Eh, a šta bi bilo da sam rođena pre 100 godina?

 
M. P.
M. P.
 
  • 0

Danas je dobro poznati Dan žena.

Dan kada se sve manje nas seti zašto je ovaj datum toliko važan za žene, već razmišljamo o gestovima koji nas okružuju - cveću i čokoladama.

I danas sam došla na posao, kao i prethodnih radnih dana, u ravnopravni kolektiv, u prostor u kom vlada jednako uvažavanje - profesionalnosti i edukacije. I danas, dobila sam cveće.

Eh, a šta bi bilo da sam rođena pre 100 godina?

Prvo i logično, ovaj tekst ne biste čitali preko modernih ekrana ko zna koje verzije, ali zapravo ga verovatno ne biste uopšte ni čitali, jer sam žensko. Te davne 1924. godine žene i dalje nisu imale prava učešća u mnogim životnim sferama, pa tako i u ovakvim poslovima.

Ali, gde bih bila?

Pa, ako je u pitanju selo, onda bih verovatno bila udata za nekog iz nižeg staleža, jer miraz iako nije bio zakonska obaveza, smatrao se kao nešto podrazumevano. Kako biste iole zavirili u svakodnevne obaveze jedne prosečne žene sa sela, zamislite da je danas dan za pranje veša - u to vreme je ovo bilo višednevna obaveza. Prvog dana bih veš morala da stavljam u drvena korita ili kace i to tako što bi išao red veša, pa red luga ili pepela od bukovog drveta, a na kraju bih proključalom vodom prelila veš. Sutradan se postupak skoro pa ponavalja, te se veš cedi i ostavlja da se ohladi preko noći, kako bi se ujutru vraćao na sušenje kod kuće. Dakle, veš-mašina, kada je dospela u kraljevinu SHS, zaista je bila izum veka.

Ovo je daleko od jedine obaveze koju bih imala u kući. Gust je ovo raspored, hajde da zađemo u kuću jedne gradske porodice - šta bi bilo da sam rođena kao gradska devojka?

Osmi je mart 1924. godine i tik ponegde ima pomena o ženama, ali ne zbog nekakvog Dana žena. Dnevne novine izašle su redovno, sa sve oglasima muškaraca, koji putem štampe tragaju za suprugom, koje čekaju sa spremljenim mirazom.

- Ženidbe radi želi poznanstvo univerzitetskog obrazovanja gospodin u svojih 26 godina, sa gospođicom ili udovicom sa većim kapitalom za industrijska preduzeća. Sporazuma radi uputiti pismo, po mogućstvu i fotografiju, na administraciju Vremena. Diskrecija zajemčena.

- Ženidba. Inžinjer, prijatan, 30-ih godina, sa nepokretnim imanjem u Beogradu, upoznao bi se sa boljom devojkom radi ženidbe. Prema svom stanju reflektira na veći miraz. Fotografiju i podatke poslati administraciji Vremena. Diskrecija zajemčena - piše u novinama "Vreme" dana osmog marta 1924. godine.

Ilustraciju tadašnjeg pogleda na brak na zanimljiv način prikazuje jedan tekst iz "Ženskog pokreta" iz 1920.

- Prirodni poziv žena je materinstvo, i u tome leži osnov celokupnom ženskom pokretu. Žena postaje majkom po pravilu u braku. Mlad snažan čovek nije u stanju da stupi u brak, jer nije ekonomski dovoljno slobodan. On mora čekati dok mu žena donese imanje i miraz, nasleđene ili zarađene.

Inače, ekonomska zrelost čoveka za stupanje u brak nastaje otprilike deset godina docnije od prirodne, i čovek se za to vreme pomaže čitavim nizomkompenzacija, od kojih je najpoznatija prostitucija. Kad najzad stupe u brak, naviknu se toliko na dotadašnji život da više bez tih surogata braka ne mogu biti. I tako je većina brakova nesrećna - piše u novinama "Ženski pokret".

Svetlost i ponos žena tada je bila i Ksenija Atanasijević, prva žena koja je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1922. godine. Dve godine kasnije obradovala je i iznenadila tako što je postala docentkinja katedre za filozofiju. Ipak, tu "svetlost" ugušili su 1936. kada je proterana sa fakulteta.

Pravima žena, barem onim iole postojećim, bavio se Građanski zakonik koji je uveden 1844. godine. Član 117 govorio je o udaji, kao ženskoj "obavezi" nakon napunjene 18. godine, dok je to za muškarce obeležavalo doba kada se osamostaljuju. Ako se devojka uda maloletna, na nju "polaže pravo" njen suprug, a ne roditelji - dakle od roditelja u "vlasništvo". Razvod sa druge strane nije bio nimalo lak. Ako se supružnici ne slože, ženska deca su do sedme, a muška do četvrte godine kod majke. Nakon toga, preuzima ih otac, bez pogovora.

I sigurna sam da ja, kao i mnoge žene, ovo čitaju sa stečenim pravom na rad, bavljenje profesijom kojom žele, pravo glasa u svim društvenim segmentima - i sa veš-mašinom u 2024. godini!

Cvet za Dan žena nije samo cvet, već stoji za neizrečene reči svih žena koje su nekada pomislile tiho i u nadi: "Da sam rođena za 100 godina, možda bih živela drugačije".

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Istoričarka Dijana Vasiljević: Žene su poslednji bastioni odbrane tradicije i čuvarke nasleđa

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Ona