„Više nismo sigurni da li nas neko zlostavlja ili ne…“ #OnaNeĆuti u Banjaluci: Deca prepuštena surovosti 'neta

Život nam se odavno preselio na ekrane, ali izgleda da nismo ni svesni kakve sve opasnosti vrebaju u tom virtuelnom svetu. Možda mislite da su pretnje, uhođenje i uvredljivi komentari samo prolazna buka na internetu, ali istina je potpuno drugačija. Kada se pred našim očima otvori treći panel #OnaNeĆuti konferencije pod nazivom „Digitalni front – Onlajn prostor kao novo bojno polje“, shvatit ćete da nam je digitalna stvarnost odavno izmakla kontroli.

Kada uvrede na mreži postanu naša svakodnevnica

Dok ispijate jutarnju kafu i listate vesti na telefonu, verovatno naiđete na gomilu ružnih komentara. Ono što olako nazivamo običnim prepucavanjem na društvenim mrežama, stručnjaci vide sasvim drugačije.

Prof. dr Tamara Marić otkrila je podatke sa terena koji pokazuju koliko često ne prepoznajemo nasilje u digitalnom prostoru. Nakon multisektorskih konsultacija u devet opština, stručnjaci su ostali zatečeni.

„Nakon nedavno završenih multisektorskih konsultacija na terenu u 9 opština, ostali smo zaprepašćeni time koliko nismo svesni koja sve ponašanja mi trpimo, a ne znamo da u osnovi predstavljaju nasilje. Mi smo još uvek digitalno neupućena nacija. Onlajn nasilje nije toliko bezazleno koliko mi mislimo da jeste. Digitalni prostor je jedna nova arena u kojoj se svi mi borimo, i svi smo nesnađeni“, istakla je gđa Marić.

To znači da smo mi, kao društvo, pustili najmlađe u prostranstvo o kojem nemamo dovoljno znanja. Nasilnici nam više ne prete samo na ulici, već mo im dostupni onlajn 24 sata dnevno.

Deca uče od pogrešnih uzora

Dok se roditelji bore sa svakodnevnim brigama, mlađe generacije odrastaju uz telefone. Sociološkinja Jelena Radović upozorava da su deca okružena uzorima koji često promovišu negativne obrasce ponašanja.

„Moramo da vodimo računa o tome ko je iza onlajn nasilja zato što je jako veliki procenat dece koji imaju razne uzore koji su potpuno negativni na društvenim mrežama – influenseri, jutjuberi, tiktokeri, nepristojni sportisti, često muzičari – tako da treba da vodimo računa o tome koga autujemo, ali je to sledeći korak“, navodi gđa Radović.

Ona tome dodaje i to da nas tehnologija gazi pred očima, dok institucije u Srbiji i Bosni i Hercegovini kasne.

„Deca među sobom razgovaraju, kao što i mi odrasli među sobom razgovaramo – prenose se neke informacije, slušaju se priče od roditelja – a da bi ta deca mogla da se izbore sa nečim, da bi kasnije i žene mogle da se izbore sa nečim, mi moramo da budemo edukovani. Živimo u jako brzom vremenu, vremenu tehnologije koja gazi sve pred sobom i ne stižemo ga ni kroz institucije, a i ne trudimo se da stignemo. Institucije su i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini zakazale vrlo. Mislim i na školstvo i na pravosuđe, i na bilo koji drugi deo sistema koji mora da juri za tehnologiju“, objašnjava gđa Radović.

Gde nestaje granica pristojnosti?

Urednica magazina „Lola“ Brankica Raković dobro zna šta znači osetiti mržnju na sopstvenoj koži. Ona iz ličnog iskustva upozorava da sistem neće reagovati sve dok svako od nas ne počisti u svom dvorištu.

„Nasilja na internetu ima toliko da mi nismo ni svesni. Mi smo decu pustili u jedan prostor o kojem oni ne znaju ništa, o kojem mi ne znamo ništa. Samo onog trenutka kad svako krene od sebe i od svoje porodice možda imamo neku šansu da sistem shvati da je to i te kako ozbiljna tema, što na nivou maloletnika, što na nivou odraslih ljudi“, poručuje gđa Raković.

Da sve počinje mnogo ranije nego što mislimo, potvrđuje i urednica portala „Trag“ Jelena Bojanić. Ona ističe da vršnjačko zlostavljanje kreće u najranijem uzrastu, dok su uvrede u javnom prostoru postale deo politike.

„Deca već od treće godine kreću sa zadirkivanjem, što je isto vršnjačko nasilje. S obzirom na to da se najviše bavim politikom i društvenim temama, kada objavim intervju sa nekom političarkom ili nešto u vezi sa njom, nećete verovati kakve su to gnusne uvrede na račun izgleda te žene. Nije važno ni kakvog je političkog opredeljenja, ni šta je ta žena rekla, a nikada nisam političara objavila da ljudi komentarišu kako ima velike uši, usne ili šuška kad priča“, navodi Jelena Bojanić.

Vreme je da prekinemo ćutanje

Kada se podvuče crta pod ovaj važan razgovor, jasno je da odgovornost snose i mediji i društvene mreže koje daju prostor mržnji. Dok god nismo sigurni da li nas neko zlostavlja ili se samo „šali“, nasilje će cvetati. Vreme je da se trgnemo, pogledamo u svoje telefone i zapitamo se kakvu poruku šaljemo onima koji dolaze posle nas.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.