Veliki intervju Ane Stanić: O integritetu u stvaralaštvu, odrastanju u blokovima, neprolaznom bolu, ljubavi...

Genije muzičke pop scene, žena koju krasi nepotrošna energija, neumorna snaga i neutoljiva glad za životom utkanim u umetničkom izrazu, Ana Stanić je performer sa integritetom, multitalentovani umetnik čiji pečat je vidljiv kako u notama, tako i u lirici njenih pesama. Sposobnost da ukrsti pop i rok zvuk, ne odstupajući od tematike romanse, čak ni u vremenu koje nameće mnogo površniju prizmu i promenu plime u svesti društva, uzdigla ju je u odnosu na druge autore.

Ona.rs imala je priliku da popriča sa našom divom i dotakne se njenih muzičkih ali i životnih početaka, stavova od kojih ne odustaje, izvoru inspiracije, nezalečenim ranama, detinjstvu u opasnim blokovima, ali i onoga što je sinonim za njen lik i delo - a to je, naravno, ljubav.

Ana je izdala novi album "Kvar na srcu", a ja sam pokušala da makar malo "zadrem" u njeno.

Anin umetnički univezum prošaran je iskrenošću prema sebi

Stanić je 2008. godine diplomirala filmsku i TV produkciju na uvaženom Fakultetu dramskih umetnosti. Zanimalo me je da li je to uticalo na njeno percipiranje važnosti scene i vizuala, odnosno da li se poznavanje istih nadogradilo ako uzmemo u obzir da nam je još sa prvim solo spotom za pesmu "Grad" servirala magiju boja i kadrova koji su jasno indikovali njenu kreativnost?

- Fakultet i obrazovanje, i to naročito tako specifična škola poput umetničkog fakulteta FDU, svakako utiče na ukus, stil, estetiku svega pa i spotova. Sa druge strane, i bez tog očiglednog i očekivanog uticaja, ljudi se razvijaju, sazrevaju i menjaju. Moja karijera,  muzičko i vizulno izražavanje, se razvijala, kao i ja sama, konstantno. Svakako sam drugačija od one devojke sa početka, od one devojke koja je izdala prvi solo album, kreirala svoj muzički izraz poprilicno različit od karijere pre toga, i tada i sada tražila pravu meru između rok i pop zvuka koji mi prija i koji volim - odgovara Ana i dodaje:

- Da budem i pokažem ko sam ja autentično a što manje podlegnem trendovima i onome što drugi očekuju od mene. Ne obazirem se na predrasude. Sa jedne strane se stalno menjam i sazrevam ali postoji i jedna konstanta, i dalje sam ona iskrena, iako nekada paradoksalno stidljiva, i suzdržana Ana koja je nepopravljivo romantična i peva o ljubavi, nekada srećnoj nekada onoj koja boli, ali i dalje optimistična i sa osmehom. Da se vratim na Vaše pitanje, sam vizuelni aspekt mog stvaralaštva i estetika mojih spotova svakako imaju veze sa mojim obrazovanjem na FDU i ukusom koji se razvijao i tada i sada preko stalnog, skoro opsesivnog gledanja i filmova i serija ali i poseta galerijama i generalno praćenjem svega što me zanima. Nove i stare muzike, mode, filma, slikarstva…

Ono što me je uvek fasciniralo kod Ane jeste njena istrajnost u kvalitetu iznad kvantiteta; i onda kada su svi krenuli da se okreću ka vetru trendova, u strahu da ne izgube publiku, ja sam znala da ću u svakoj njenoj novoj pesmi moći čuti autentičan moćan zvuk, sa lirikom koja će mi pogoditi srž. Odakle proističe ta čvrsta volja, taj dokaz da promene nisu uvek nužno nabolje?

- Jedino što mogu jeste da budem ona koja sam i radim ono šta osećam i volim. Da probam da što bolje pokušam da se izrazim. Smatram potpuno besmislenim da izražavam nešto što ne osećam. Tako da, kod mene to nije neka strategija i odluka, ja prosto nemam izbora osim da budem ona koja sam. Smatram potpuno besmislenim da pokušavam da budem neko ko nisam da bih bila popularnija. Čemu da vas neko voli, ako taj koga voli niste vi nego neka lažna slika vas? Uostalom, verujem u to da možda neke ljude možete lagati neko vreme, ali svakako ne možete sve ljude varati sve vreme. Verujem da se iskrenost i autentičnost dugoročno uvek isplate. Da li sam uvek onakva kakva bih volela da budem? Naravno da ne, ali ne greši samo onaj koji ne radi. A i kao što rekoh, ja se stalno menjam i jedino što mogu i želim je da pokušavam da kroz svoje stvaralaštvo iskažem sebe - sada.

⁠ ⁠Kada pogledate unazad tri decenije, da li postoji savet ili konstruktivna kritika koju i dan-danas pamtite?

- Pokušaj da uvek budeš hrabra i iskrena ka sebi.

⁠Kada je Ana spoznala da je muzika njena ljubav, a kada je shvatila da će ta ljubav prerasti u životni put? Šta ste želeli 1994. kada ste se predstavili našoj sceni, a šta želite sada, 2024., kada vas ista već dobro zna i uvažava?

