Vreme čitanja: oko 3 min.
Tomanija Obrenović: Žena koja je uvodila promene, pratilac kneza Mihaila u sudbonosnoj šetnji na Košutnjaku
Vreme čitanja: oko 3 min.
Priča o njenim ambicijama, humanitarnom radu i intrigama i dalje živi
Dok šetate uvek zanimljivim ulicama gornjeg Dorćola, ovekovečenim istorijom i okupanim savremenim tokovima, koraci će vas odvesti i do Ulice Gospodar-Jevremove, paralelne sa ulicom brata mu Jovana.
Ta muška imena pripadnika nekadašnje vladarske dinastije Obrenović stoje kao kamen-temeljac starog dela Beograda, garant da je cela preostala kompozicija prestoničkih ulica na svom mestu. Imena njihovih žena nisu postavljena pred prolaznike na tablama sa nazivima ulica, ali ime jedne od nijih duboko je uklesano u istoriju Beograda. Ona je Tomanija Obrenović, životna saputnica gospodar-Jevremova.
Ćerka Ante Bogićevića, vojvode Knežine jadarske (Jadar), rođena je 1796. godine u Jarebicama nadomak Loznice. Imao je nju i dva sina - vojvodu Bogosava Boju Bogićevića i potpukovnika Miloša Bogićevića.
Tomanija se za Jevrema Obrenovića, brata knjaza Miloša, udala 1816. godine. Ova žena koju će istorija zapamtiti rodila je devetoro dece, od kojih je preživelo šestoro, pet kćeri i jedan sin: Jelena-Jelka, Simeona-Simka, Anka, Katarina, Stana i Miloš, otac kralja Milana.
Njen i Jevremov dom u Šapcu - Jevrem je bio obor-knez Šabačke nahije, vođen Tomanijinom rukom, bio je sasvim drugačiji od drugih kuća. "Jevropejski" su maniri u njemu vladali, decu su učili učitelji iz carevine, a Tomanija je svoje goste smeštala na visoke stolice. Prvi klavir u Srbiji zasvirao je u kući Jevrema i Tomanije, za potrebe prevoza gospođe Tomanije iz Austrije je stigao i prvi fijaker.
Nova faza života nastaje preseljenjem u Beograd. Novembra 1831. godine knez Miloš odlučuje da za gubernatora varoši
i nahije beogradske postavi svoga ,,Brata G-na Jefrema Obrenovića”.
"Porodicu dovodi u Beograd krajem decembra 1831. godine i useljava je u knežev novi konak u varoši, kod Velike pijace (na mestu današnjeg Kapetan-Mišinog zdanja), koji mu je brat ustupio da sa njim ,,kao svojim sobstvenim dobrom svojevoljno raspolagati može”, u zamenu za konake u Šapcu i Valjevu", beleži Nebojša Jovanović u istorijskom časopisu "Jevrem Obrenović - skica jedne političke karijere".
Isti autor piše da Jevrem u svom domu okuplja književnike, širi svoju privatnu biblioteku, ogromnim prilogom pomaže da se 1832. osnuje Narodna biblioteka u Beogradu (danas Narodna biblioteka Srbije).
"Kao pretplatnik pomaže izdavanje mnogih knjiga, povećava kolekciju slika, čini poklone u novcu mladim ljudima koji se školuju u inostranstvu, a oni mu se odužuju objavljivanjem pesama zahvalnica ili dolaskom, po završetku studija medicine, za njegove lične lekare (Jovan Stejić).
Pričalo se o beogradskom domu gospođa Tomanije, o mnogobrojnim svećama koje su osvetljavale prostorije, o vrtu bogatom cvećem za koje je seme stizalo iz Evrope, o đakonijama, uglednim gostima, među kojima su i ambasadori. Bila je najveća dama, pored prve dame, Ljubice Obrenović.
Kako je želela da neko od njenih direktnih podanika bude što bliže vlasti, nisu je pogađale priče o ljubavi koja je buknula među rođacima - Mihailom i Anikom, što je bila još jedna tačka u kojoj sa Ljubicom Obrenović nije mogla da se usaglasi. Kasnije je to isto pokušala sa Mihailom i Ankinom ćerkom Katarinom, što je i uspelo, nameravali su da se vere.
Nestabilan brak Mihaila i Julije bio joj je velika nada, ali u neskromnim spletkama koje joj se pripisuju, ni ona nije mogla sve da zna.
Tada već najstariji član dinastije, Tomanija, strina kneza Mihaila pošla je sa njim, ćerkom Ankom i unukom Katarinom, na Cveti, 29. maja 1868. godine, oko 17 časova u šetnju Košutnjakom. Svedočila je atentatu.
U parku su se pojavili Pavle i Kosta Radovanović sa uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije.
Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: „Dakle, istina je“.
Nastradala je Anka, koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave; Svetozar Garašanin koji je pratio kneza ranjen je pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena, pridržavala je mrtvog kneza, a Tomanija je uspela da pobegne i prva obavestila dvor o svemu, piše "Vikipedija".
Tomanija je ostala aktivna u dinastijskim igrama i doživela je da njen maloletni unuk Milan, sin njenog jedinog sina Miloša II, bude izabran za naslednika trona.
Unuku Katarinu udala je za Milivoja Petrovića Blaznavca, jednog od trojice namesnika kneza Milana.
Umrla je 13. juna 1881. godine, sahranjena je u manastiru Rakovica, koji je porodica uvek pomagala.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Jelena Buhač Radojčić: Upoznajte pravu Daru iz Jasenovca
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.