Istina koju niko ne govori: Zašto je trudnoća posle 40. godine sve češća i u koje mitove verujemo bez razloga

Još pre samo nekoliko decenija, gotovo da nije bilo dileme o tome kada „treba“ imati decu. Brakovi su se sklapali rano, a prva beba često je stizala već u ranim dvadesetim. Društvo je podrazumevalo da majčinstvo dolazi pre karijere, pre putovanja, pre ličnih ambicija. Danas je slika potpuno drugačija: prosečna starost prvorotki raste širom sveta, sve više žena rađa u tridesetim ili četrdesetim, dok su tinejdžerske trudnoće na istorijskom minimumu.

Podaci, iskustva roditelja, medicinski napredak i društvene promene zajedno pričaju priču o transformaciji roditeljstva – od rigidnih normi do slobodnijih i planskih odluka.

Šta kažu brojke

Podaci Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku (NCHS) u SAD-u otkrivaju fascinantan preokret:

U 1990. godini, 13% svih porođaja činile su adolescentkinje.

Do 2023. taj broj je pao na samo 4%, dok je stopa rađanja kod devojčica od 10 do 14 godina gotovo nestala.

Istovremeno, više beba rodile su žene starije od 40 nego tinejdžerke – prvi put u istoriji.

U istom periodu, stopa fertiliteta među ženama 35–39 godina porasla je 71%, a među onima od 40–44 godine čak 127%.

S druge strane, ukupna stopa fertiliteta u SAD-u pala je na 1,62 deteta po ženi u 2023, što je značajan pad u odnosu na 1,66 iz 2021. i 2022. godine, i 14% manje nego 1990. godine.

Zašto žene rađaju kasnije?

Sociolozi i lekari navode više faktora:

Obrazovanje i karijera

Više žena završava fakultete i postdiplomske studije, gradi karijeru i želi finansijsku sigurnost pre roditeljstva.

Ekonomska realnost

Cene stanovanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite rastu, pa porodice planiraju decu tek kada imaju stabilnu osnovu.

Promena društvenih normi

Danas nema pritiska da se majčinstvo „završi“ do tridesete; izbor je postao ličniji i fleksibilniji.

Medicinski napredak

VTO, zamrzavanje jajnih ćelija i prenatalna nega smanjili su rizike i proširili mogućnosti kasnijeg roditeljstva.

Dostupna kontracepcija

Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti u SAD-u iz 2010. godine omogućio je kontracepciju bez dodatnih troškova, što je značajno smanjilo broj neplaniranih trudnoća kod mladih. Iako u Srbiji ovo i dalje nije primenjeno, kontracepcija je dostupna i relativno povoljna.

Globalni trend: roditeljstvo posle tridesete postaje norma

Ovo nije samo američki fenomen.

U Italiji, Švedskoj i Japanu prosečna starost prvorotki već je preko 30 godina.

U urbanim sredinama poput Njujorka i San Franciska, prosek je još viši.

Pew Research Center pokazuje da je prosečna starost prvorotki porasla sa 21 godine 1970-ih na više od 26 danas.

Roditeljstvo više nije univerzalni scenario „mladost–brak–deca“. Sada je lični izbor, često vezan za karijeru, finansije i emotivnu zrelost.

Takođe, obrazovanje igra važnu ulogu:„Žene s diplomom fakulteta u proseku imaju decu sedam godina kasnije od onih bez diplome. To znači više vremena za obrazovanje, karijeru i finansijsku stabilnost pre roditeljstva,“ pokazuje analiza National Center for Health Statistics.

Zdravstveni aspekti: rizici postoje, ali i prednosti

Lekari ističu da se nakon 35. godine povećavaju rizici od gestacijskog dijabetesa, preeklampsije i hromozomskih anomalija.

Ali oni naglašavaju:

Ne postoji „magična granica“ – rizici rastu postepeno, ne naglo.

Adverzni ishodi su i dalje retki: npr. preeklampsija se javlja kod manje od 5% trudnica, a kod žena 40+ kod oko 10%.

Savremena medicina omogućava rano otkrivanje i prevenciju, uključujući praćenje krvnog pritiska, uzimanje baby aspirina i ciljanu prenatalnu negu.

Starije trudnice često vode zdraviji život: manje puše, redovnije idu na preglede i pažljivije prate savete lekara.

Prednosti kasnijeg majčinstva

Istraživanja pokazuju i niz benefita:

Finansijska stabilnost: majke koje kasnije dobiju decu imaju veće prihode i više resursa za decu.

Emocionalna zrelost: stariji roditelji često su smireniji, sigurniji u sebe i spremniji na izazove roditeljstva.

Bolji ishodi za decu: studija iz 2017. pokazala je da deca starijih majki postižu više rezultate na kognitivnim testovima.

Dugovečnost majki: žene koje prirodno rađaju posle 33. godine žive duže od onih koje završe rađanje ranije.

Iskustva roditelja: više radosti, manje stresa

Roditelji koji su dobili decu u četrdesetim često ističu:

„U dvadesetima sam bila nesigurna i pod stresom. Sada sam smirenija, imam više vremena i resursa, i mogu da uživam u roditeljstvu,“ kaže mama koja je rodila u 42. godini.

Jedna Tanja dodaje:

„Ne pratim više svaki savet sa interneta. Radim ono što je dobro za moju porodicu i osećam se opuštenije.“

„Imala sam priliku da putujem, gradim karijeru i stvorim finansijsku sigurnost pre nego što sam postala mama,“ kaže Ana. „U 40-im sam emotivno zrelija, strpljivija i mogu da uživam u roditeljstvu na način na koji nisam mogla u 20-im.“

Čak i komentari na forumima pokazuju da su deca starijih roditelja jednako srećna, a roditelji aktivni i uključeni – jedina šala koju često čuju jeste da ih deca ponekad zovu „baka“ ili „deka“ pred školskim vratima.

Od normi do slobodnog izbora

Nekada je postojalo „pravo vreme“ za decu. Danas postoji pravo vreme za svaku porodicu.Kasnije roditeljstvo nije samo lični izbor, već i rezultat društvenih promena, medicinskog napretka i ekonomske realnosti.

Bilo da decu dobijate sa 25 ili 42 godine, jedno ostaje isto: roditeljstvo je izazovno, radosno i neponovljivo iskustvo – bez obzira na to kada se dogodi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.