Zbog odluke da nemam decu sam zažalila tek kada sam postala "baka": Sada znam šta sam propustila

Kada sam upoznala svog supruga, njegovo troje dece ulazilo je u tinejdžerske godine. Bila sam deo njihovih života, ali ne bih rekla da sam imala tradicionalnu roditeljsku ulogu. Više sam bila vodič i prijatelj. Nisu živeli s mojim suprugom, pa, iako sam ga podržavala kao roditelja, nisam bila uključena u svakodnevne obaveze podizanja dece. Nemam svoju decu, tako da je moje iskustvo uglavnom bilo posredno.

Stvari su se donekle promenile pre sedam godina. Ćerka mog supruga (moja pastorka) dobila je bebu. Odmah sam osetila povezanost kada se rodio, ali nisam bila sigurna gde pripadam u toj situaciji. Da li bi trebalo da se ponašam kao dodatni baka ili deka? Da li da ga doživljavam više kao nećaka ili mladog rođaka?

Vremenom se odgovor iskristalisao: on je moj unuk, jer se naša veza upravo takva. Postala sam stalni deo njegovog života, pre svega zato što je njegova majka, koja je samohrani roditelj, u vojsci. Dok ona obavlja dužnosti van grada, njen sin najviše vremena provodi kod njene majke (bivše supruge mog muža), ali svakog drugog vikenda boravi kod mog supruga i mene, sve dok ne završi školsku godinu i preseli se na drugi kraj države s majkom.

Učenje uloge bake

Mnoge bake i deke će vam reći da je njihova uloga puna ljubavi i podrške. Obično nisu zaduženi za svakodnevne izazove odgajanja dece. Naravno, svaka porodična dinamika je jedinstvena; neke bake i deke potpuno preuzimaju brigu o unucima, dok se u drugim porodicama odgovornosti dele. Međutim, pošto nikada nisam prošla kroz fazu majčinstva, sada prvi put doživljavam roditeljstvo kroz svog unuka. To je proces učenja – od toga kako nahraniti dečaka, do razgovora o granicama i osetljivim temama.

Kako mi je rekao psiholog Metju Morand: „Navigiranje kroz iskustva roditeljstva po prvi put – ili bilo koje druge važne stvari u životu – često se gleda kroz prizmu neuspeha i grešaka. Pretpostavlja se da, ako neko nema praktično iskustvo, ne može postati stručnjak u sopstvenom pristupu. Kada razmišljate o najboljem načinu da rešite izazove sa unukom, a da sami niste imali dete, tretirajte ga onako kako biste želeli da vas tretiraju dok ste bili mali.”

Pristup osetljivim temama

Kako moj unuk odrasta, suočavam se sa složenim, neprijatnim i delikatnim temama. Njegova radoznalost dovodi do pitanja na koja često nismo spremni da odgovorimo. Na primer, nedavno je počeo da se interesuje za uloge i odnose unutar naše porodice, poput pitanja zašto ga smatram svojim unukom kada nisam majka njegove mame. Čak me zove po imenu. U početku sam se pitala da li bi trebalo da insistiram na nekoj verziji „bake“, ali ako mu je „Melisa“ prijatnije, meni je to u redu.

Licencirani klinički psiholog Kristen Piring mi je rekla: „Vaša veza s unukom je jedinstvena i drugačija od bilo koje druge u njegovom životu, i to je dobra stvar. Prihvatite ovu ulogu kao temelj za doživotni odnos.”

Primećujem kako se ponaša kad smo sami, u poređenju s time kad su prisutni deda ili mama. Jedan deo njegove ličnosti dolazi do izražaja, i vidim da mu je prijatno da bude veseo i nestašan sa mnom.

Takođe počinje da shvata da se posao njegove majke u vojsci razlikuje od većine drugih. Ponekad je emotivan jer je često odsutna – iako razume zašto – ali nikada nisam videla dete tako ponosno na svog roditelja. Takve teme zahtevaju pažljiv pristup; učim kako da balansiram između davanja informacija i ne preopterećivanja detaljima.

