Psihološkinja Dunja Ilić otkriva kako prepoznati prve znake nasilja u vezi: Ne počinje pesnicom, već OVIM

Protekla dva dana, Srbija je ostala bez daha pred još dva femicida. Dve žene izgubile su život od ruke partnera, a iza naslova u crnoj hronici ostali su samo šok, neverica i bol. Ostala su i pitanja: kako? zašto? i – možemo li to sprečiti?

Psihološkinja Dunja Ilić na svom Instagram profilu podelila je snažan tekst koji, možda bolje nego statistika i analize, pokazuje gde leži srž problema.

Njene reči su i upozorenje i poziv na buđenje.

Kako prepoznati ko može postati nasilan

„Proveren znak da partner može postati nasilan ogleda se u tome kako reaguje kada naiđe na problem u bilo kom segmentu života. Kako reaguje kad neko vreme ne uspeva da ga reši?“

Prve pukotine se ne vide u modricama. Vide se u reakcijama na stres, neuspeh, odbijanje, kritiku.

Da li tada snosi odgovornost ili odmah krivi druge?

Traži li pomoć, savet i sluša – ili ide glavom kroz zid?

Bes kao znak, ne kao ventil

„Ili možda baca stvari i udara vrata stana?

Ne, to nije način da se izbaci bes i da se ‘izluftira’. Ta vrata jednog dana ćete biti vi.“

Na Balkanu je i dalje uvreženo mišljenje da je „normalno“ da muškarac ponekad „plane“, da nešto razbije ili zalupi vratima.

Ali nasilje ne počinje pesnicom. Počinje besom koji se ne kontroliše, počinje rušenjem stvari, pretnjama, ponižavanjem.

To nije temperament – to je signal.

Zašto ćutimo i praštamo?

„Dokle god nam je u balkanskom kodu da partnerima – ali bome i partnerkama – gledamo kroz prste zbog dece, zbog komšinice, zbog majke koja ne želi da joj ćerka dobije etiketu ‘razvedena’…“

Okolina često gura žene da ostanu: „Istrpi malo, proći će“, „Zbog dece“, „Nemoj da si razvedena“.

Tako se generacijama stvara obrazac da je bolje ćutati nego otići. Da je bolje trpeti nego biti „sama“ ili „razvedena“.

Nasilnici se ne menjaju ako imaju publiku

„Osobe sa problemom sa besom i tantrumima neće ni imati potrebu da rade na sebi i da se menjaju jer neće ostati sami. Uvek će postojati neka nova, tolerantnija, mirnija, popustljivija kojoj će buket ruža i novi puder biti dovoljan da prekrije i zaboravi modrice od juče.“

Dok god nasilnik zna da će posle svega naći novu partnerku – on nema motivaciju da se promeni.

A žena koja dolazi posle veruje da će s njom biti drugačije. Prvi buket ruža pokrije prve sumnje. Prvi izvinjavanje pokrije prvi strah. Tako počinje krug.

Obrasci koji se ponavljaju

„Najčešće, baš jer je tako i njena majka čekala da se njen otac promeni. A ako i ona sama ponavlja mamin obrazac, i ostaje sa čovekom koji je nasilan, zbog dece, da bi odrastala uz oca…“

Mnogo žena ostaje u nasilnoj vezi jer su odrasle u domu gde je nasilje bilo „normalno“.

Gledale su majke koje su trpele, verujući da deca „moraju“ da imaju oca – i sutra i same naprave isti izbor, ubeđene da je to žrtva „za dobrobit dece“.

Da li je dovoljno reći „Moji su ceo život bili zajedno”?

„Da li je rečenica ‘Moji su ceo život bili zajedno’ dovoljno jako opravdanje za sve batine koje je ćerka posmatrala i zbog kojih sutra ili će ponoviti isto ili neće verovati nijednom muškarcu?“

Ostati u braku po svaku cenu znači deci pokazati da je nasilje deo ljubavi.

Ta deca sutra često biraju iste odnose – ili zauvek izgube poverenje u druge.

Na kraju – nemojmo da ćutimo

Femicid nikada ne počinje naglo. On počinje besom, strahom, našim opravdanjima i ćutanjem.

Ako primetite da neko puca pod pritiskom, da baca stvari, udara zidove, krivi sve druge – to je znak, ne „karakter“.

Nemojmo da čekamo da vrata zaista postanemo mi – ili naše drugarice, sestre, majke.

Imena ovih dveju žena koje je Srbija izgubila u poslednja dva dana zaslužuju da budu podsetnik: ćutanje ubija. A odluka da progovorimo može nekome spasiti život.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.