Koliko dugo smete da trpite veliku nuždu: Šta se dešava kada ignorišete poziv prirode? Nema mnogo filozofije

Postoje situacije u kojima čovek može da pomeri gotovo sve obaveze, ručak, kafu, odlazak u prodavnicu, pa čak i spavanje. Velika nužda, međutim, ima svoj raspored i ne zanima je mnogo da li ste na sastanku, u autobusu, u gostima ili u trenutku kada vam se ne ustaje sa kauča.

Mnogi od vas imaju običaj da stisnu zube, kažu sebi "samo još malo" i nastave šta su započeli. Nekad je to petnaest minuta, nekad nekoliko sati. Koliko je takvo odlaganje bezazleno i može li redovno ignorisanje nagona da napravi problem?

Šta se dešava kada nam se ide u WC?

Kada stolica stigne u završni deo debelog creva, odnosno rektum, njegovi zidovi se rastežu. Nervni receptori registruju to rastezanje i šalju mozgu signal da je vreme za pražnjenje. Drugim rečima, telo vam prilično jasno stavlja do znanja šta treba da uradite.

Zadržavanje stolice moguće je zahvaljujući mišićima analnog sfinktera i mišićima karličnog dna. Oni vam omogućavaju da privremeno odložite odlazak u toalet dok ne pronađete odgovarajuće mesto.

Problem nastaje kada privremeno postane uobičajeno.

Kada ignorišete nagon, osećaj potrebe za pražnjenjem može vremenom da oslabi. Stolica ostaje u debelom crevu, gde se iz nje nastavlja apsorpcija vode. Što se duže zadržava, veća je verovatnoća da postane tvrđa i suvlja, pa samim tim i teža za izbacivanje.

Koliko dugo zapravo možemo da izdržimo?

Za ovo pitanje ne postoji precizan naučni odgovor u minutima ili satima. Ne postoji ni univerzalna granica posle koje će se svakome dogoditi nešto loše.

Povremeno odlaganje odlaska u toalet za pola sata ili sat vremena uglavnom nije razlog za zabrinutost kod zdrave osobe. Problematičnije je kada se nagon redovno potiskuje, naročito kada se to radi nekoliko sati ili se odlazak u toalet odlaže do kraja dana.

Nije isto kada jednom ne možete da odete u WC jer ste u prevozu i kada svakodnevno ignorišete potrebu za pražnjenjem zato što imate preča posla.

Da biste lakše razumeli o kakvim vremenskim intervalima govorimo, evo praktične orijentacije:

• 10-30 minuta: Povremeno odlaganje u ovom trajanju uglavnom nije razlog za brigu.
• 30 minuta do sat vremena: Kod zdrave osobe najčešće nije problem ako se ne dešava stalno.
• Jedan do dva sata: Povremeno čekanje obično nije opasno, ali nema razloga da se odlazak u toalet odlaže ako za to nema potrebe.
• Nekoliko sati: Redovno zadržavanje tokom više sati nije dobra navika i može doprineti problemima sa pražnjenjem.
• Do kraja dana ili duže: Često odlaganje stolice na ovako dug period može povećati rizik od zatvora i otežanog pražnjenja.

Važno je naglasiti da ovo nisu naučno potvrđene granice bezbednosti. Ne postoji pravilo da je 59 minuta bezbedno, a 60 minuta već štetno. Mnogo više znače učestalost ovakvog ponašanja, konzistencija stolice i individualno zdravstveno stanje.

Američki Nacionalni institut za dijabetes, digestivne i bubrežne bolesti (NIDDK) navodi ignorisanje nagona za pražnjenjem među faktorima koji mogu doprineti zatvoru. Sličan savet daje i britanski NHS - kada osetite potrebu, nemojte je odlagati.

Može li stalno zadržavanje stolice da izazove zatvor?

Može. Redovno odlaganje pražnjenja može doprineti nastanku zatvora, a zatim se lako ulazi u začarani krug.

Stolica postaje tvrđa, pražnjenje neprijatnije, pa osoba počinje još više da ga odlaže. Vremenom se mogu javiti napinjanje, nadutost, bolovi u stomaku i osećaj da creva nisu potpuno ispražnjena.

Kod dugotrajnog i izraženog zatvora može doći i do fekalne impakcije - stanja u kojem se velika količina tvrde stolice zaglavi u završnom delu debelog creva i ne može normalno da se izbaci.

Istraživanja su pokazala i da pojedini ljudi sa hroničnim zatvorom imaju smanjenu osetljivost rektuma. To znači da slabije registruju njegovo punjenje, pa potrebu za pražnjenjem osećaju kasnije ili manje intenzivno.

Važno je naglasiti da se ovakvi problemi ne razvijaju automatski zato što ste jednom ili nekoliko puta odložili odlazak u toalet. Reč je pre svega o rizicima koji se povezuju sa dugotrajnim problemima sa pražnjenjem.

Šta ako nam se ide u WC, ali trenutno ne možemo da odemo?

Ukoliko ste na putu, na poslu ili jednostavno nemate pristup toaletu, povremeno zadržavanje stolice uglavnom nije razlog za paniku. Čim se ukaže prilika, najbolje je otići u toalet, umesto nastavljati sa odlaganjem.

Za redovno pražnjenje korisno je da unosite dovoljno tečnosti, jedete hranu bogatu vlaknima i budete fizički aktivni. Pomaže i stvaranje rutine, posebno odlazak u toalet nakon doručka, kada je prirodni refleks pražnjenja creva često izraženiji.

Ne treba čekati da situacija postane hitna da bismo otišli u WC. Telo ne šalje takve signale bez razloga.

Ukoliko se zatvor često ponavlja, imate bolove, krv u stolici ili osećaj nepotpunog pražnjenja, razgovor sa lekarom je bolji izbor od samostalnog eksperimentisanja sa navikama.

Na kraju, nema potrebe da svaki odlazak u toalet tretiramo kao vanrednu situaciju. Povremeno čekanje neće nam uništiti creva, ali navika da svakodnevno odlažemo ono što telo traži svakako nije nešto čime bi trebalo da se ponosimo. Neke obaveze zaista mogu da sačekaju. Ova baš i ne mora.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.