- Ja sam odmalena veoma jasno pokazivala sklonost ka muzici i pevanju, pevala sam kao solista na raznim školskim priredbama, sama se upisala u muzičku školu kao učenik violine, a kasnije se prijavljivala gde god bi se pevalo, od takmičenja, u šestom osnovne sam osvojila plaketu “Zlatan glas” na takmičenju u pevanju na Šar planini gde sam bila sa školom na zimovanju, kafića i restorana, do mog prvog gostovanja na radiju "Studio B" u "Prekobrojnom času", gde sam pevala pesmu "Stand by me" prateći sebe na akustičnoj gitari. Tek je ulazak u grupu Mobi Dik bio znak da počinjem ozbiljnije da se bavim muzikom i ja sam u tom periodu samo želela da pevam, pravim pesme, budem u blizini muzičara i ljudi koji čine taj svet. Sada želim suštinski isto kao i nekad, da mogu slobodno i duboko da se bavim muzikom i iskazujem svoj umetnički univerzum. Jedino što uz ovoliko iskustvo pravim manje loših odluka i procena nego ranije - poentira Ana.

Nezalečene rane i uticaj kulture devedesetih na odrastanje

Kada pričamo o najkompletnijem muzičkom izvođaču, moja prva asocijacija je uvek Ana Stanić - žena koja komponuje, svira, piše tekstove, učestvuje u vizuelnom identitetu, a potom pruža performans koji nikada ne razočara. U kom delu ovog kompleksnog procesa najviše uživa, šta joj svaki ponaosob daje, a šta uzima?

- Svaka faza mi je prelepa na svoj način. Trenutno uživam u izvođenju novih pesama pred publikom. Najteže mi je pisanje tekstova, to najduže traje, ali je nekako i osećaj kad se završi poseban. Možda mi je ipak omiljen trenutak kada posle studija sednem u kola i pustim tek otpevanu novu pesmu.

Na promociji svog novog albuma "Kvar na srcu" jasno nam je poručila da smatra da nijedan kvar nije nepopravljiv. Ja sam je sada upitala da li postoji neka rana koju nije uspela da sanira?

- Moja nana koja je umrla i moja kuca. To su mi večite rane.

⁠ ⁠Hajde malo da se igramo rečima... Oblikovaću nazive Vaših pesama u pitanja. Šta za Anu Stanić predstavlja grad Beograd? Šta Vam budi nostalgiju?

- Beograd je grad u koji sam se sa roditeljima doselila sa osam godina, u novobeogradski blok 62. Uskoro su se desile devedesete i mislim da me je taj blokovski ambijent tokom ratnih godina, gde je svaki dan na putu do škole mogao da izbije neki problem, gde su moji drugari iz odeljenja počinjali da diluju drogu i postajali opasni momci sa oružjem, u velikoj meri "naoštrio", spremio za život i kompletirao moju ličnost. Kasnije, uspomene sa Savskog keja po kojem sam šetala svoju kucu, ili iz Treće gimnazije u koju sam išla, mnogo su više nostalgične i tople.

Gde se vidite za 20,30 godina? Da li ste nekada voleli pogrešnog?

- Volim reference iz mojih pesama i sve mi se iz njih desilo ili sam mislila da se desilo u tom trenutku.

Da li mislite da žena sve može sama ili je hvata panika? Da li su vam lomili krila? Je l' postojao neki trenutak u Vašem životu kada ste rekli "ma, neka gori sve", bez žaljenja?

- Svako sve može sam i ne sme da dozvoli da mu se lome krila. Uvek kažem “ma neka gori sve”!

Koju numeru i spot smatra najličnijima, gde je utkana Anina duša?

- Mislim da pesma "Krila" najvernije oslikava moju suštinu.

"Nije me sramota nijedne iskrene emocije"

Potrebna je posebna vrsta jačine da bismo dozvolili sebi da budemo ranjivi, pogotovo u umetnosti i izrazu koje predstavljamo svetu.

Rekli ste da toga danas fali, kao i da ste ranjiviji otkad ste postali majka. Recite mi, kakva je Ana Stanić kada voli, da li se beskompromisno predaje i dopušta partneru da vidi njene slabosti i kvarove na srcu?

- Ja sam u isto vreme i snažna i ranjiva, volim ali i branim svoje, smejem se ali se i ljutim, krotka sam kada se od mene to ne traži. I nije me sramota nijedne iskrene emocije - naglašava Stanić.

Kažu da se ono što smo iznutra vidi izvana, a Ana se ne menja, što u estetskom što u energetskom smislu, svi govore da je "zaustavila vreme".

Šta Vi vidite u ogledalu? I, kako ste uspeli da nam kroz godine prezentujete seksepil i zavidnu figuru a da to pritom bude upakovano na jedan elegantan, classy način, za razliku od većine ženskih performera?

- Ja radim kako osećam, nagledala sam se dobrih primera po svetu, imam dobro oko da registrujem najsitnije detalje i lice koje "trpi" određenu dozu seksepila. To sve zajedno je verovatno ključ toga o čemu pričate. U ogledalu vidim sebe sa novim borama, ali istom energijom i veselim i radoznalim duhom kao nekad, što je meni najvažnije.

⁠ S obzirom da je naš portal posvećen osnaživanju žena, šta je po Vama potrebno jednoj ženi za sreću? Gde grešimo danas, treba li nečemu da se vratimo ili nas čeka još mnogo progresa?

- Žena samo treba da ima nepresušnu veru u sebe, i onda kada je teško i kada joj govore sve suprotno. U njoj samoj je snaga i to ne sme nikada da zaboravi - bila je jasna Stanić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.