Kasija Konstantinopoljska mogla je postati vizantijska carica, ali je, biravši put vere, postala svetiteljka

Foto: Wikimedia

Dokaz da su žene bile multitalentovana uzvišena bića, čak i u vremenima kad to nije bilo smatrano poželjnim, upravo je grčka pravoslavna monahinja i svetiteljka Kasija Konstantinopoljska.

Preporučujemo

Ova žena bila je pesnik, himnograf i osnivač manastira - te možemo reći da je uspela da spoji umetnost, filantropiju, veru i svrsishodnost u jednu celinu. I to u devetom veku.

"Titula" veća od svih ovozemaljskih tronova

Rođena je u Carigradu, odrastala sa veliki, mogućnostima, ali njena sudbina je skoro pošla sasvim drugačijim tokom. Naime, da se Kasija još iz detinjstva nije toliko čvrsto držala vere, možda bi ostala upamćena kao vizantijska carica. Ali, ona je bila ponosna na svoja uverenja i to joj je donelo slavu veću od svih - svetiteljstvo.

Kao mlada devojka učestvovala je u takmičenju nevesti, gde je tadašnji vizantijski car Teofilo sebi birao buduću suprugu i odlučio se za Teodoru, ali ne zato što mu Kasija nije privukla pažnju. Naprotiv; ali ga je njeno shvatanje vere i veličanje majke Isusa Hrista - uplašilo.

Otvoren um

Kasijin životni put bio je posvećen Bogu, kom je ostala verna do kraja svog života. Ali uprkos činjenici da je prihvatila monaški zavet i podigla ženski manastir, ona nije zatvorila svoj um, te se tako često interesovala za pitanja filozofije.

Iza sebe je ostavila bogatu zaostavštinu himni i epigrama koji su se bavili moralnim i etičkim temama. Kasijini epigrami bili su rimovani, kratki i jednostavni, shvatljivi i lišeni učenih zahteva.

Jedna od čestih tema Kasijinih kratkih književnih formi je prijateljstvo. U tim epigramima ona je puna hvale za umnog, odanog i obrazovanog prijatelja, a istinsko prijateljstvo suprotstavljala je razmetljivom i lažnom. Njen um bio je uvek kritički nastrojen, spreman da uoči sve negativnosti koje se zbivaju u društvu i iznese "na svetlo" ljudske slabosti.

Ono što je zanimljivo jeste da je veoma malo pisala o crkvenoj dogmatici i religiji, iako se to očekivalo od nje, ali ona je na književnost gledala na drugačiji način - kao na umetnost.

Međutim, svoju ljubav ka religiji izrazila je u crkvenim himnama za koje je pisala tekstove i komponovala muziku, prenosi "Wikipedia" , te se smatra jednom od prvih kompozitorki u istoriji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.