Priča naše glumice: Izgubila ćerku, otac je napustio zbog muškarca, muž je drogirao, ponovo se udala za 3 dana

Glumica Eva Ras otvorila je dušu o svom prvom braku, o kojem je retko govorila u javnosti, ali i o burnom životu koji je obeležen brojnim ljubavnim usponima i padovima, tragedijama, porocima i velikom hrabrošću da preživi i nastavi dalje.

Prvi brak: „Ljubav je biće koje može da nas napusti svakog trena“

„Ljubav je nešto što nam Bog podari ili ne podari. Ali i kad podari, možemo je izgubiti. Ljubav je takvo biće, takvo stvorenje, koje može da nas napusti svakog trena. I ja sam to u mom životu doživela kad sam se sa 18 godina udala za dečka koji nije mogao da živi bez mene. Koji je umirao kad me ne vidi. I jednog jutra se probudio i rekao da ga je sramota što me je oženio. Jer sad vidi da ja uopšte nisam takva kako je on mene video. I da to sad svi znaju, da je on mene video kroz ljubav, to jest slepu ljubav, i da nije video koja sam ja budala“, ispričala je Eva iskreno.

Eseksom mladalačke naivnosti, brak se raspao. Kako je Eva rezimovala, bili su to „studentski“ brakovi – prepreka, ali i škola bolnih lekcija.

„Oženio me je na kvarno"

O tom braku govorila je i ovako: „Oženio me je na kvarno. Bila sam mlada, imala sam 18 godina, studirala sam, a nisam ni znala šta me čeka. Taj brak je bio kao studentski. Saznala sam da se moj muž drogirao tek kad smo se venčali. Tada narkomane nismo nazivali onako kako ih danas zovemo. Mnogi su mislili da nije ništa strašno. Drogu nije koristio da bi me naterao da probam, ali je ona bila svuda po stanu i gledala sam ga kako je uzima. Jednom sam mu rekla da želim i ja da probam. Odgovorio je da ne želi da bude svedok i da to uradim dok njega nema. Tako sam i učinila. Prvi put sam probala kokain sa 20 godina.“

Opis njenog unutrašnjeg raspada je jeziv, a Eva je detaljno opisala iskustvo droge.

„Nakon što bih se nadrogirala, mislila sam da mogu da prođem kroz zid! Pipala bih zidove i činili su mi se mekani. Taj čudan osećaj u glavi trajao je danima. Dva dana nisam jela, pila, spavala, niti piškila! Nisam imala nikakve fiziološke potrebe. Kada bih sklopila oči, ukazivala bi mi se čudna priviđenja. To je bilo jezivo! Povraćala sam od psihičkog gađenja, jer sam izgubila sebe u svemu tome. Prošle su nedelje dok nisam došla sebi. Kada sam shvatila da stabilno stojim na zemlji i da zid nije mekan, znala sam da sam dobro. Razvela sam se od prvog supruga i prestala sa drogiranjem. Ne želim da pričam o njemu i da otkrivam ko je. On ima svoj život i nemam pravo da mu ga zagorčavam – ne samo njemu, već i njegovoj deci i unucima.“

„Upoznali smo se u utorak, a u subotu sam postala njegova žena“

Eva Ras je prva dva braka opisala kao studentske, ali pravi emotivni dom našla je sa trećim mužem, čije prezime i danas nosi.

„Posle mog drugog razvoda, imala sam 22 godine. Upoznala sam Radomira Stevića Rasa u utorak, a u subotu sam se udala za njega. Nisam se ni poljubila s njim do tada, ali on je insistirao na braku. Saletao me je pet dana, a onda sam mu rekla: ‘Da, udaću se za Vas.’ Od tog trenutka zaista sam osetila šta znači prava sreća, a kasnije, kada smo dobili ćerku Krunu, naš dom je bio ispunjen ljubavlju. Ras mi nije dozvoljavao da u kući pričam o poslu, nije želeo da me vidi nervoznu. U našoj kući ta reč nikada nije bila pomenuta. Imali smo tako mnogo lepih tema za razgovor. Osnovali smo Teatar nacionalne drame 1964. godine, gde su se izvodila dela domaćih pisaca, a tri godine kasnije ja sam stekla svetsku slavu zahvaljujući ulozi u filmu 'Ljubavni slučaj'. Čak i tada, kad sam putovala i muškarci su bili željni mene, nikada nisam ni pogledala drugog. Aman, nikada nisam pala u iskušenje da pomislim, a kamoli da prevarim muža“, priseća se Eva.

Detinjstvo u senci rata i porodični gubici

Eva Ras rođena je u Subotici, u teškim ratnim vremenima.

„Kad pomislim na detinjstvo, setim se Drugog svetskog rata koji je divljao Evropom. Svi su se radovali što sam došla na svet, a u isto vreme i plakali, jer su bili uplašeni za naše živote. Majka Margita mi je kasnije pričala kroz kakve smo muke prolazili – da nismo imali ogrev, hranu, obuću“, kaže Eva.

"Priznao je majci da je homoseksualac"

Otac Robert napustio ih je kada je Eva imala samo dve godine.

„Čudno će zvučati, ali sećam se tog rastanka, iako sam bila beba. Majka me je držala u naručju, a ja sam znala da mi je taj čovek koji stoji pored nas otac. Očekivala sam da me uzme, ali nije učinio. Mislila sam da sam kriva za njihov rastanak i da me otac ne voli. Međutim, to nije bio razlog zbog kog nas je napustio. Priznao je majci da je homoseksualac i otišao od nas. Bila je razočarana. Nije mogla da shvati da se zaljubila u čoveka koji ne voli žene. Imao je samo 19 godina kada su se rastali, a ona 26.“

Posle mnogo godina Eva je ponovo srela oca.

