Ovako je izgledala obožavana Jelena Trojanska: Posle 27 vekova veštačkom inteligencijom došli smo do otkrića

Jelena Trojanska bila je figura u grčkoj mitologiji za koju se tvrdi da je bila najlepša žena na svetu. Verovalo se da je bila ćerka Zevsa i Lede ili Nemezide, udata za kralja Menelaja iz Sparte, čija je otmica od strane Parisa od Troje bila najneposredniji uzrok Trojanskog rata.

Elementi njene pretpostavljene biografije potiču od klasičnih autora kao što su Aristofan, Ciceron, Euripid i Homer, koji o njoj pripoveda i u Ilijadi i u Odiseji. Njena priča se takođe pojavljuje u II knjizi Vergilijeve Eneide.

Prema predanju u mladosti ju je oteo Tezej. U nadmetanju između njenih prosaca za njenu udaju, Menelaj je taj koji je odneo pobedu, nakon čega su svi njeni prosci morali da polože zakletvu (poznatu kao Tindarejeva zakletva) i obećaju da će pružiti vojnu pomoć pobedničkom proscu, ako Jelena ikada bude ukradena od njega. Upravo ova zakletva ubrzale su izbijanje Trojanskog rata.

Nakon što se udala za Menelaja veoma mlada, perma predanju oteo ju je Paris, ili je, možda pak, dobrovoljno pobegla sa njim. Legende o njenom boravku u Troji su kontradiktorne. Homer je prikazuje ambivalentno, žaleći zbog njenog izbora, dok je drugi antički pisci prikazuju kao izdajicu koja je simulirala bakhijske obrede i radovala se pokolju koji je izazvala. Prema nekim verzijama Jelena nije čak ni stigla u Troju već je čekala ratu u Egiptu.

Na kraju, Paris je ubijena u akciji, a prema Homeru, Jelena se vratila sa Menelajem, dok se perma drugim verzijama popela na Olimp.

Kultna lepota koju niko nije video. Do sad

Sve u svemu sa Jelenom je povezan i kult koji se razvio u helenističkoj Lakoniji, kako u Sparti i drugde, za nju su izgrađena svetilitšta i posebno je obožavana u Atici i na Rodosu.

Njena lepota, iako niko zapravo ne zna kako izgleda, inspirisala je umetnike svih generacija koji je uglavnom predstavljaju kao oličenje idealne ljudske lepote. Njene slike počele su da se pojavljuju u sedmom veku pre nove ere, još u klasičnog Grčkoj je je njena otmica (ili bekstvo) bio čest motiv.

Tokom srednjeg veka ovaj događaj je često prikazivan kao čin zavođenja, dok se na renesansnim slikama obično prikazuje kao da je u pitanju otmica od strane Parisa.

Međutim, iako je njena lepota bila toliko slavljena, ne zna se tačno kako je izgleda. A danas, možda, odgovor može da da veštačka inteligencije.

Koristeći opise antičkih spisa, biste i kasnije slike, veštačka inteligencija rekonstrusiala je njen lik. Prva pretpostavka bila je da je imala tipičan i specifičan izgled Grkinje - tamniju kožu, oči i kosu. Međutim, zahvaljujući brojnim drevnim artefaktima, poput antefiks glave Gorgone iz Taranta u Italiji, koji datira iz perioda oko 400. godine pre nove ere, veća je verovatnoća da je Jelena bila plavokosa, svetle puti i zelenih očiju, nešto što bi danas nazvali "germanski" tip.

Za kraj samo citiramo Kristofera Marloua iz njegove tragedije Doktor Faustus (1604) da li je ovo lice "kakvo pokreće hiljadu brodova"?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.