Sećamo li se čemu je Sonja Savić htela da nas nauči? Da li smo postali "promašeni" ljudi?

Sonja Savić je lice koje se pamti. Talenat glumačke aždaje, mimika, te prodorne oči istovremeno pune života i užasa, nepokolebljivi stav prema društvenim normama, koje je većinski smatrala stigmama, učinili su da identitet ove žene bude prepoznat, uvažen i zapamćen, uprkos svim kontroverzama koje su ga pratile.

Zvali su je novom Eleneonorom Duze, a našoj kinematografiji je ostavila u amanet preko pedeset ostvarenja, međutim, šta je sa onim što nam je ostavila kao ljudima, kao društvu? Da li smo naučili nešto iz njene smrti ili smrti pokojne Ejmi Vajnhaus, Vitni Hjuston? Pamtimo li samo njene demone i poroke izazvane dubokom tugom ili i život koji je bio obojen neponovljivim umećem i porukama koje je pokušavala da umetne u ovaj svet prepun nerazumevanja?

Sonja je bila usamljenik, apsolutno predana svom pozivu, nažalost - manje predana životu, makar onakvom kakav joj je bio nametnut. Volela je jednog čoveka, a nakon njegove smrti 1990. godine, sebe je smatrala udovicom. Nije marila za materijalno, htela je da stvara ono što će publici značiti. Publika je bila jedina skupina ljudi do čijeg mišljenja joj je bilo stalo.

Bila je protiv tadašnjeg sistema, njena vatra gorela je dok je snimala kadrove i borila se za ljudska prava, a onaj koji najjače gori - prvi izgori. Nije umela da funkcioniše u svetu koji je po merama većine, krojila je sopstvene. Živela je i umrla u svom vremenu, svom univerzumu, daleko ispred realnog, nama ostalima poznatog.

Marina Cvetajeva nas je odavno upozorila da ne sahranjujemo žive, a društvo je upravo to uradilo Sonji u periodu dok su je šibali vetrovi sudbine. Nije doživela da vidi ekspanziju društvenih mreža, glorifikaciju materijalnog i površnog, nije tu da nam kaže da usporimo, da smo promašena nacija, promašena planeta.

Da li smo nešto naučili od ove vanvremenske žene ili i dalje koračamo u mraku?

1. "Ne želim da živim po nekim pravilima, da budem snob, salonac, koji svaki dan ima nešto isprogramirano. Mislim da je onaj koji unapred zna kako će reagovati - promašen čovek."

2. "Ovo društvo prosto ne prašta činjenicu da neko može da bude dobar čovek, bez skrivenih namera i lične koristi."

3. "Bila sam srećna kada sam pronašla ljude koji su podjednako nesrećni kao ja."

4. "Za većinu ljudi, život je kao ružno vreme. Stanu i čekaju da prođe."

5. "Ne stidim se suza. To je prelazni period kada se polako pretvaraš u stenu."

6. "Biser nastaje u ranjenim školjkama. Bol koja ih razdire, pretvara se u dragulj."

7. "Uspela sam da izbrišem granicu između života i poziva."

8. "Samoća je cena moje slobode."

9. "Ako je negde bilo otpora, onda je to bilo u Srbiji."

10. "Što sam starija, sve manje razumem."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.