TV lice Ivanka Ristovski: Današnja žena je izabrala da bude hajduk, konstantni pritisak je iscrpljujući

Ivanka Ristovski je sigurno jedno od prepoznatljivih lica na televiziji kada je reč o informativnim programima. Uvek staloženu, koncentrisanu na informacije koje prenosi, shodno radnom mestu možemo je videti u tom formalnom a otmenom izdanju, odelu i štiklama. Međutim, kakva je ona privatno?

Priseća se Ivanka za Ona.rs kako je izgledao njen početak, da li je imala nekog uzora ali otkriva i kakva je zapravo ona van kamera i studija.

- U prvom trenutku sećanja ispliva ogromno osećanje odgovornosti koju sam imala tada kada sam prvi put kročila u RTS. Osećala sam veliko strahopoštvovanje prema svima koje sam sretala po hodnicima i prepoznavala sa TV ekrana. Ja sam po obrazovanju profesor književnosti, primljena sam posle audicije i u novinarstvu sam se našla eto na taj način. Dakle nije to bio neki moj san od malih nogu, ali zavolela sam taj posao, teme kojima sam se bavila. Bile su to pre svega priče najpre iz oblasti kulture, a onda obrazovanja i roditeljstva, o problemima i fenomenima svakodnevice i savremene porodice. Videla sam u tome neku misiju, radovala se svakoj priči, verovala da dajem neki doprinos pomeranju svega nabolje - započinje priču Ivanka Ristovski.

Pošto se slučajno našla u svetu novinarstva, priznaje da nije imala uzora u ovoj oblasti, ali ističe da je ipak imala osobe na koje se ugledala.

- Uzori su u životu veoma bitni. Kao dete - imate ih u roditeljima. Kroz život sam se uvek divila pre svega obrazovanim, rečitim, odmerenim ljudima iz svog okruženja. Nekada su to bili profesori, kasnije starije kolege.

Ovaj posao nije klasičan rad od devet do 17 časova. Dosta je tu "tumbanja" rasporeda, rada uveče i svako ko se bavi novinarstvom zna koliko je teško izbalansirati sa privatnim obavezama, posebno ako formirate porodicu.

- Kada su mi deca bila mala, natrčala sam se, čini mi se za tri života i verujem da sve zaposlene mame imaju manje-više isti život. Naučite da trčkate, a ne polako da hodate, da brzo spremate ručak, začas pospremite i kuću i sebe. Obaveze diktiraju ubrzanje, ja sam se, eto ubrzala tada i dan-danas mi ne polazi za rukom da malo usporim i "prikočim". Navika je postala druga priroda.

Baš zbog takvih situacija, razumevanje porodice i okoline je jako važno kako bi sve funkcionisalo kako treba.

- Ja sam se zaista svojski trudila da u mojoj porodici "ne trpe" zbog prirode mog posla, otuda i toliko jurcanja. Ukoliko ozbiljno i odgovorno shvatate svaku ulogu koju imate - i majke i zaposlene žene i supruge, onda nije lako, ali nema druge. "Život živeti nije polje preći". Važno je da vidiš smisao svega što radiš i za šta se boriš, trošiš, u šta ulažeš svoj život, dakle svoje vreme, svoj trud i svoju snagu. Ko se štedi, verujem da učinak nije tako dobar, a ko se daje bezrezervno, umori se, ali "c'est la vie" - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Ja sam neko kome su emocije veoma bitne i one su prisutne u svemu što radim. Na krilima tih emocija, privrženosti, ljubavi imate više snage nego što su inače vaši kapaciteti. To je lično neka moja formula uspeha. Ljubav i dobre emocije su uvek najbolji vetar u leđa. Posao sam uvek shvatala vrlo odgovorno, ali mi je porodica ipak bila na prvom mestu. Tu nikada nije bilo dileme. Pre odlaska na službeni put napravila bih ručak da imaju za dane dok me nema, na rad vikendom su se navikli, to sam nadoknađivala slobodnim danom kad su drugi obično zauzeti. Uvek mi je bilo važno da sačuvam bliskost sa svojima.

