Nikad nije bila srećnija u životu, a samo 10 dana kasnije počela je borba za život: Srpskoj glumici našli ovo

U javnosti poznata po izrazitoj snazi glume, a u životu po nevidljivim bitkama koje je vodila, glumica Minja Peković (42), zvezda serije "Tunel", otvorila je srce u 24. epizodi podkasta "Nešto moje", koji vodi Ksenija Mijatović. U iskrenoj i emotivnoj ispovesti, Minja je govorila o svojim korenima, profesionalnim uspesima, ali i o jednom trenutku kada je život stao.

U najlepšem, najpunijem delu života, dok je planirala proširenje porodice i istovremeno čekala premijere svojih glumačkih projekata, Minja je napipala kuglicu. I tu počinje priča o neočekivanom preokretu, unutrašnjem resetovanju i povratku sebi.

Najlepši dani i hladan tuš: "Sad kad sam taman srećna, šta ćemo sad?"

"To je nulta godina, godina korone, bio je jedan februar, i ja sam čekala da izađe serija 'Tajkun', i da počne da se radi 'Kus petlić'. Čekam da ćerkica napuni godinu dana, to je godinu dana od carskog reza, suprug i ja možemo da radimo na drugom detetu. I kažem mužu jedne večeri koliko sam srećna. Posle deset dana, pojavi se neka kuglica ispod pazuha, mislila sam da je mastitis, jer sam još uvek dojila", ispričala je Minja.

U trenutku kada je sve bilo na svom mestu, kad je napokon mogla da diše punim plućima, stvarnost je došla nenajavljeno, nepozvana i surova. I baš tog dana kada je trebalo da zablista na premijeri, dočekala ju je hladna soba radiologa.

"Jedan pregled, drugi, treći, peti i to jutro kada idem na premijeru u MTS dvorani, prvo idem u Novi Sad kod radiologa. Onda mislim - šta gledaju već toliko, samo da stignem na premijeru. A onda kreće 'žurka'! To mi je zapravo bilo najteže shvatiti. Sad kad sam taman srećna, šta ćemo sad? Ja odo', ne?"

Od besa do spasa: "A šta ako to nije poslato da me ubije, nego da me spasi?"

Nekima se svet sruši u tišini. Minjin svet se srušio u besu.

"Moja prva reakcija je bila bes, ovako baš strašan, strašan bes. Nisam ni stizala da plačem od ljutnje, i onda tako lekari.... E sad, to je za Crnogorca verovatno možda najteži korak - biti pokoran, poviti malo glavu pred tim događajem, resetovati se i 'ajmo sad da vidimo o čemu se radi."

U najdubljem trenutku nemoći, umesto očaja, došla je perspektiva. Pitanje koje menja sve.

"Kada je iscurila ta ljutnja, kada sam se osetila i nemoćno i slabo, onda je mozak krenuo drugačije da razmišlja. Onda sam naišla na jednu rečenicu koju često ponovim i nadam se da će nekome značiti: A šta ako to nešto nije poslato da me ubije, nego da me spasi? I onda već kad čovek zameni perspektivu u glavi, počinje drugačije da gleda na to. Usred korone ja nisam bila ni uspaničena, ni uplašena, imala sam svoj cilj i ka njemu išla, u međuvremenu sam bila vrlo svesna da neke strane u mom karakteru, doživljavanju stvarnosti, reagovanju, nisu dobre za mene i štete mi."

Psihoterapija kao ogledalo: "Mi normalni ispadnemo najćoškastiji"

Tada se desio i unutrašnji preokret. Početak duhovne obnove, koji nije bio lak, ali je bio neminovan.

"Ono što sam ja mislila da su moji odbrambeni mehanizmi, da to mene nešto čuva u životu, ispostavilo se da s jedne strane me čuva, s druge strane mi kopa rupu. Tada sam krenula i na psihoterapiju. I onda pitanje - što nisam ranije, kao, ja sam mislila da sam normalna. Jer je to onaj primitivni momenat, kao, ko ide na psihoterapiju - onaj ko nije normalan. Mi normalni to umemo sami, onda mi normalni ispadnemo najćoškastiji. I onda je to klupko krenulo da se odmotova."

U toj borbi, Minja je pronašla oružje koje nije bilo ni hirurški nož ni lek, već stvaranje. Gluma, pisanje, predstava.

Ljubav, scena i spas: "Hvala za klovna" kao lek

Minja je razgovor završila s osmehom. Nije ni prvi ni poslednji put da umetnost nekome spasi život, ali ovaj put, bila je to njena umetnost, njen glas, njena ranjivost koja je postala njena snaga.

"Hvala za klovna", kako kaže, bio je projekat koji joj je pomogao da ostane na nogama. Nije bilo lako, ali, život se desio...

Kad se sreća saplete o strah, pa se uzdigne

Minja Peković je još jednom pokazala da hrabrost nije u tome da ne padnemo, već u tome da priznamo da smo pali i ustali.

(Ona.rs/Mondo)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.