Bez imalo smisla za muziku punila je sale i imala fanove: Umrla je misleći da je talenat koji se jednom rađa

Možda nikada neće biti dogovora o najboljem sopranu svih vremena, ali mnogi će kroz osmeh govoriti o tome ko je "najgori" sa najvećim uspehom. Dama koja se smatra jednim od velikih umetničkih i pevačkih paradoksa, bila je čuvena Florens Foster Dženkins.

Florens Foster Dženkins, legendarna i poznata kao "diva groze", imala je malo talenta, nikakvu tehniku, ali srce i osmeh koji su je daleko odveli.

Sa 15 godina pojurila za svojim snovima i završila u naručju starijeg čoveka

Rođena je 19. jula 1868. godine u Pensilvaniji, gde je odrastala i pohađala časove klavira. Svojevremeno je govorila da je njeno interesovanje za javni nastup počelo kada je imala sedam godina. Nazvali su je "Mala gospođica Foster", kada je jednom prilikom recitovala u Beloj kući. Nakon jedne izvedbe vokalnog dueta na novogodišnjoj priredbi, Florens je počela da ide na "muzičke instrukcije", koje su joj plaćali roditelji više od 3000 dolara po današjiem kursu.

Kada je odlučila da ne želi da završi Vitlejemsku žensku bogosloviju, njen plan je bilo da se u potpunosti preda svojoj najvećoj ljubavi - muzici. Ta odluka se nimalo nije dopala roditeljima, naročito ocu koji je bio jedan od poznatijih advokata, a odluka da joj oduzme pravo na studiranje muzike u Evropi naterala je 15-godišnju Florens da pobegne sa tada dosta starijim partnerom, Frenkom Torntonom Dženkinsom. To je bilo samo 10 dana nakon sahrane njene mlađe i jedine sestre, koja je preminula iznenada.

Preuzela je njegovo prezime, a ono što je mislila da je ljubav puna podrške, srušila se, kada je saznala nakon godinu dana da joj je 16 godina stariji suprug preneo sifilis. Razvela se od njega, zadržala prezime i nikada više nije progovorila sa njim.

Mlada i sama, morala je da se snalazi za novac, a kada joj je povreda ruke zauvek prekinula karijeru pijanistkinje, počela je da zarađuje na podučavanju. Kasnije, preseljava se sa majkom u Njujork, gde je počela da razmišlja o ostvarenju svog sna.

Sa 44 godine postaje najveći primer "ironije" u svetu umetnika

Godine 1909, u svojim ranim četrdesetim, Florens je upoznala 33-godišnjeg britanskog glumca po imenu Sent Kler Bejfild, sa kojim je u nedefinsanoj vezi ostala do kraja svog života. Njegovo obožavanje Florens se pokazivalo stalno, a naročito kada je 1912. godine Florens odlučila da postane pevačica. Bejfild postaje njen menadžer, te joj je nalazio najbolje profesore pevanja, koji bi mogli raditi  na njenom glasu, navodi "Wikipedia.org".

Međutim, zanimljivo je bila ispisana njena sudbina. Bila je društvena i zračila je nekom veoma specifičnom energijom. Florens je volela ljude i ljudi su još više voleli nju. Karakterom je osvajala, ali kada je iznela ideju da život posveti muzici, ta ljubav drugih prema njoj, pokazala se na veoma zanimljiv način.

Neustrašivo je penjala na visine klasičnog repertoara, imajući interesantna izvođenja najtežih opera. Ali, samo jedan problem je postojao i to van njenog znaja - Florens nije znala da peva. Ljudi oko nje su je podržavali i zato što su je voleli, pružali su joj veliku podršku i glasne aplauze, kad god bi "zapevala".

Ubrzo, Florens je tragala za nastupima i "spremna" da osvoji publiku, rešila je da to budu poznati krugovi ljudi. Iako je Bejfild strahovao da će joj se podsmevati i da će je to uništiti, Florens je postala prava senzacija. Ljudima je popravljala raspoloženja, a njihovi aplauzi i osmesi bili su jasan znak u očima Florens - znak da je fantastična! Čak je i Kosme Mekmun, njen dugogodišnji korepetitor, pravio grimase iza njenih leđa. Ali, Foster Dženkins je očigledno bila "podjednako otporna na sumnje u sebe kao što je bila gluva na ton"; ona je prigušeni smeh svoje publike tumačila kao aplauz.

Ubrzo, za čuvenu Florens se pročulo nadaleko, te je počela da snima pesme, da se pušta na radiju, a najviše je volela da pokazuje neustrašivost, birajući izvedbe najtežih komada, poput Mocartove "Kraljice noći" iz "Čarobne frule". I, kako ju je publika sve više tražila, tako je njen apetit za velikim koncertima.

Florens je snimala ploče koje je delila kao poklone članovima kluba, ali je slava nije nikad odvukla od onoga šta je ona zapravo  čovek velikog srca. Uvek je pomagala onima kojima je pomoć bila potrebna, bilo da su u pitanju njeni bližnji ili neko za koga je davala veoma velike donacije. Kada su novine počele da pišu o njoj, naravno da nisu izbegle ismevanje njenog pevanja, ali su njeni najdraži uspeli da sakriju bilo koja izdanja koja bi pisala loše o njoj.

Poslednji koncert ušao je u istoriju

Nakon rata, njeno zdravstveno stanje je počelo da se pogoršava. To je bio glavni okidač Bejfilda da pokuša da joj ostvari san i ugovori joj koncert o kom je maštala - u poznatom Karnegi Holu. Nakon povlačenja mnogobrojnih kontakta, uspeo je da ubedi glavnog čoveka da njegova draga u 76. godini života zapeva tamo.

To je trebalo da bude najvažniji nastup u njenoj karijeri. Ulaznice za njen koncert rasprodate su brže od bilo kog događaja u istoriji ovog mesta - velika javna šala za sve osim za samu divu. Govori se da je više od dve hiljade ljudi odvraćeno od sale, jer nije bilo mesta.

Iako su njeni raniji nastupi bili pošteđeni preterane pažnje štampe, debi Foster Dženkins u Karnegi Holu je recenziran na nacionalnom nivou. Oštre, često sarkastične kritike, po prvi put su ubole njen "mehur samoobmane".

Mesec dana kasnije, umrla je od srčanog udara. Njen zapanjujuć "antitalenat" kupio joj je besmrtnost.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.