Period kada je Ivanka započinjala svoju karijeru nije onakav kakvim ga znamo danas. Dosta toga se promenilo, primat su preuzele društvene mreže koje koliko mogu da pomognu, toliko i da odmognu.

- Mislim da smo svi globalno postali nekako površniji. Moderne tehnologije su učinile informacije svakako dostupnijim, ali s druge strane kao da je i oštrica znatiželje, radoznalosti i kritičnosti otupela.

Tako je i profesionalni razvoj žena drugačiji nego ranije. I ovde ne mislimo samo na novinarstvo već i na ostale sfere.

- Današnja žena je izabrala da bude hajduk. Sećate se stihova koje smo učili o hajducima? "Stići i uteći i na strašnom mestu postojati". Kao što sam navela, žena ima mnogo uloga. Da bude istovremeno i dobar i ozbiljan radnik, da gradi karijeru, napreduje u poslu da bude i majka i supruga i ćerka. Da stigne i na poslovni i roditeljski sastanak, u međuvremenu prostre veš, pomogne oko domaćih, poseti možda bolesnog roditelja. Ehej! Često u šali recitujem "Plavog zeca". Znate ono "Ovaj zec zna da svira, peva, ručak kuva, plete, kuću mete". A sa druge strane moramo i da "ispravimo stas, udesimo glas, očešljamo kosu" kao u pesmici. Ali pesma je jedno, a život drugo. Šalu na stranu, sve to je vrlo zahtevno - kaže Ivanka i naglašava:

- Taj konstantni pritisak i zahtevnost svih tih uloga je iscrpljujući, za neke i frustrirajući. Teško je žonglirati i balansirati, ostati na visini zadatka, ne zanemariti nijednu od uloga koju imamo. Da, onda se desi da žena počne da favorizuje jednu, zapostavlja drugu, poželi drugačiji život i nastaje problem. Nažalost, dešava se da žena odustane od karijere ili se porodica rasturi.

Ivanka je deo uživo programa u kojem sve mora da je pod konac. Jako je bitna fokusiranost na prenošenje informacija i prisutnost u trenutku. Često ne vidimo šta se sve krije "iza zavese", a Ivanka otkriva i koji joj je najteži trenutak bio.

- Najteži i najstresniji dan u karijeri bio je 3. maj. Ušla sam u studio pre 11 časova samo sa jednom informacijom: da je jedan učenik povredio decu u "Ribnikaru". Niko ništa nije znao. Onda su kroz program počele da stižu informacije. Šok, neverica, neka utrnulost od stresa ... Ne ponovilo se nikada!

Iako je deo novinarstva, Ivanka prati i rad ostalih kolega, pa nam je tako otkrila i šta ona voli rado da pogleda na televiziji.

- Volim emisije o aktuelnostima u svetu kulture. Kvizovi moje ukućane okupe, pa i to volim. Putopisne emisije mi prijaju, kao i sve one koje probude neku dobru emociju, to uvek biram najpre. Svet je ogrezao u bizarnosti, mnogo je sadržaja i na televiziji tog tipa, ja uvek biram harmoniju.

Kao što smo rekli na početku teksta, navikli smo da je viđamo u otmenom izdanju, besprekorno obučenu. Ona ipak priznaje da privatno odela gotovo nikad ne nosi, ali da voli štikle i da ih obuva vrlo često. Kako kaže, navikla je da u njima trčkara i sve dok u tome uspeva, neće ih menjati. Kada je reč o slobodnom vremenu, koristi ga na najbolji mogući način.

- Volim da šetam, pogledam novu postavku u nekoj od beogradskih galerija. Rado odem i u pozorište ili pogledam neki dobar film. Volim dokolicu, mada je retko imam. Druženje i smeh sa dragim, dobrim ljudima mi najviše prija. I to je retko jer brzo živimo, ali upravo sećanje na lepe trenutke i planiranje novih nas održava u međuvremenu, ispunjenom radom, brigom, obavezama. Veliko je umeće naći meru u svemu i uvek, iznova, iskru radosti u malim i običnim stvarima - rekla je Ivanka za Ona.rs.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.