Tragična sudbina poslednje iranske princeze: Lepotom je ostavljala sve bez daha, a njen kraj je bio filmski

Princeza Lejla Pahlavi imala je sve – visoko obrazovanje, aristokratsko poreklo, neosporivu lepotu i privilegovan status. Ipak, iza blistave spoljašnjosti krila se tišina jedne tuge, težina progonstva i neizlečive rane duše.

Rođena 1970. godine kao najmlađa ćerka poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, Lejla je detinjstvo provela u okruženju glamura i luksuza, ali i pod senkom autoritarnog režima koji je njen otac predvodio. Kada je 1979. izbila Islamska revolucija, cela porodica bila je primorana da napusti Iran, zauvek. Imala je samo devet godina kada je, slušajući pretnje smrću, zajedno s porodicom u žurbi napustila domovinu.

Prvih 14 meseci progonstva proveli su lutajući svetom, bez azila i sigurnog mesta. Neko vreme, iz bezbednosnih razloga, Lejla i njen brat Ali Reza bili su čak razdvojeni od roditelja. Kada su se privremeno skrasili u Egiptu, šah je već bio teško bolestan. Lejla je u detinjstvu izgubila ne samo dom, već i oca – umro je od Non-Hočkinovog limfoma kada joj je bilo samo deset godina.

Nakon njegove smrti, porodica se preselila u Njujork, gde je Lejla završila srednju školu i upisala studije književnosti i filozofije. Neki izvori navode da je diplomirala, dok drugi tvrde da je studije napustila kako bi se posvetila modelingu.

Govorila je pet jezika, kretala se u najvišim društvenim krugovima, krasila naslovne strane prestižnih magazina i bila poznata kao muza Valentina. Ipak, unutrašnja praznina nije nestajala. Izgnanstvo je ostavilo dubok trag. Nikada se nije do kraja snašla na Zapadu. Verovala je da je pravu sebe ostavila na Bliskom istoku, u zemlji koju više nije mogla da nazove domom.

Iza glamurozne spoljašnjosti krio se svet tame – borba sa depresijom, anoreksijom, nesanicom, suicidalnim mislima. Njeni demoni nikada je nisu ostavili na miru. Osećala se kao „duša bez države“. Jedno vreme je pokušavala da pronađe mir u rehabilitacionim centrima, ali terapije nisu donosile rezultate. Preživela je jedno predoziranje. Drugo je bilo kobno.

U večnost je otišla tiho – 10. juna 2001. godine, u 31. godini, u sobi hotela "Leonard" u Londonu. Prema policijskom izveštaju, uzela je smrtonosnu kombinaciju kokaina i barbiturata koji su joj bili prepisani za nesanicu. Lek sekonal navodno je ukrala tokom posete lekaru, a umesto propisane dve, uzimala je i po četrdeset pilula dnevno. Bila je ekstremno mršava i neuhranjena, posledica dugotrajne anoreksije.

„Da smo znali da joj treba pomoć, svi Iranci u Londonu bi bez razmišljanja skočili na njen poziv. Da nam je samo poslala znak... Njena priča simbol je naše kolektivne tuge“, rekla je komičarka i spisateljica Šaparak Horsandi.

Lejlina smrt podsetila je svet koliko su emotivne posledice egzila često nevidljive, ali razorne. Sahranjena je na pariskom groblju pored svoje bake Faride. Deset godina kasnije, porodicu Pahlavi zadesila je još jedna tragedija – njen brat Ali Reza izvršio je samoubistvo u Bostonu.

Majka princeze Lejle, bivša carica Farah Pahlavi, danas ima 86 godina i živi u Vašingtonu. Njena sećanja čuvaju uspomenu na decu koja su, iako rođena kao kraljevići, preminula kao izgubljene duše.

Princeza Lejla ostaje večni simbol epohe koja je nestala – generacije Iranaca rasutih po svetu, čija se bol nikada nije do kraja prepoznala.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.