Ko je žena koja seda na danski presto ovog meseca: Buduća kraljica Meri je voljena i u rodnoj Australiji

Meri Donaldson je prvi put dospela na naslovne strane početkom 2000-ih, kada je po prvi put bila romantično povezana sa prestolonaslednikom Frederikom od Danske.

Tada je bila devojka upečatljivog osmeha rođena u Tasmaniji, a njena nežna priroda osvojila je prinčevo srce.

Sada, kao 51-godišnja žena postaće kraljica Danske.

Rođena je u Hobartu, u Tasmaniji, najmanjoj australijskoj državi, 5. februara 1972. godine kao Meri Elizabet Donaldson. Najmlađa je od četvoro dece rođene od škotskih roditelja Henrijete i Džona Dalgliša Donaldsona.

Pohađala je javnu školu, jahala konje, bavila se sportom i imala je inače neupadljivo vaspitanje, pre nego što je studirala pravo i trgovinu na koledžu i preselila se u Melburn, a zatim u Sidnej da bi nastavila karijeru u oglašavanju.

U razornom preokretu sudbine, njena majka Henrijeta je umrla od komplikacija nakon operacije srca 1997. Meri je imala samo 25 godina.

Susret sa princem u izlasku

Samo nekoliko godina kasnije, Meri je živela u Sidneju gde je radila za kompaniju za nekretnine. To je bila 2000. godina i Olimpijske igre su se održavale u Sidneju. Ona je izašla 16. septembra sa prijateljima u bar i restoran u kojem je, sasvim slučajno, te noći bio veliki broj članova evropskih kraljevskih porodica.

Prestolonaslednik Frederik od Danske bio je jedan od njih.

Bio je u baru sa svojim bratom princom Joakimom, kao i rođakom princom Nikolaosom od Grčke i princezom Martom Luizom od Norveške. Tadašnji princ Felipe od Španije je takođe bio tamo i poznavao je jednog od Merinih prijatelja, tako da su se dve grupe pomešale.

Te večeri nisu prestali da ćaskaju, a ona nije imala pojma sa kime tačno razgovara. Frederik je tražio njen broj, što je rezultiralo romansom na daljinu ispunjenom tajnim posetama između Sidneja i Kopenhagena.

Jedna od tih poseta uključivala je i odlazak na Kup u Melburnu 2002. godine, gde su mediji brzo primetili novi kraljevski par. U toj fazi nisu zvanično objavili da se zabavljaju, ali je bilo jasno da romansa između njih postaje ozbiljna.

Iste godine je princ pozvao Meri da živi u Danskoj sa njim.

Meri je, naravno, rekla da.

Godine 2003. Meri i Frederik su prvi put izašli u javnost kao par u njenom rodnom gradu Hobartu.

Par se vratio u Australiju na Svetsko prvenstvo Zmajeva 2003. godine, na kojem se Frederik takmičio i uspeo je da provede neko vreme sa svojom porodicom. Mnogi Australijanci su se nadali da će uskoro nakon toga uslediti veridba. I nisu bili razočarani!

Meri i Frederik su objavili veridbu 8. oktobra 2003. i izgledali su potpuno oduševljeno tokom zajedničke konferencije za štampu u palati Fredensborg.

Život u Danskoj

Danski se smatra jednim od najtežih jezika za učenje, ali Meri je provela 18 meseci u Kopenhagenu vežbajući i mogla je tečno da razgovara sa lokalnom štampom. Kraljica Margareta je navodno savetovala svoju buduću snaju da nauči danski kako bi mogla da pridobije dansku javnost na njihovom maternjem jeziku.

Postala je međunarodno priznata među kraljevskim posmatračima zbog svog karakterističnog osećaja za lični stil i svoje otvorene posvećenosti progresivnim ciljevima, uključujući zalaganje za klimatske promene i održivost, kao i prava žena i dece.

U Danskoj je obožavaju. A u njenoj rodnoj Australiji, neverovatna priča o njihovoj "tasmanijskoj princezi" decenijama je izazivala bombastične naslove i obimno izveštavanje o njihovom članu danske kraljevske porodice i njenoj toliko hvaljenoj garderobi.

U stvari, Meri se odavno odrekla svog australijskog (i britanskog, preko svojih škotskih roditelja) državljanstva. Zadržala je samo najmanji trag svog originalnog akcenta i govori tečno danski. Ali u Australiji se ona smatra lokalnim blagom.

