Mama najpoznatijeg Srbina je zatrudnela sa 22 godine, zaposlila kao konobarica i dečku rekla da joj ne treba

U životima velikih ljudi, retko se priča o onima koji su stajali u pozadini – tihim herojima, majkama koje su gutale suze i umor da bi njihova deca poletela visoko. Iza imena Novak Đoković stoji jedno drugo ime, jednako važno – Dijana. Žena koja nije tražila pažnju, ali ju je svojim životom zaslužila. Žena koja nije igrala ni jedan set na velikim turnirima, ali je podnela najteže mečeve iza kulisa. Njena priča je tiha, ali ogromna. I puna ljubavi, discipline i bola.

Poreklo, detinjstvo i porodične vrednosti

Dijana Đoković, rođena 1964. godine u Beogradu, odrasla je u strogoj i tradicionalnoj porodici. Njen otac Zdenko Žagar, poreklom iz Vinkovaca u Hrvatskoj, bio je farmaceut koji je radio za vojsku, dok je njena majka završila srednju medicinsku školu. Porodica je jedno vreme živela u Nišu, bežeći od života na Kosovu i Metohiji koji im nije odgovarao, da bi se na kraju vratili u Beograd.

„Vaspitavana sam u duhu vojničke discipline, znao se red i to sam pokušavala da prenesem na svoju decu. Nije bilo šanse da, kada mi tata nešto stavi u tanjir, ustanem dok to ne pojedem. Bio je očajan što nisam završila farmaciju, ali sestra ga je nasledila“, priseća se Dijana.

U osnovnoj školi bila je redovna na sportskim terenima, plivala, igrala odbojku, skijala. Bila je članica Skijaškog kluba Kopaonik, sedam godina igrala folklor u KUD-u „Vukica Mitrović“. Završila je srednju hemijsku školu, a potom upisala Tehnološki fakultet. Ipak, ubrzo je shvatila da je više privlači fizička aktivnost i upisala Fakultet za fizičku kulturu.

Ljubav na snegu: Početak sa Srđanom

Na Kopaoniku, tokom polaganja za instruktorku skijanja, upoznala je Srđana Đokovića. On je već bio učitelj skijanja, a ona je, kako kaže, „dobila učitelja za ceo život“. Započeli su vezu, a kada je ostala trudna 1986. godine, rekla mu je da nema obavezu prema njoj. Srđan je to uvek pominjao s ponosom, jer je ona sama donela odluku da rodi njihovo prvo dete – Novaka.

„Suprug je fajter, on se ozbiljno takmičio, kao i njegovi brat i sestra. Na stazi smo se upoznali, kada sam došla da polažem za instruktora skijanja. Malo vežbam, ali tenis nikada ne igram. Probala sam, ali ne mogu, valjda sam izgubila volju od pranja silnih čarapa i majica.“

Majčinstvo pod stresom: „Odmah sam znala da je poseban“

U maju 1987. godine rodila je sina Novaka. Njen instinkt odmah joj je rekao – on je drugačiji.

„Odmah sam znala da je poseban. Kada se rodio, toliko je vikao, kao magare neko, da sam odmah znala da je moj. Izgledao je oduvek stariji nego njegovi vršnjaci. Na rođenju je izgledao kao beba od tri meseca.“

Ubrzo su dobili i drugog sina Marka (1991), a zatim i Đorđa (1995). I dok su deca rasla, roditelji su radili danonoćno. Vodili su restoran na Kopaoniku, a Dijana se nije libila nijednog posla – ni šanka, ni kuhinje.

„Radila sam 17 godina u restoranu, po 10 do 16 sati. Pekla sam palačinke, pravila pice, slala sav novac Novaku i Srđanu dok su putovali. Moglo je biti i drugačije, ali se isplatilo.“

Život pod hipotekom: „Za njega se moralo stvoriti“

Dijana i Srđan su zbog Novakove karijere uzimali kredite pod lošim uslovima, selili se, nosili nameštaj iz stana u stan, živeli skromno – sve zarad jednog cilja.

„Bilo je trenutaka kada smo mislili da finansijski ne možemo da propratimo sve. Na kraju bismo se uvek nekako snašli. On to nije znao i nije ni trebalo da zna.“

Pet stanova, pet selidbi, razglavljen nameštaj, ali i neverovatna volja.

„Živeli smo njegov život. Bez ičije podrške. Proživeli smo 17 godina ludila. Imali smo cilj – da on postane ovo što jeste. A on je neverovatan u svakom pogledu.“

Najveća rana: prvi rastanak sa sinom

Kada je Novak imao 12 godina, njegova tadašnja trenerka Jelena Genčić rekla je da ga je prerasao. Porodica je morala da pronađe rešenje – i poslali su ga u akademiju kod Nikole Pilića u Nemačku. Bio je to prvi ozbiljan rastanak majke i sina.

„Nisam ga videla dva-tri meseca. Činilo mi se kao da je neko deo mene otkinuo. Posle se navikneš da putuje. Imala sam još dvojicu sinova kod kuće, pa sam se brinula o njima. Onda su i oni otišli – prvo Marko, pa Đole. Na kraju smo ostali muž, pas i ja.“

Susret sa Kejt i Vilijamom

Zahvaljujući Novakovoj slavi, Dijana je imala priliku da upozna i članove britanske kraljevske porodice.

„Bila je čast upoznati se i rukovati s njima, ali mi je bilo još slađe kada su nam svi čestitali. Meč protiv Federera je ličio na onaj iz 2015. u Njujorku... Uzela sam svoj krst u ruke i pomislila: ‚Možeš ti to, Nole! Već si dva puta to uradio, možeš opet!‘ Taj meč je bio za srčku.“

Majka narodu, a ne sebi

Iako Novak danas ima svoju porodicu, živi daleko, i vodi život planetarne zvezde, Dijana i dalje oseća ono što nijedna majka ne može da uguši – potrebu da ga ima pored sebe. I bol što su godine prošle bez njega.

„Viđam ga koliko i svi drugi – na televiziji. Kažem sebi: ‚Bože, ja sam ovo dete rodila za ovaj narod, a najmanje za sebe!‘ Ostala sam ga željna. Najmanje ga viđam i uvek bih volela da provedem vreme s njim. Samo da mi je živ, zdrav i srećan.“

Nasledstvo koje nije materijalno

Iako nikada nije igrala tenis, Dijana Đoković je bila i ostala stub jedne od najneobičnijih sportskih priča našeg vremena. Njena uloga se ne meri trofejima ni naslovima – već tišinom s kojom je podnosila sve. U nepokolebljivoj veri, majčinskom instinktu i žrtvi koja se ne vidi, ali se oseća u svakom Novakovom uspehu.

Jer iza svakog Noleta stoji – Dijana.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.