Margaret En Harvi Nev: Prva dokumentovana superstogodišnjakinja i jedina žena koja je živela u tri veka

Foto: Wikimedia/Thomas Alfred Grut

Ona je bila prva zabeležena žena superstogodišnjakinja. Pored toga što je bila drugi potvrđeni slučaj osobe koja je dostigla 110 godina ikada Margaret En Harvi je takođe bila i prvi čovek čiji je život protekao u tri veka (od 18. do 20. veka).

Preporučujemo

Ova žena, koja se upisala svojom neobičnom sudbinom u istoriju, rođena je davnog 18. maja 1792. godine u Sent Piter Portu, glavnom gradu Gernsija na Kanalskim ostrvima, a preminula je na istom mestu - 4. aprila 1903. godine u starosti od 110 godina.

Podaci o njenom životu su temeljn o prikupljani, i objavljeni Springer linku, gde je njena izuzetna starost i naučnom metodom obrađena i potvrđena.

Savremenik Vaterloa

Margaret En je rođena u ulici Polet u centru Sent Piter Porta u Gernziju, a krštena je deset dana kasnije u obližnjoj gradskoj crkvi, prema zapisu na francuskom u parohijskom registru, koji se čuva u Biblioteka Priaulk. Njeni roditelji bili su Džon Harvi i Elizabet Gil, oboje rođeni 1771. godine.

Ova dugovečna žena bila je prvo od osmoro dece rođene između 1792. i 1806. godine i svi su rođeni i umrli u Sent Piter Portu, osim brata Tomasa, koji je prvo emigrirao u Džersi, a zatim u Oregon u SAD, gde je umro u Portlandu. Dve sestre izgubile su živote još kao deca, pre nego što su napunile pet godina. Druge dve sestre doživele su preko 85.

Foto: Priaulx Library

Tokom detinjstva, Margaret En Harvi živela je u ulici Polet, i išla je u osnovnu školu u Sent Piter Portu, koju je napustila sa 14 godina. Godine 1807. preselila se sa porodicom u Bristol, gde je nastavila srednjoškolsko obrazovanje u renomiranoj školi.

Godine 1815, neposredno posle bitke kod Vaterloa, otišla je u Brisel na dalje školovanje, a posebno na učenje jezika. Prema podacima čak je i posetila bojno polje kod Vaterloa, gde je pronašla metalnu epoletu ili kopču od filca, o čemu postoje pisani izveštaji. Vrativši se u Bristol, upoznala je poznatog generala Dumorijea iz tog vremena, koji je učestvovao u Francuskoj revoluciji, a bio je poznat po učešću u bitkama kod Žemapa i Valmija.

U Londonu je upoznala i feldmaršala Bluhera, šefa pruske vojske kod Vaterloa preko brata koji je bio pukovnik. Podaci, između ostalog ukazuju da je Margaret veoma bila zainteresovana za istoriju.

U braku od 1823. godine

Margaret En se udala za udovca Džona Niva 18. januara 1823, kada je imala 30 godina. U gradskoj biblioteci u Piter Portu i danas postoje putopisni zapisi g- đe Nevinih dnevnika sa medenog meseca, koji opisuju mesta koja je posetila, uključujući i bojno polje kod Vaterloa, koje je posetila po drugi put osam godina nakon bitke.

Sa suprugom je živela 25 godina u Tenderdenu u Kentu i nikada nisu imali zajedničke dece, ali je Džon imao dve ćerke iz prvog braka. Džon Niv je umro 30. juna 1849. u 70. godini i sahranjen je u Engleskoj, nakon čega se Margaret vratila da živi u rodni grad.

Foto: Priaulx Library

Prema popisu iz 1851. godine, živela je tamo do 31. marta 1851. sa svojom majkom Elizabet Harvi, rođenom Gij, tetkom Mari Elizabet Gij i njenom sestrom Elizabet Harvi. Iako je Margaretina starost tačno navedena u popisu, postojale su male netačnosti u prijavljenim godinama njene majke i tetke. Postojala je veća greška u prijavljenoj starosti i njene sestre, za koju je navedeno da ima 40 godina, iako je zapravo imala 55 godina, ali Margaretini podaci su tačno prijavljeni.

