Karmen Amaja, prva plesačica flamenka: Španska romkinja prodornog glasa i snažnog karaktera

Flamenko je jedno od prepoznatljivih simbola Španije, a njihovi igrači su poznati po celom svetu. Jedna od najpoznatijih je i Karmen Amaja, španska-romska flamenko pevačica i plesačica rođena u Barseloni.

Ona je bila drugo od čak jedanaestoro dece u porodici, od kojih je samo njih šestoro doživelo punoletstvo. Interesantno, njen datum i godina rođenja su pod znakom pitanja. Zašto? Sastavljena je lista stanovnika Barselone iz 1930. godine u kojem njeni roditelji imaju samo ćerku Karmen od 12 godina, a njena godina rođenja je bila - 1913. godina. I dan-danas ostaje misterija tačna godina.

Živela je u kolibi, a sa samo četiri godine je išla da pomogne ocu kada ide da svira gitaru, piše "Pure flamenco Barcelona". U tim godinama je imala i prvi nastup na "Espanjolu" na snimanju jedne emisije, a sa samo osam godina bila je angažovana u Parizu.

Bila je prva plesačica flamenka koja je savladala rad nogu koji je ranije bio rezervisan samo za muškarce, piše "Vikipedija". Ponekad je plesala u pantalonama visokog struka kao simbol njenog snažnog karaktera. Imala je taman i promukao glas, tipičan za cigansko pevanje. Zvali su je "La Capetana" (kapiten).

Kada je počeo Španski građanski rad, ona se nalazila na turneju u Valjadolidu. Odatle je otišla u Lisabon, pa brodom u Buenos Ajres. Osim što je plesala, snimala je i filmove. Plan je da tamo ostane četiri nedelje, ali su ostali devet meseci, i gde god bi se znalo da će ona nastupati, dva meseca unapred su karte bile rasprodate. Njena velika popularnost dovela je do toga da je izgrađeno pozorište koje nosi njeno ime.

Nastupala je i u Karnegi holu 1941. godine sa Sabikasom, koji je kasnije priznao i da su bili u ljubavnoj vezi. Imala je čast da upozna Frenklina Ruzvelta kao i kraljicu Elizabetu.

Ipak, posle nastupanja po svetu, Karmen Amaja se vratila u Španiju 1947. godine. Nastavila je da radi po Evropi i povremeno bi odlazila na dalja putovanja. U njenom rodnom gradu posvetili su joj fontanu u umetničkoj, staroj četvrti grada.

Udala se za gitaristu Huana Antonija Aguera 1952. godine, člana njenog benda koji nije bio Rom.

Nažalost, u tom periodu joj je ustanovljena bolest bubrega, koja ju je ometala da pravilno eliminiše toksine i samim tim da se bavi poslom koji voli. Poslednji nastup je imala u Malagi koji je prekinula u jednom trenutku da bi rekla kolegi "Andrese, završili smo".

Umrla je u Đironi, u blizini Barseloni i sahranjena na groblju u Santanderu. Tri godine posle smrti joj je postavljen spomenik u parku Monžuik u Barseloni, Buenos Ajres ima ulicu s njenim imenom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.