpratila prijatelja na reviju Pola Poarea, najvećeg modnog majstora tog doba. Isprobala je nekoliko njegovih dizajna, ali nije mogla da ih priušti. Shvativši da bi takva netipična žena bila dobra reklama za njegovu odeću, Poare je predložio Elzi da pozajmi nekoliko komada.

Ovaj doživljaj modne kuće, luksuza, kvaliteta, dizajna, boja, materijala, veza i oblika upalio je u Elzi iskru koja će se pokazati kao jedna od prekretnica u njenom životu.

Tako je sredinom 1920-ih, dopustila da je njena kreativnost preplavi i procveta i Elza je postala slobodni dizajner. Njena jednostavna, ali radikalna, genijalna ideja bila je ručno pleteni pulover sa crno-belim motivom "trompe-l’œil". Časopis "Vog" je ovaj džemper odmah proglasio "remek-delom", a Sjedinjene Države su ga učinile najprodavanijim proizvodom u roku od nekoliko meseci.

Modnu kuću je osnovala u svom stanu 1927. godine, a posao je "krenuo" koliko već sledeće godine kada je postavila ateljee, salone i kancelarije u centru Pariza. Svoje kolekcije trikotaže upotpunila je sa kupaćim kostimima, odećom za plažu i aksesoarima. Motivi su postali sve raznovrsniji (apstraktne kornjače, skeleti, tetovaže mornara, itd.), kao i boje, poigravajući se sa kontrastima (crno-bele, crne i svetle nijanse).

Ova mešavina visoke mode i sportske odeće imala je takav uticaj i "preko bare" da su joj američki proizvođači tekstila ponudili prve ugovore o licenciranju.

Prva modna dizajnerka na naslovnici Tajm magazina

Od 1929. godine Skjapareli uvodi mnoge inovacije u pogledu materijala, krojeva, detalja i dodataka - kabanicu od gumirane vune i svile, kombinezone sa vidljivim rajsferšlusima (koje će kasnije slediti rajsferšlusi u boji, a zatim i višebojne verzije), prva večernja haljina (sa dubokim dekolteom), "kulotte" pantalone (suknja pantalone koje bi izazvale skandal u Engleskoj), odela jakih ramena (preteča "moćnog" odela), reverzibilne crno-bele večernje haljine, aerodinamički krojevi kreirani od vešto postavljenih volana, ekscentrični šeširi  i licencu u Sjedinjenim Državama za metalne mrežaste torbe.

Kolekcije su se nizale jedna za drugom, i po četiri predstavljanja godišnje, a ova kreativna žena je pokazala i pravi dar za biznis, okruživši se najboljim talentima tog vremena koji su podržavali njenu kreativnost i širili njen asortiman. Postala je popularna njena porcelanska ogrlica od aspirina, optička iluzija na dugoj haljini, metalna i krznena narukvica... Uvela je i revolucionarne tkanine poput rodofana (providan i lomljiv kao staklo) ili zdrobljeni rajon krep (koji podseća na koru drveta). Dizajnirala je nakit, bočice za parfeme, cipele, pa i panoe za oglašavanje.

Njena reputacija je bila takva da je postala prva ženska modna dizajnerka koja se pojavila na naslovnoj strani američkog časopisa "Tajm" 1934. Od samog početka, njen dizajn je privukao žene sa snažnom i nezavisnom ličnošću poput Volis Simpson, buduće vojvotkinje od Vindzora, potom glumica Marlen Ditrih, Ketrin Hepburn, Grete Garbo, Loren Bekol, Gale Dali, Vivijen Li, Džindžer Rodžers ili Mej Vest (za koju je dizajnirala garderobu u jednom od filmovima).

Godine 1932. njena kuća mode već se proširila na nekoliko spratova i obuhvatala osam ateljea sa preko 400 zaposlenih. Već sledeće godine, Elza je otvorila prodavnicu i salone u Londonu i kancelariju u Njujorku. Zahvaljujući lansiranju njenog prvog parfema “S” 1928. godine i kolekcije od još tri nova mirisa, 1935. godine preuzima Hotel de Fontpertuis, na elitnoj lokaciji i pet spratova i 98 soba, sa preko 700 zaposlenih i butikom u prizemlju.