Na jednoj od fotografija iz oko 1860. godine, vidi se da je porodica živela u Ruž Huisu i da je bila prilično imućna, a iz pisama koje je Margaret En napisala svojoj majci dok je putovala u inostranstvo saznaje se da su njihovi prihodi bili od ulaganja u obveznice i akcije u razne železnice, rudnike i druge kompanije.

Uzbudljiv život nakon smrti muža

U transakcijama obveznica i akcija, glavni porodični savetodavac je bio njen brat (pukovnik) Džon koji je živeo sa suprugom i sedmoro dece u obližnjem gradu, ali je većinu vremena je provodio u Londonu. U svakom od pisama koje je sestra slala bratu, uglavnom piše o njihovim poslovima, ali i o napretku dece u učinju istorije, jezika i drugih disciplina.

Pored toga što je bila zainteresovana i angažovana u obrazovanju dece svog brata, Margaret En je i sama mnogo čitala, posebno istorijske knjige i literaturu. Među njenim omiljenim autorima bili su Milton i Dante, kojeg je čitala na originalnom italijanskom jeziku. Tečno je govorila francuski i italijanski. Takođe je mogla da čita knjige na nemačkom i španskom, a Novi zavet na grčkom.

U njenom svakodnevnom životu, ručni rad i baštovanstvo bili su važne aktivnosti. Do mesne crkve išla je svakog četvrtka i nedelje i posle stote godine života.

Foto: Priaulx Library

Pored ovih svakodnevnih aktivnosti, veoma je volela da putuje po evropskim zemljama. Kao mlada žena, nekoliko meseci je živela u Belgiji i Španiji. Često je išla trajektom za Francusku, gde je posećivala Pariz i druga mesta, a odatle bi obilazila i Italiju. Putovala je i dalje, čak u Poljsku, Rusiju i nordijske zemlje. Njeno poslednje putovanje u inostranstvo bilo je u Poljskoj 1882. godine, kada je imala 90 godina.

Obično je putovala sa sestrom Elizabetom a sve bi beležila u svojim pismima koje je slala porodici. Takođe je vodila dnevnik od 1817. do 1893. godine.

Život u trećem veku

Nakon smrti majke (1870, u 98. godini) i tetke (1871, u 87. godini), jedno vreme je živela sama sa sestrom, o čemu svedoči popis iz 1881. godine. Uskoro je usledila i smrti njene mlađe sestre 28. avgusta 1884, nakon čega je Margaret nastavila da živi u Ruž Huisu sa drugim rođacima. Popis iz 1901. dokazuje da je ova žena, tada stara 108 godina, živela sa dve neudate nećakinje, ćerke njenog brata Džona, stare 58 i 57 godina.

Već tada su se u lokalnoj štampi pojavili brojni članci o proslavama njenog stotog, te 103., 104., 106., 107., 108. i 110. rođendana, a sa mnogih postoje i fotografije i saopštenja za štampu koja su objavljena tim povodom. Za svoj 100. rođendan dobila je čak i čestitku od kraljice Viktorije.

Pre smrti, Margaret En nikada nije bila ozbiljno bolesna, iako je zabeleženo da je imala grip u 105. i bronhitis u 108. godini. Još uvek je mogla da hoda u bašti sa 108 godina i da čita velika slova bez naočara. Bila je malo nagluva i mnogo je spavala u ovom uzrastu.

Umrla je 4. aprila 1903. godine u izuzetnoj starosti od 110 godina i 322 dana. Prema izvodu iz matične knjige umrlih, koja se nalazi u registru Kraljevskog dvora, potvrđuje se ime njenih roditelja i njene godine, i napominje da je umrla od "dekadencije prirode".

Sahranjena je na groblju pored svojih braće i sestra, a na dan njene sahrane, sve zastave u njenom rodnom gradu su se vijorile na pola koplja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.