Emili Dikinson: Ispod mirne površine pesničkog života ležala je žestoka strasna priroda i strogo čuvana tajna

Izvor: Wikipedia

Ona je jedna od najvećih poeta svih vremena.

Preporučujemo

Emili Dickinson, američka pesnikinja, bila je povučena i neprepoznata u svoje vreme, koja je svu svoju svetsku slavu stekla posthumno, zahvaljujući njenoj inovativnoj upotrebi oblika i sintakse.

Žena koja je napustila školu kao tinejdžerka i na kraju živela povučeno na porodičnom imanju, tajno je stvarala snopove poezije i napisala stotine pisama, koje je nakon što je umrla otkrila njena sestra Lavinije, koja je i najzaslužnija za objavljnivanje Emilinih dela zahvaljujući kojima se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti američke književnosti.

Svoja i tajnovita 

Dikinsonova je rođen 10. decembra 1830. godine u Amherstu u Masačusetsu. Njena porodica je imala duboke korene u Novoj Engleskoj. Njen deda po ocu, Semjuel Dikinson, bio je dobro poznat kao osnivač koledža Amherst. Njen otac je radio u Amherstu i služio je kao državni zakonodavac. Oženio se Emili Norkros 1828. godine sa kojom je dobio troje dece - Vilijama Ostina, Emili i Laviniju Norkros.

Odličan student, Emili se školovala na Akademiji Amherst sedam godina, a zatim je godinu dana pohađala žensku bogosloviju Mount Holioke. Iako su precizni razlozi za njen konačni odlazak sa akademije 1848. ostali nepoznati, nagađa se da je uzrok napuštanja školovanja bio njeno krhko emocionalno stanje.

Foto: Pixabay

Ili je, pak, njen otac odlučio da je povuče iz škole. Pesnikinja se, naime, nikada nije pridružila crkvi kako se od nje očekivalo, uporno se protiveći verskim normama tog vremena.

Dikinsonova je počela da piše još kao tinejdžer. Najveći uticaj na nju još u ranoj mladosti imali su Leonard Hamfrij, direktora Akademije u Amherstu, i porodični prijatelj po imenu Bendžamin Frenklin Njutn, koji je Emili poslao knjigu poezije Ralfa Volda Emersona.

Zabeleženo je i da se 1855. godine Dikinsonova uputila izvan Amhersta sve do Filadelfije u Pensilvaniji, gde se sprijateljila sa ministrom po imenu Čarls Vodsvort, koji će takođe postati njen dragi dopisnik.

Koga je volela Emili? 

Među njenim vršnjacima, najbliža prijateljica i savetnica bila je žena po imenu Suzan Gilbert, koja je, možda, prema nikim izborima, poput "Biografy.com" bila i Emilin predmet ljubavnog interesovanja. Suzan se 1856. godine udala za Dikinsonovog brata Vilijama gde su svi porodično živeli u velikoj kući poznatoj kao Homestead u Amherstu.

Zapravo, Vilijam i Suzan su se naselili na imanju pored Homesteada poznatom kao Evergrins, dok su Emili i sestra Lavinija ostale u porodičnoj kući kao negovateljice svoje bolesne majke sve dok ona nije umrla 1882. Ni Emili ni njena sestra se nikada nisu venčale i živele su zajedno u Homestedu do svoje smrti.

Dikinsonova osamljenost tokom njenih kasnijih godina bila je predmet mnogih spekulacija. Naučnici su mislili da je patila od stanja kao što su agorafobija, depresija i/ili anksioznost, ili da je možda to bila samo posledica njenog izbora u životu da ostane da brine o bolesnoj majci. Ona sama, inače, je imala problema sa očima i godinama je lečila vid.

Nakon sredine 1860-ih, retko da je ikada napuštala okvire porodičnog doma, ali je to ujedno i vreme kada je bila najproduktivnija kao pesnikinja, nižući male snopove stihova i čuvajući ih u faciklama, bez ikakve svesti članova njene porodice sa kakvim talentom žive. U slobodno vreme, proučavala je botaniku i napravila ogroman herbarijum.

Foto: Shutterstock

Takođe je održavala prepisku sa raznim kontaktima. Čini se da se jedno od njenih prijateljstava, sa sudijom Otisom Filipsom Lordom, razvilo u romansu pre Lordove smrti 1884.

Smrt i otkriće

Dikinsonova je umrla od srčane insuficijencije u Amherstu, Masačusets, 15. maja 1886. godine, u 55. godini. Položena je na svom porodičnom imanju na Zapadnom groblju.

Poslednjih godina svoga života nosila je samo belo i retko kada je napuštala svoju sobu. Kada je umrla, izneli su je iz porodične kuće u belom kovčegu i, praćeni rojevima leptira, preko rascvetanih livada nosili su je do porodične grobnice. Danas je to domaćinstvo - muzej.

Malo njenih dela je objavljeno za vreme njenog života, svega nekoliko radova koji su toliko prepravljani i izmenjeni, da bi se pridržavali konvencionalnih standarda tog vremena, da su, nažalost, u potpuno uništili Dikinsonovu moći i neobičnu upotrebu sintakse i oblika.

Tek nakon sestrine smrti, Lavinija je otkrila na stotine pesama koje je Emili napisala tokom godina. Prvi tom tih dela objavljen je tek 1890. godine. a kompletni radovi Emili Dikinson nisu ugledali svetlo dana sve do 1955. godine.

Međutim, njen status pisca porastao je od prvog objavljivanja njenih pesama u pravom obliku. Ova poeta danas je poznata po svojim dirljivim i komprimovanim stihovima, koji su duboko uticali na pravac poezije 20. veka. Snaga njenog književnog glasa, kao i njen povučeni i ekscentrični život, doprinose legendi o ovoj ženi kao trajno neizbrisivom amanetu američke kulture o kome se i danas raspravlja.

Ono što Emili Dikins čini jednom od najvećih američkih pesnikinja svakako je njen veličanstveni talenat i njena bezrezervna posvećenost svetu oko sebe, počev od kapljice kiše, pa sve do velikih tema o ljubavi, životu i smrti. Pa iako je ljubav odredila tonalitet njene poezije, koga je ona volela – do kraja ostaje tajna. Emili je bila zagonetna i takva će i ostati.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.