Saradnja sa Salvadorom Dalijem

Sve češće je kreirala tzv. "hard šik” odela i dnevne haljine sa nesramno zavodljivim večernjim haljinama. Svaka kolekcija je pričala bogatu priču. Ona je kombinovala obično i neobično, umetnost i svakodnevni život, figurativno i narativno, nadrealizam i referentne simbole, poetiku i arhitekturu, crnu i najupečljativiju boju... Sa lakoćom je nosila paradoks i komplementarnost, a bila je i prva koja je kolekcijama davala "teme" koje su je inspirisale.

Tokom tridesetih njen rad su najviše obeležile saradnje sa Salvadorom Dalijem, sa kojim je kreirala sada već legendarne komade (odela sa džepovima - fiokama, šešir za cipele, haljina sa štampom na jastogu, haljina sa kosturom, haljina sa suzama...), i Žan Koktom, čiji su crteži predstavljeni na kaputima, večernjim ansamblima i nakitu. Nadrealistički i umetnički duh prožimali su mušku parfem u obliku lule, rukavice sa noktima od crvenog pitona, gležnjače sa resama od majmunskog krzna , rodoidna ogrlica sa insektima i torbice sa svetlećim ukrasima (na baterije).

Godine 1937. je lansiran i parfem "Shocking" i boja "šokantno roze". Parfem, čija bočica predstavljala krojačku lutku koja prati obline Mej Vest, ukrašena porcelanskim cvećem i somotskom mernom trakom, postigla je neviđeni uspeh.

Njeno stvaralaštvo ubrzo je prekinuo Drugi svetski rat. Sve do leta 1940. Elza se borila da zadrži svoju modnu kuću u poslu, pa je čak na svoj način odgovorila na akutelnost situacije i kreirala praktičnu i udobnu odeću - kombinezone sa rajsferšlusom i maksi džepovima namenjene za držanje ekvivalenta ručne torbe, kaput sa integrisanom torbom, transformabilne haljine itd.

Međutim, u- julu 1940. ipak je napustila Pariz i otišla u SAD gde je održala niz predavanja na temu "Odeća i žena". U Dalasu je bila prva Evropljanka koja je dobila nagradu "Neiman Marcus" za zasluge u modi.

Moda u doba rata

Uprkos ratu i ponudi MoMA-e da je imenuje za direktora odeljenja za modni dizajn, ponovo je otišla u Pariz. Kući je pošla sa 13.000 vitaminskih kapsula da pomogne slobodnoj Francuskoj. Tokom zaustavljanja na Bermudskim ostrvima, carina je zaplenila sve, ali je oslobođena svih sumnji da se bavi švercom i krenula je kući sa vitaminima.

Kako je njen status Italijanke u Parizu postajao rizičan, od maja 1941. do jula 1945. prepustila je svojim saradnicima da vode njenu modnu kuću, a ona se preselila u Njujork i nastavila da pomaže Francuskoj kroz mnoge inicijative. Kada je konačno oslobođena, Elza se odmah vratila u Pariz i već u septembru 1945. predstavila prvu kolekciju.

Uskoro je angažovala i čuvenog Huberta de Živenši kao kreativnog direktora butika "Schiaparelli"i izgradila i fabriku parfema u predgrađu Pariza odakle su lansireni mnogi mirisi narednih godina. U međuvremenu Elza je izazvala senzaciju sa proizvodnjom setova garderobe - šest haljina, jedna reverzibilni kaput i tri kape na sklapanje - što je sve koštalo ispod 13 današnjih evra.

Uprkos štrajku sa kojim se suočila u delovima njenih ateljea, ona je 1949. godine predstavila još jednu svoju kolekciju koja nije bila završena. Iako su mogle da se vide igle, uzorci tkanina i nedostatak rupica za dugmad, mladalački stil, očigledna smelost i večernje haljine sa vidljivim grudnjakom navele su Njujork tajms da ovu kolekciju opiše kao "upečatljivu", dok joj je "Newsweek" posvetio naslovnu stranu.

Ali svet mode je već počeo da se menja, i uprkos svim uspesima Elze Skjapareli, odlučila je da zatvori svoju modnu kuću 1954. godine kako bi se posvetila svojoj autobiografiji "Šokantan život".

Umrla je u snu 1973. godine, prenosi "Schiaparelli.com".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.