Dijana je bila Gadafijeva frizerka, pa deo njegovog obezbeđenja: “Ruke su mi se tresle kada je seo pred mene”

Od obične frizerke iz Bijeljine do žene koja je 11 godina bila deo najužeg kruga Moamera Gadafija - životna priča Dijane Stevanović zvuči kao scenario za film. Radila je u predsedničkoj rezidenciji, putovala sa jednim od najmoćnijih i najkontroverznijih lidera sveta, upoznavala svetske državnike i živela iza zidina strogo čuvanog sistema iz kojeg se na kraju spasavala u poslednjem trenutku, bežeći iz ratom zahvaćene Libije sa porodicom.

Dijana je nakon završene frizerske škole u Bijeljini otišla u Libiju, gde je njena majka godinama radila kao medicinska radnica. Plan je bio da ostane kratko, ali je život odveo u potpuno drugom smeru.

“Moja majka je još osamdesetih otišla u Libiju da radi kao medicinska radnica. Kada je kod nas počeo rat, sestra i ja smo otišle kod nje i tamo provele nekoliko godina. U Libiji sam išla u školu i tako naučila arapski jezik”, ispričala je Dijana za portal Bijeljina Danas.

Po dolasku u Libiju počela je da radi kao frizerka i otvorila svoj salon, ne sluteći da će joj upravo taj posao promeniti život. Posle godinu dana rada u njen salon stigla je žena koja će joj otvoriti vrata jednog potpuno drugačijeg sveta – Safija Farkaš Gadafi, supruga Moamera Gadafija.

“Gospođa Farkaš je preko svojih ljudi insistirala da se upoznamo. U početku nisam želela da pristanem jer nisam znala ko me zapravo zove. Rekli su mi samo da je reč o veoma važnoj osobi. Bila sam skeptična i oprezna. Tek kada sam saznala o kome se radi, pristala sam”, prisetila se.

Vrlo brzo našla se u predsedničkoj rezidenciji, gde je uređivala frizuru prve dame Libije. Osim profesionalnim radom, impresionirala ih je i činjenica da govori tečno arapski, ali i ruski i engleski jezik.

“Madame Farkaš, kako su je svi zvali, bila je oduševljena što govorim arapski kao da sam odrasla tamo. To joj je bilo veoma važno jer je volela da sa ljudima iz svog okruženja može da razgovara prirodno i bez prevodilaca.”

Od tog trenutka Dijana je gotovo svakodnevno odlazila u predsedničku rezidenciju. Ubrzo je počela da radi i sa Gadafijevim ćerkama Ajšom i Hanom, ali pravi šok usledio je kada je prvi put srela samog Moamera Gadafija.

“Madame Farkaš me je jednog dana pitala da li šišam i muškarce. Pomislila sam da će doći jedan od njihovih sinova. Međutim, u prostoriju je ušao Moamer Gadafi, okružen svojim čuvenim ženskim obezbeđenjem. U tom trenutku odsekle su mi se noge.”

Kaže da joj je trema bila tolika da nije mogla da drži makaze.

“Ruke su mi se toliko tresle da nisam mogla ni da počnem. Odugovlačila sam koliko sam mogla, a onda me je pitao: ‘Da li vi planirate da počnete?’ Ja sam mu rekla da bih veoma volela da prvo malo sednem i dođem sebi.”

Njegova reakcija ju je iznenadila.

“Okrenuo se prema obezbeđenju i rekao da mi donesu stolicu. Seo je preko puta mene i rekao: ‘Mene nikada niko nije pitao da li može da sedne. Svi čekaju da im ja to dozvolim.’ Tada mi je kroz osmeh rekao da sam veoma hrabra.”

Dijana mu je tada odgovorila rečenicom koju nikada nije zaboravio.

“Rekla sam mu: ‘Bolje je da malo sednem nego da vam odsečem uho i završim u zatvoru.’ Na to je počeo glasno da se smeje.”

Ubrzo su počeli da razgovaraju o bivšoj Jugoslaviji i Josipu Brozu Titu, prema kojem je Gadafi, kako kaže, gajio veliko poštovanje.

