Julija Obrenović, kneginja-preljubnica srpska: Bečlijka u Srbiji koja je svoju ljubav dala drugome

Sve je izgledalo da će Juliji Hunjadi (1831–1919), potonjoj Obrenović, srpski knez Mihailo Obrenović biti Romeo, ali da će ova priča imati srećan kraj. No sudbina je bila sasvim drugačija. Ona koja je svim silama želela da se prilagodi Srbiji, odakle joj je muž, nije mogla bez Beča i jednog čoveka u njemu.

Rođena Bečlijka, ćerka mađarskog grofa Ferenca Hunjadi de Keteljija, Julija je upoznala bivšeg srpskog kneza Mihaila Obrenovića dok je bio u Beču u izganstvuu. Venčali su se u ruskoj kapeli u Beču 1853. godine, 20. jula/1. avgusta, u 11 časova. Bečke novine „Prese” su opisale venčanje, piše "Vikipedija"; knez Mihailo nosio je srpsku nošnju i sablju koja je bila ukrašena dijamantima vrednu 80.000 florina, dok je „kneginja serbska“ imala dijamantsku dijademu.

Prvi dani braka bajkovito su počeli na imanju Ivanka u Mađarskoj, no bračni par ukoro menja svoje prebivališe. Svetoandrejskom skupštinom i povratkom Obrenovića na tron Srbije 1858. godine, Julija dolazi u Srbiju. Čini sve da se prilagodi zemlji svog supruga, jeziku ju je učio lično Đuria Daničić. To što joj svekar, knez Miloš, nije znao strane jezike, takođe je činilo da kneginja više govori i vežba srpski. Đura Daničić je na poziv kneza Miloša tri godine proveo u Beču, a njegov rad dao je odlične rezultate.

„On pak zadovoljan je vrlo. Nije ta frajla ni tako lepa, vele, ali je vaspitana i izobražena devojka”, pisao je Ilija Garašanin o knezu i njegovoj supruzi.

Međutim, ime koje je odjeknulo u braku ovo dvoje ljudi bilo je Karl od Arenberga, nemački knez. Kneginja sa njim stupa u ljubavni odnos 1856. godine, knez za to saznaje tek 1861. godine, iz jednog pisma.

Vest o smrti njenog svekra, kneza MIloša. 1860. godine, Juliju zatiče je u banji.

„Jednako se pitam zašto na glas o teškom stanju gospodarevom, na put nije ranije krenula. Već bi odavno mogla biti u Beogradu. I uz Mihaila, gde joj je mesto stajati“, piše Anastas Jovanović, litograf i jedan od prvih fotografa, odani prijatelj Obrenovića.

Bilo je sve jasno da je bračni brodolom uveliko počeo.

Kada je Mihailo Obrenović nasledio oca i ponovo posato knez, Julija čini sve za interese Srbije. Zajedno odlaze u audijenciju kod kraljice Viktorije i cara Napoleona III, zajedno učestvuju u javnom životu Beograda, priređuju balove. Ona dobia tron u Sabornoj crkvi u Beogradu, uz patrijarhov i knežev.

U Srbiju uvode duh razvijenih evropskih zemalja, pokrenuli su izgradnju Prve varoške bolnice. Kneginja je osnovala Odbor beogradskih žena i dobrotvornom aukcijom 1865. godine u hotelu „Srpska kruna“ prikupljala sredstva za bolnicu za koju je knez sa Ilijom Milosavljevićem Kolarcem 1861. godine kupio plac.

U akciji su učestvovali svi društveni slojevi, a Nenad Novak Stefanović u „Vodiču kroz ljubavnu istoriju Beograda“ navodi da su prilozi bili zlatni nakit, balske haljine, srebrne sablje, ali i knjige „Robinson Kruso“, kotarica suvih šljiva, kutija duvana, ručno izrađen kavez za ptice… sve je bilo vredan prilog.

Bolnica je otvorena je 1. maja 1868. godine, u današnjoj Ulici Džordža Vašingtona. Na svečanosti pored kneza nije bila kneginja.

Sve potrese beleže dnevnik kneza Mihaila Obrenovića, pisma Julijina upućena majci i beleške Anastasa Jovanovića, koji je upravo i otkrio prepisku kneginjinu sa grofom Karlom Arenbergom, sa kojim je planirala tajni sastanak u Beču.

„Tajac je prekrio dvor. Mihailo je satima ostao u kabinetu. Nikog nije zvao. Kneginja u svojim odajama, u malom dvorcu, za put se sprema" – beleži Anastas Jovanović.

Tad do razvoda ipak ne dolazi. To koristi knezova rođaka Anka Obrenović, i u priču uvodi svoju ćerku Katarinu. Mihailo se zaljubljuje, spreman da ide protiv svih, pa i od samog mitropolita koji nije odobravao brak dvoje bliskih rođaka.

Rastavili su se „od postelje i stola“ pismenim sporazumom 18. novembra 1865, kojim je kneginja dobila palatu u Beču i godišnju rentu; odrekla se titule srpske kneginje zadržavajući naziv kneginja Julija Obrenović. Živela je u Beču, odvojeno od kneza.

Kneza Mihailo ubijen je 11. juna 1868. godine u toku šetnje na Košutnjaku, uz njega su tad bile Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka i Katarina Konstatinović.

Sarkofag kneza Milhaila u Sabornoj crkvi u Beogradu i danas krasi bronzana skulptura arhanđela Mihaila, napravljena po porudžbini kneginje Julije. To je jedinstvena samostalna figura u punom rastu u jednom srpskom pravoslavnom hramu.

Afera zbog koje se raspao brak ozvaničena je jedanaest godina kasnije, kada se kneginja Julija udala za grofa Karla Arenberga.

Umrla je u Beču 1919, ni u drugom braku nije imala dece.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.