Moj pristup je da poštujem njegov nivo razumevanja i da mu dam prijatno i postojano prisustvo. Moja uloga je da ga uverim i podržim, što ponekad znači da se uzdržim od davanja odgovora na svako pitanje u potpunosti, ali nikako ne i da ga lažem.

Granice i disciplina

Disciplina je još jedno područje koje sam morala brzo da savladam. Moj muž i ja smo postavili granice, ali određivanje pravila može biti izazovno. Ponekad se pitam da li treba da budem stroža, popustljivija, ili da u potpunosti prepustim vođenje mužu. S jedne strane, želim da budem zabavna baka koju voli da posećuje, ali s druge, želim da poštuje naš dom i razume da su pravila važna za njegovu sigurnost i razvoj.

Piring mi je preporučila: „Kada dete ima mnogo ljudi koji brinu o njemu, korisno je da postoji doslednost i stabilnost među domovima i starateljima, poput istog vremena za spavanje ili ograničenja vremena provedenog pred ekranom. To olakšava tranzicije i omogućava detetu da vidi da odrasli u njegovom životu sarađuju u njegovom najboljem interesu.“ Trudimo se da to primenjujemo što je više moguće iz svih tih razloga.

Slušanje mog unuka i pružanje izbora donosi sjajne rezultate. Oseća se osnaženo i poštovano kada ima pravo glasa – bilo da bira igru koju ćemo igrati ili šta će obući. Kao neko bez dece, u početku sam sumnjala u svoje instinkte, ali sam shvatila da je sve stvar pokušaja i grešaka. Ovo je moj prvi put, ali čak i da sam bila majka, nema garancije da bi ono što bih uradila sa svojim detetom funkcionisalo s unukom.

Nova perspektiva roditeljstva

Da sam bila majka, da li bih bila opuštena ili stroga, vođena stalnim obavezama i izazovima? Nikada neću sa sigurnošću znati, ali preuzimanje uloge bake pružilo mi je uvid u to kako bi to moglo izgledati. Naravno, on je kod nas samo nekoliko dana, nakon čega se vraćamo u redovan ritam. Roditeljstvo obično ne funkcioniše na ovaj način, pa nikada neću u potpunosti iskusiti izazove i iskušenja jedne mame. Takođe, neću osetiti sve radosti roditeljstva.

Postoji posebno zadovoljstvo u saznanju da sam značajan deo života ovog dečaka i podrška njegovoj mami, koja je posvećena služenju našoj zemlji. Učim o svojim snagama i slabostima. Odgajanje dece je proces učenja za svakoga. I dok ja pomažem u oblikovanju svog unuka, on pomaže meni – pokazuje mi novi deo mene i strpljenje za koje nisam ni znala da imam.

Kako je objasnila Piring: „Činjenica da niste imali svoju decu ne čini vas manje vrednim ili sposobnim da budete dobar staratelj. Ulazak u ovu ulogu bez prethodnog roditeljskog iskustva omogućava vam da imate svež pogled na stvari i da razmišljate van okvira, bez vezivanja za konvencionalne roditeljske standarde i prakse koje su bile prihvaćene pre 20-30 godina.”

Šira Švarc, školska psihološkinja i administratorka školskog distrikta s gotovo 20 godina iskustva rada s porodicama, ima iskustvo u radu s decom koja imaju više staratelja. Podelila je: „Jedan aspekt koji odrasli često zanemaruju jeste povezivanje i saradnja s decom, posebno pri rešavanju problema. Ne predlažem da činimo sve što deca požele, ali otkrivanje ko su ona kao mali ljudi, interesovanje za njihove sklonosti, oslanjanje na njihove strasti i snage, kao i primena empatije, nešto je čemu svi možemo težiti — to nije neka magična veština koju dobijate čim rodite dete.”

Otkrivam kakav bih roditelj mogla da budem dok prihvatam ulogu bake koju sada imam. Odluka da ne postanem majka nije bila laka, i i dalje verujem da sam donela pravu odluku. Ali nikada nisam očekivala da ću postati baka. Kada sam sa svojim unukom, shvatam da su porodične uloge fleksibilne i promenljive. On možda nije moj biološki unuk, i možda nisam prošla kroz tradicionalno majčinstvo, ali moja ljubav prema njemu je neporeciva.

(HuffPost/Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.