Srce joj je stalo na 24 minuta: Ono što sam videla za to vreme promenilo mi je život. Više se ne plašim smrti

Pedestogodišnja sociološkinja Tesa Romero, koja živi na jugu Španije, doživela je kliničku smrt u trajanju od 24 minuta dok je vozila svoje ćerke u školu. Njeno srce prestalo je da kuca, a lekari nisu mogli da se slože oko tačnog uzroka – pominjali su akutni infarkt miokarda i iznenadni srčani zastoj.

U svojoj knjizi „24 minuta s one strane: Život bez straha od smrti”, ona detaljno opisuje iskustvo koje joj je zauvek promenilo pogled na život i smrt.

„Osetila sam ogroman mir”

Doktori su joj kasnije rekli da joj srce nije kucalo punih 24 minuta, ali ono što je ona doživela za to vreme potpuno je promenilo njen pogled na postojanje.

„Prvo što sam osetila bio je ogroman mir. Prvi put posle dugo vremena nisam imala nikakav fizički ni emocionalni bol – patnja je prestala. Osetila sam neverovatno olakšanje, kao da mi je ogroman teret skinut s leđa,” priča Tesa.

„Sećam se da sam lebdelа iznad plafona i gledala prizor ispod sebe. Videla sam kako osoblje male klinike u kojoj sam se nalazila prolazi kroz hodnike, ali najpotresnije je bilo to što sam videla i svoje ćerke kako sede u čekaonici.”

„Videla sam svoje telo, ali nisam shvatala da sam mrtva”

Romero kaže da je bila potpuno svesna svega što se dešavalo oko nje, ali da nije mogla da shvati šta se zapravo događa.

„Videla sam telo koje leži tamo, ali nisam odmah shvatila da je moje. Nisam bila svesna da sam mrtva, jer sam se osećala potpuno živo, budno i prisutno. Nisam mogla da razumem zašto me niko ne vidi i ne čuje.”

Tesa je pre ovog iskustva bila skeptična prema ideji zagrobnog života, ali sada tvrdi da je sigurna da ono što je doživela nije bila halucinacija, već nešto stvarno.

„Kada sam se probudila, znala sam sa apsolutnom sigurnošću da to nije bio san. Sve oko mene bilo je drugačije. Imala sam osećaj kao da je svet prošao kroz neki starinski filter. Kao da vreme više nije radilo na isti način – sve je bilo sporije, gušće i ispunjeno dubljim značenjem.”

„Moja bolest bila je odraz mog emotivnog stanja”

Pre nego što je doživela kliničku smrt, Tesa je mesecima imala ozbiljne zdravstvene probleme, ali doktori nisu mogli da utvrde tačan uzrok njenog stanja.

„Radili su mi sve moguće analize, ali nijedan test nije davao jasne odgovore. Moje telo je otkazivalo, a niko nije mogao da objasni zašto,” kaže ona.

Posle iskustva s one strane, kontaktirali su je mnogi lekari, neurologi i naučnici koji proučavaju ovakve fenomene.

„Mnogi su mi rekli nešto što mi je bilo jako značajno – da je moja bolest verovatno bila fizička manifestacija mog emotivnog stanja. U to vreme prolazila sam kroz najteži period u svom životu. Nekada, ono što ne izgovorimo, naše telo vrisne umesto nas.”

Više se ne plaši smrti

Ovo iskustvo promenilo je Tesin odnos prema smrti – više je se ne boji.

„Ranije sam imala dubok strah od smrti. Doživljavala sam je kao nešto tamno, neizvesno i bolno. Sada shvatam da smrt nije kraj, već prelazak.”

„To je kao da prelazite kroz vrata u mesto gde sve ima smisla, gde ljubav i mir prožimaju sve. Više se ne plašim smrti. Naprotiv, osećam ogroman mir znajući da život ne prestaje onog trenutka kada prestanemo da dišemo. Nismo sami. Beskrajno smo voljeni.”

Naučna objašnjenja i teorije

Iako naučnici još uvek ne mogu da objasne tačno šta se događa pri kliničkoj smrti, postoje istraživanja koja sugerišu da mozak može da nastavi s aktivnošću čak i nakon što srce prestane da kuca.

Studije pokazuju da ljudski mozak može da funkcioniše još neko vreme nakon srčanog zastoja, a u nekim slučajevima primećeni su povremeni talasi aktivnosti čak i sat vremena posle prestanka dotoka kiseonika.

Ove činjenice dovode do pitanja da li bi standardna medicinska praksa, prema kojoj se smrt proglašava nakon tri do pet minuta bez kiseonika, trebalo da se preispita.

Mnogi ljudi koji su preživeli kliničku smrt prijavljuju slična iskustva – osećaj lebdenja, jaku svetlost na kraju tunela, pa čak i susrete s preminulim rođacima.

Dok jedni veruju da su to dokazi zagrobnog života, neki naučnici tvrde da je to samo rezultat hemijskih procesa u mozgu. Ipak, ono što ostaje nejasno jeste zašto se ovakva iskustva javljaju kod toliko različitih ljudi širom sveta.

(Ona.rs/Daily Mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.