„Ras i ja smo zajedno otišli kod njega. Prošlo je 20 godina. U njegovom stanu bio je i njegov partner, jedan fin i lep mladić od 35 godina. Robert je imao 42. Nisam bila iznenađena, jer mi je majka pričala da je otac gej i da živi sa muškarcem. On je krio to od svih zbog vremena u kome je živeo. To je bio naš prvi susret od kako me je ostavio. Rekao mi je: ‘Da nije bilo Drugog svetskog rata i da si rasla u mojoj blizini, nikad ne bih dozvolio da budeš glumica.’ To je ujedno bio i naš poslednji susret.“

Posle tog susreta Eva je prekinula svaki kontakt s njim, pošto je majka pretila samoubistvom.

„Kada je mama saznala da sam bila kod oca, poslala mu je pismo u kome je napisala da će se obesiti o luster u dnevnoj sobi ako budemo nastavili da se viđamo! Otac mi je pisao da ne smemo da iskušavamo Margitu i da je najbolje da se odreknemo srodstva i ljubavi zbog majčinog života i zdravlja. Na kraju je dodao: ‘Uvek sam želeo da te imam. Ti si moja slika i prilika i večno ću biti zahvalan tvojoj majci što te je rodila, ali više ne možemo da se viđamo.’“

Najteži gubici – smrt muža, roditelja i ćerke

Glumica je doživela velike tragedije u osamdesetim godinama.

„Suprug mi je preminuo 1982. Ispratio me je na voz u Budimpeštu, gde sam išla da snimam film. Po povratku kući skinuo je mantil i pao mrtav. U tom trenutku sam bila u Novom Sadu, a za njegovu smrt saznala sam tek dva dana kasnije. Mojoj majci bilo je čudno što se muž nije javljao i dolazio u posetu, a to je uvek radio dok sam ja bila na putu. Otišla je u policiju, obili su vrata i zatekli ga mrtvog u stanu. Imao je 50 godina“, priseća se Eva.

Sećanje na taj momenat joj je i dalje živo.

„Sećam se, silazim niz stepenice hotela Rojal u Budimpešti i približavam se lobiju. Bila sam sva u crnini, kao da sam znala. Krenula sam da prošetam gradom, kad mi prilazi reditelj filma i kaže: ‘Evo, čeka vas automobil. Jeste li se spakovali?’ Mislili su da sam već saznala te tužne vesti zbog crne garderobe. Pitala sam gde idem, a on mi kaže: ‘Muž vam je umro, voze vas nazad za Beograd.’ To su bile najstrašnije vesti koje sam ikada čula.“

Ras je imao slabije srce od rođenja i na njemu je bilo 32 ožiljka.

„Poslednji infarkt mu je bukvalno prepolovio srce. Tri godine sam bila potpuno luda i van sebe. Nikada do tada nisam pomišljala da ćemo umreti. Ćerka Kruna teško je podnela očevu smrt, imala je samo 14 godina.“

Zatim su, u kratkom vremenskom periodu, umrli i njeni roditelji.

„Majka je preminula 15. septembra 1986, a otac 11. novembra iste godine. Kada je otac saznao da je majka umrla, pio je alkohol da bi okončao svoj život. Ne bi me iznenadilo da je pio metil-alkohol, možda je planirao samoubistvo, ali kod nas Jevreja to se smatra najvećim grehom. Sigurna sam da je pio dok nije preminuo. Mnogo je voleo majku. Nisam otišla na njegovu sahranu jer nisam htela da ispadnem licemerna. Kako da odem na sahranu čoveku kojeg sam videla samo dva puta u životu?“

Ali najveći bol ostaje gubitak ćerke.

„Nikada neću saznati kako je preminula. Francuska policija me je posle mesec dana istrage obavestila da je umrla prirodnom smrću. Zašto i na koji način, ne znam ni danas. Šta god da se desilo, ja sam joj majka i ona će uvek biti moja ćerka. Znala sam o njoj onoliko koliko je ona to želela. Ministarstvo kulture je platilo da se njeno telo doveze iz Pariza u Beograd, jer nisam imala novca. Od tada nosim crninu i nisam je skinula jer žalost ne može da prođe. Ta crnina me štiti od svih nasrtljivaca. Kada je neko u crnini, ljudi su manje grubi prema njemu.“

Lik Smiljke Miljković – uteha u teškim trenucima

„Siniša Pavić me je pozvao da glumim u seriji 'Srećni ljudi' i rado sam prihvatila tu rolu. Publika me je upoznala i kao slikarku, jer su sve slike koje je lik Smiljke Miljković pravila u seriji bile moje. To je bila najveća izložba naivnog slikarstva, pošto je svaku epizodu gledalo po tri miliona ljudi. Jedna od najpoznatijih slika u seriji bila je ona sa likom Mihajla Ostojića, kog je glumio moj divni kolega Nikola Simić. Kasnije sam tu sliku naslikala još nekoliko puta za novac.“

Eva Ras je dokazala da je život pun izazova i tragedija, ali i da se sa svim može izaći na kraj sa ogromnom snagom i iskrenošću. Njene reči ostaju svedočanstvo o tome koliko je važno ne skrivati istinu, koliko god teška bila, i koliko ljubav, čak i izgubljena, može ostaviti neizbrisiv trag u duši.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.