Njeno predstojeće stupanje na tron samo je pojačalo to interesovanje i ponos: jedan nedavni naslov na naslovnoj strani "The Australian", nacionalnih novina, glasio je: "Svaka čast Meri, naša flani kraljica koja živi u snu iz bajke".

"Flannie" je australijski sleng za ležerne flanelske košulje, koje se često nose na farmama, a koje je Meri volela kao mlađa.

- Ne sećam se da sam želela da jednog dana budem princeza. Želela sam da budem veterinar - rekla je ona novinarima ubrzo nakon što se par verio 2003.

Među Dancima, koji pozdravljaju njenu marljivost, profesionalizam i poznavanje danskog jezika, Meri je izuzetno popularna, sa 85 odsto odobravanja nadmašila je mnoge druge članove kraljevske porodice, prema nedavnoj anketi koju je naručila danska javna radio stanica DR.

Porodični život

Meri je 5. oktobra 2005. godine rodila dečaka kojeg su ona i Frederik nazvali princ Kristijan. Njegovo ime je bilo u skladu sa danskom kraljevskom tradicijom smenjivanja imena Frederik i Kristijan za sinove u direktnoj kraljevskoj liniji.

Meri i Frederik su dočekali svoje drugo dete, devojčicu po imenu princeza Izabela, 23. aprila 2007.

Bila je prva danska princeza rođena nakon više od 60 godina, a poslednja (najmlađa sestra kraljice Margarete En-Mari) je rođena 1946.

Zapravo, buduća kraljica je odlučila da oda počast svojoj pokojnoj majci dajući Izabeli njeno ime kada je 1. jula 2007. princeza krštena kao Izabela Henrijeta Ingrid Margareta. Druga dva Izabelina srednja imena bila su počast njenoj danskoj baki kraljici Margareti i njenoj prabaki kraljici Ingrid.

Oduvek sprema za kraljevske dužnosti

Iste godine princeza Meri je osnovala svoj možda najpoznatiji dobrotvorni cilj, Mary Foundation.

Pokrenuta 11. septembra 2007. godine, organizacija je imala za cilj da podrži i poboljša živote ljudi koji su ometeni ili socijalno izolovani bolešću, okruženjem ili drugim faktorima.

Meri je iskoristila 1,1 milion danskih kruna  koje su ona i Frederik dobili kao svadbeni poklon 2004. za finansiranje fondacije, koja je radila neverovatne stvari u Danskoj i inostranstvu. Bio je to ključni trenutak za princezu, koja je već obavila mnogo dobrotvornog rada kao članica danske kraljevske porodice, ali je prvi put sve isplanirala i finansirala sama.

U godinama između rođenja svoje dece, Meri je obavljala svoje mnoge kraljevske obaveze sa vrstom posvećenosti koja se očekuje od buduće kraljice. Ali takođe je našla vremena da se s vremena na vreme vrati kući u Australiju kako bi se odmorila od kraljevskog života.

Zatim je 8. januara 2011. Meri je dočekala ne jednu, već dve nove kraljevske bebe - blizance, princa Vinsenta i princezu Džozefinu.

Meri je 2018. godine postala prva članica danske kraljevske porodice koja je prisustvovala dodeli nagrada Danske duge u znak podrške LGBTQ+ jednakosti. Od tada je prisustvovala nekoliko puta i održala je nekoliko govora u znak podrške LGBTQ+ zajednici u Danskoj i širom sveta.

Time se pokazala kao uzor moderne kraljevske porodice.

Šta će uslediti pre krunisanja

Danska kraljica Margareta II objavila je da će abdicirati posle 52 godine na danskom prestolu u novogodišnjoj noći 2023.

Ona je rekla da će predati tron svom sinu prestolonasledniku Frederiku 14. januara, na godišnjicu njenog stupanja na presto.

Meri i Frederik će postati kralj i kraljica Danske na specijalnoj ceremoniji. Abdikacija i krunisanje će se desiti istog dana i uz malo pompe, kako je najavljeno.

Kada par zauzme novo mesto na tronu, njihov najstariji sin Kristijan postaće novi prestolonaslednik Danske. Par će preuzeti sve dužnosti kraljice Margarete II kada postanu kralj i kraljica, ali već imaju dosta prakse. Frederik se od detinjstva pripremao da vodi dansku monarhiju, a Meri je mnogo naučila od svoje svekrve za 20 godina otkako se udala.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.