“Znao je dosta naših reči jer je mnogo ljudi sa prostora bivše Jugoslavije radilo u rezidenciji – od kuvara i dadilja do zdravstvenih radnika. Pričali smo o Titu i Jugoslaviji, a nakon tog razgovora konačno sam uspela da ga ošišam.”

Taj trenutak promenio je njen život iz korena. Posle toga postala je zvanična frizerka porodice Gadafi, ali i osoba od ogromnog poverenja.

“Svako ko je radio u rezidenciji prolazio je detaljne provere koje su trajale i po godinu dana. Kada jednom postanete deo tog sistema, vaš posao više nije samo ono za šta ste prvobitno angažovani. Dobijate nove zadatke, nova ovlašćenja i postajete deo zatvorenog kruga.”

U jednom trenutku Gadafi joj je saopštio da želi da postane deo njegovog ženskog obezbeđenja.

“To mi je rekao usred noći. Kazao je da počinju nove obuke i pitao me da li pristajem da budem deo tima. Tražio je odgovor odmah. Bila sam potpuno zbunjena, ali sam pristala.”

Narednih 11 godina bila je deo njegove lične pratnje i gotovo svih službenih putovanja. Putovala je po Evropi, Aziji i Africi, boravila u luksuznim rezidencijama i upoznavala neke od najmoćnijih ljudi sveta.

“Imala sam privilegiju da upoznam Silvija Berluskonija, Žaka Širaka, Tonija Blera i njegovu suprugu, kao i mnoge druge svetske zvaničnike. Putovanja su nekada trajala po 15 ili 20 dana.”

Iako je živela život o kojem mnogi maštaju, sve se promenilo početkom rata u Libiji 2011. godine.

“Gadafi je okupio sve ljude iz rezidencije i rekao da svako može da ode ukoliko želi. Nas nekoliko odlučilo je da ostane. Verovali smo da će se situacija smiriti.”

Međutim, jedan telefonski poziv promenio je sve.

“Pozvao me je jedan veoma visoko pozicionirani čovek iz naše ambasade i rekao mi: ‘Dobro razmisli. Ovo je poslednji voz. Imaš 24 sata da napustiš zemlju sa porodicom.’ Tada sam prvi put shvatila koliko je situacija ozbiljna.”

Usledio je beg koji nikada neće zaboraviti.

“Naš izlazak iz Libije trajao je četiri dana. To je bilo jedno od najtraumatičnijih iskustava u mom životu. Sve vreme smo strahovali da nećemo uspeti da izađemo.”

Kaže da su joj upravo libijske kolege pomogle da spasi porodicu.

“Na aerodromu je bilo naređeno da iz zemlje mogu da izađu samo moja majka, suprug i dete. Ja nisam bila na spisku. U poslednjem trenutku jedan moj kolega iz rezidencije okrenuo je glavu i pravio se da me ne vidi kako bih uspela da uđem u avion. Taj trenutak nikada neću zaboraviti.”

Dana 27. februara 2011. godine sleteli su u Sarajevo.

“Vratili smo se u Bijeljinu bez ičega. Sve je ostalo u Libiji. Ali bili smo živi i zdravi.”

Dijana priznaje da joj je trebalo mnogo vremena da se psihički oporavi od svega što je preživela.

“Pre samog odlaska 17 dana sam bila zatvorena u rezidenciji, bez kontakta sa porodicom i spoljnim svetom. Nismo znali šta će se dogoditi. U tom sistemu bilo je nezamislivo da se sve može završiti na takav način.”

Godinu dana nakon povratka stigla joj je ponuda iz Katara da postane menadžerka poznatog wellness lanca Buddha Bar, ali ju je odbila.

“Nisam imala snage da opet krećem iz početka. Imala sam ponude i uslove da odem, ali sam želela da ostanem ovde, sa porodicom i svojim narodom. Posle svega što sam prošla, shvatila sam da je kod kuće ipak najlepše.”

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.